уторак, 09.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 23.12.2020. у 20:20 Јована Рабреновић

У банку по мораторијум

Због две паузе у плаћању обавеза у трајању од пет месеци, кашњења у подмиривању дуговања још нису масовна
(Фото Д. Јевремовић)

Сви они који су због последица пандемије запали у финансијске тешкоће и не могу као раније да извршавају обавезе према банкама и лизинг кућама могу да траже предах у плаћању. Иако су у јавности мере Народне банке Србије популарно назване трећи мораторијум, ради се заправо о персонализованом, личном мораторијуму који не важи аутоматски за све дужнике као прва два, већ само за оне који га затраже од поменутих поверилаца. И који морају да га одобре дужнику ако су испуњени услови које је таксативно навела централна банка.

Приликом прописивања услова овог мораторијума, НБС се очигледно руководио тиме да има оних којима зараде нису смањене и не касне им плате, па зашто би онда добили повластицу да не плаћају обавезе. На пример, запослени у јавном сектору.

Дужничка слика привреде и становништва, бар према званичним подацима Удружења банака, ни приближно није црна као што би се на први поглед могло помислити. Према њиховим последњим подацима за крај септембра ове године, учешће доцње, тј. кашњења у укупном дугу свих банкарских кредита који су у отплати, износило је само 3,6 одсто. Овај податак је чак повољнији него последњи дан претходне године када су кашњења чинила 4,5 одсто масе кредита у течају. Поређења ради, „најцрњи“ податак о доцњи био је крајем 2015. године, када је чак 18,6 одсто износило кашњење у дугу укупних банкарских кредита.

Податак о малим кашњењима је сасвим логичан, јер су дужници били заштићени са два општа мораторијума у трајању од пет месеци када нису ништа морали да плаћају, па је зато логичније да меродаван буде неки каснији податак о кашњењу, на пример децембарски који разумљиво још није познат.

У НБС кажу да, на основу њихових званичних података, више од 93 одсто дужника испуњава услов за одобравање олакшица и за њих је обавезна примена уколико испуњавају и друге прописане услове.

Критеријуми да некоме поверилац одобри олакшице јесу да није у могућности да измирује обавезе према банци или да има потешкоће само ако су настале услед пандемије. Један од критеријума је да дужник 29. фебруара 2020. године, као ни у периоду од 12 месеци пре тог дана, није имао неизмирене обавезе у тој банци. Такође, да ниједно потраживање дужника није било класификовано као проблематичан кредит у тој банци.

Укратко, да је био добар дужник, али да је сада, пошто су се промениле околности запао у тешкоће. И за то постоје мерила: ако је у доцњи (кашњењу) дужој од 30 дана у материјално значајном износу по основу било које обавезе према банци или лизниг кући, ако је незапослен, или је у последња три месеца остварио просечни нето месечни приход по основу зараде или пензије који је испод просечне зараде.

Такође, ако му је обавезама према банкама и лизинг кућама оптерећено више од 40 одсто зараде, а у последња три месеца остварио је просечни нето месечни приход мањи 10 одсто или више него што је приходовано пре 15. марта 2020. године, при чему просечни нето месечни приход тог дужника у последња три месеца не прелази 120.000 динара.

За пољопривреднике, предузетнике и привредно друштво сматра се да нису у могућности да измирују обавезе ако су у доцњи дужој од 30 дана у материјално значајном износу, имају пад пословног прихода, тј. промета од најмање 15 одсто у 2020. години него у истом периоду 2019. године, или ако је дошло је до прекида пословања дужника у непрекидном трајању од најмање 30 дана услед пандемије ковида 19.

Коментари4
50a4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Željko
Takvi kao ti Marinko treba da crknu..Neko ima penziju 15.000 Red. Oa cuti a tete nije sramota da kažeš da imaš toliku penziju..
Marinko
Šta će mo mi koi smo prešli 120 a sam od penzije zivimo
Srba
Pa sta si ti radio covece kad imas toliku penziju u Srbiji?Predpostavljam nista.
марко павловић
Маринко, ја нисам сигуран да сам разумео, кажете да живите само од пензије, а прешли сте 120,000.00 'иљада РСД?!! Па, ја не могу да верујем, ви ћете од глади црћи, јер банка вам не може помоћи! Надам се, да ћемо се сви скупити, који живимо, од Божије милости и који Свемилостивом Богу хвала и примањима од 15,000-30,000 имамо хлеба сваког дана на столу и помоћи и вама. Свако добро Маринко. Обичан Верујући срБски народ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља