Цене пшенице на европском берзанском тржишту за недељу дана порасле су за око десет евра по тони и досегле највиши ниво у протеклом месецу дана.

Разлог би могло да буде то што је Русија увела квоте на извоз житарица, али и најавила извозни порез како би зауставила раст цена основних намирница. На овај проблем недавно је упозорио руски председник Владимир Путин.

– Окидач за овакво стање на берзама јесте раст цена извозних такса које је најавила Русија. Извршен је притисак на млинаре и прерађиваче хране јер су на руском тржишту цене хлеба и брашна, али и биљних уља, шећера и других производа, нагло порасле због изузетно високог извоза. Приходи руских потрошача драматично су пали током пандемије – пише немачки специјализовани портал „Агрархојт”.

Аналитичари предвиђају да ће се купци жита, када Русија од фебруара уведе извозни порез, чиме покушава да обузда инфлацију, вероватно окренути другим извозницима, попут Канаде, Аустралије, Америке.

Поред тога, наводи се и да су недавно смањена предвиђања за нову жетву озиме пшенице у Русији 2021. године. Према тренутним проценама, из овогодишњег рода могли би да извезу до 40 милиона тона пшенице.

Како се ново усијање на берзама одражава на српски извоз пшенице, који у последње време баш и не иде по плану трговаца житом?

Вукосав Саковић из удружења „Жита Србије” недавно је рекао за наш лист да се кукуруз много боље извозио од пшенице, јер је цена дуже време била виша него на другим тржиштима, па тако и неконкурентна.

У међувремену, због смиривања цена један краћи период, стање се мало поправило и било је више заинтересованих за извоз жита у Италију. Међутим, према последњем извештају Продуктне берзе Нови Сад, прошлу недељу обележило је одсуство трговања хлебним зрном.

– Пшеницом се није трговало због слабе понуде. Није било закључења уговора по актуелној цени. На узлазни тренд кретања цене пшенице у свету утицала је добра извозна тражња, смањење прогноза завршних залиха у свету, као и увођење таксе на извоз руске пшенице Русије – наводе у Новосадској берзи.

Саковић каже да се трговало пшеницом ван берза, и то по цени од 20 до 21 динар по килограму, у зависности од квалитета и места продаје.

– Наши продавци углавном одлажу продају и чекају боље цену. Да ли ће је дочекати због руских такса, остаје да се види у јануару – каже Саковић.

Русија је увела извозне таксе од 25 евра по тони. Он очекује да ће због тога пшеница појефтинити на њиховом тржишту, док аналитичари сматрају да ће на међународном тржишту, посебно у црноморском региону, доћи до благог поскупљења.

Могуће је и од осам до 12 евра по тони. У том случају наше, домаће жито би било скупље за динар до динар и по килограму.

Због овакве ситуације ће порасти руске залихе жита, а највећу финансијску корист ће имати други највећи извозници.

Подсетимо, произвођачке цене житарица у Србији у октобру ове године биле су за 21, 1 одсто више него у истом месецу 2019. Иако су аналитичари предвиђали коначну стагнацију цена на светском тржишту, нови извештаји са светских берзи указују да неизвесности на тржишту хране услед пандемије и даље расту.