Фудбалски савез Србије ће 13. пут од како је наша држава самостална, а то је од 2006, да изабере селектора. За то време немачку репрезентацију је водио један исти човек!? Чак и када је она, као светски првак, прошла као боса по трњу на шампионату света 2018, јер у Русији није прошла први круг на финалном турниру. Слабији учинак никада није имала, али Лев није смењен. Пружена му је прилика да учи и на својим грешкама.
Код нас се таква прилика не пруже. Код нас нема поправног. Ми немамо стрпљење. Ми стрпљење уопште немамо.
Немци су после рата имали само деветорицу селектора. А ми? И није ствар само у њиховом броју. Код њих су углавном они који су помагали селектору долазили на његово место. Дакле, упознати су с радом у репрезентацији, односима, ко стварно помаже, а ко хоће да подметне клипове у точкове. Знају репрезентативце какви су и као фудбалери, и као личности, ко је психички чврст, а ко поводљив, учествовали су у њиховом селектирању...
Код нас селектор нема време да дотерује оно што затекне. Он о играчима, односима у репрезентацији и сличном има увид онолико колико може да види са стране и чује од некога изнутра.
Наш савез одавно не прави корито потоцима, то јест млађим селекцијама, да постану широка река, моћна репрезентација. Они пре тога пониру негде кроз неке веће или мање пукотине у заборав. Чак и када као омладинци буду европски и светски прваци. Можда неки од њих, па нека буде и сви, нису такав калибар, који ће и у сениорској конкуренцији да разноси противничке тврђаве у прах и пепео, али су бар заслуживали да им изађу на бојно поље.
Нису титуле пресудне, али оне би у том узрасту требало да дају оно што иначе недостаје нашем фудбалу: потпуно самопоуздање, вера да могу свакога да савладају, а не да дижу у небеса и оне које треба да прегазе и да их не примете пред собом.
Немци не постављају клупске тренере за селекторе или како их тамо зову савезне тренере. Као што се играчи школују кроз подмладак да заиграју за репрезентацију, тако се и стручњаци уче да воде селекцију, која представља савез, народ, државу...
Немачке могућности у свему, па и у фудбалу, надалеко превазилазе наше и то не треба да буде разлог да се не прихвати овакав приступ. Рад у репрезентацији и с њом се разликује од онога у клубовима и логичне су његове предности кад дође време да се беру његови плодови.
Угледање на некога не значи и потпуно подражавање, јер преписивање не доноси знање. Да млађе селекције и сениорска могу да буду делови исте машине виде се на примеру Холандије и Белгије. То су земље с мањим капацитетима од Немачке, али су тамо нашли начин како да од малих ногу стварају играче, који ће кад стасају за највећу сцену да буду кадри ако не да начине корак даље од претходних поколења, а оно бар да буду на њиховој висини.
Код нас је стално укључена бескрајна трака, која превезе селектора до прве наредне станице и ту га баци пред стуб срама. И – идемо даље! Не осврћемо се да утврдимо шта је било лоше, ни да ли је било нешто добро, шта је селекторова, или наша општа грешка, а шта је последица сплета околности...
Када је ова репрезентација победила у Норвешкој да ли је ико имао неку замерку на селектора и њу? Против Шкотске нисмо прошли, јер наши играчи и селектори нису били у таквим ситуацијама да је у једном једином мечу улог све или ништа.
Тумбаковићу није помогло ни што је у последњој утакмици Србија убедљиво победила Русију. Није му узета у обзир оданост отаџбини –није хтео да води екипу (била је то репрезентација Црне Горе) против Косова. Да јесте могуће је да бисмо му то узели као мрљу у биографији. Због тога што није гласао против пријема Косова у Светску одбојкашку федерацију ондашњи председник нашег савеза Голијанин је смењен.
Ове узгредне напомене имају своје место на ваги – за неког безначајно, за неког важно, али треба да се имају у виду. Не због селектора, који то више није, него да коначно једном знамо зашто некоме поверавамо репрезентацију, шта се од њега тражи, шта има на располагању, у чему треба да испољи своју домишљатост и, на крају крајева, шта то није испунио, па су му показана врата.
Сви селектори Србије
Хавијер Клементе 2006-2007.
Мирослав Ђукић 2007-2008.
Радомир Антић 2008-2010.
Владимир Петровић 2010-2011.
Радован Ћурчић (вд) 2010-2012.
Синиша Михајловић 2012-2013.
Љубинко Друловић (вд) 2014.
Дик Адвокат 2014.
Радован Ћурчић 2014-2016.
Славољуб Муслин 2016-2017.
Младен Крстајић 2017-2019.
Љубиша Тумбаковић 2019-2020.
Немачки селектори после рата
Хербергер 1950-1964.
Шен 1964-1978.
Дервал 1978-1984.
Бекенбауер 1984-1990.
Фогтс 1990-1998.
Рибек 1998-2000.
Фелер 2000-2004.
Клинсман 2004-2006.
Лев од 2006.
