уторак, 02.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 24.12.2020. у 13:04 Чедомир Васић
СЕЋАЊЕ: ВЕЛИЗАР КРСТИЋ (1947–2020)

Терет вечитог преиспитивања

Бескомпромисни уметнички став донео му је бројне награде у земљи и иностранству али и извесну усамљеност у свету виртуелних представа и технолошких опсена
Велизар Крстић (Фото: УЛУС)

Када га је као младића, усмереног ка прозаичном техничком занимању, Ван Гог позвао помоћу једне репродукције да му се придружи у стварању величанствене сликарске уметности боје и облика, Велизар Крстић није слутио да ће на том путу понети и много тежи терет вечитог преиспитивања, сумње и немира који је на својим плећима вукао велики мајстор из Холандије. У животу одлучан, храбро прихвативши своје позвање, Велизар Крстић ће у наредних педесет година изградити самосвојан ликовни опус, саткан од цртежа, слика, графика и скулптура који ће обележити нашу епоху глобалних катастрофа, националног страдања, личног пропадања и појединачног нестајања.

Тако и у сликама и објектима колача или воћа са наизглед поп-артистичком тематиком стоји горка иронија и критички однос према обећаном рају неолибералне економије и глобалне искључивости

На почетку уметничког рада Велизарева урођена озбиљност и посвећеност послу нашли су у професору Ђорђу Бошану праву подршку за врло експресивно и драматично третирање мотива, људске фигуре, рашчеречених животиња и митолошких ликова, за изливање на платно нагомилане унутрашње тескобе кроз фуриозно сударање линије, светлосних и бојених мрља. Драматично осећање преносило се и на призоре из свакодневице, на обућу, женску фризуру или кућну муву откривајући у предимензионираним облицима наличје ствари. Као први добитник Лубардине награде усавршавао се у Бечу а касније у Атини, у та два пола наше културне осе што је допринело даљем продубљивању његовог паралелног осећања припадности али и отуђености, његовог тражења суштинских одговора за проблеме хумане егзистенције. О томе сведоче његови портрети, истовремени прикази спољашњег изгледа и интестиналног садржаја који балансирају између мрачних страна бића и свет(л)ости људског лица.

Драстична супротстављеност визуелних елемената биће обележје Велизарeвог сликарског и графичког дела и у каснијим радовима насталим као неумитна реакција на апокалиптично друштвено-економско и политичко окружење, на општу беду, глад и помор кроз које смо овде пролазили и пролазимо. Тако и у сликама и објектима колача или воћа са наизглед поп-артистичком тематиком стоји горка иронија и критички однос према обећаном рају неолибералне економије и глобалне искључивости. Згуснути исказ који карактерише свако Велизарево дело, настао из дубоког и снажног доживљаја потеклог из балканских корена, припада оном универзалном поимању ликовног дела као организма по себи у којем је уметник једини и суверени творац. Овакав бескомпромисни уметнички став донео му је током година бројне награде у земљи и иностранству али и извесну усамљеност у свету виртуелних представа и технолошких опсена и нематеријалног и ефемерног схватања појма уметничког дела.

Бављење собом проузроковало је и већу осетљивост према другом што је Велизар Крстић умео да покаже у контакту са ђацима у Шуматовачкој, са бројним студентима графике и сликарства на Факултету ликовних уметности где је током двадесет пет година успешно преносио своја искуства, али и на Аристотеловом универзитету у Солуну где је био један од оснивача катедре графике. Свој допринос друштвеном ангажману дао је и на челу Удружења ликовних уметника Србије и бројним другим активностима на културном  плану.

На својој последњој изложби одржаној 2018. у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић”, Велизар Крстић је представио цртеже, слике, графике и скулптуре из разних периода, откривајући поглед на свет у којем доминирају облици настајања и рађања, али и трагања за смислом испред зида равнодушности и опасности од сталне контроле нашег постојања. Опус Велизара Крстића указује се као изузетна уметничка вредност која непоколебљиво стоји у свету, испуњен драматичним осећањем трагичног из кога нас његов аутор увек посматра свевидећим оком.

Коментари0
87acd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља