понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 24.12.2020. у 21:00 Марија Бракочевић

Корона је потврдила колико су значајни анестезиолози

Због мањка специјалиста на тржишту рада, на конкурсу за пријем медицинара у радни однос на одређено време највише се примају лекари опште праксе
Испред Инфективне клинике у Београду (Фото Н. Марјановић)

Србији у овом тренутку недостаје око 2.300 лекара и 8.500 медицинских сестара, што је око 12 одсто здравствених радника. Толико их је још пре проглашења епидемије ковида 19 било на евиденцији Националне службе за запошљавање. Тако барем тврди др Раде Панић, анестезиолог и председник Синдиката лекара и фармацеута, истичући да у овом тренутку, због целокупне ситуације у земљи, на бироима рада широм Србије ипак не би смео да буде ниједан здравствени радник, што нажалост није тако.

– Још са најавом епидемије, први потез државе, у овом случају министра здравља, требало је да буде запошљавање свих расположивих здравствених радника са бироа рада, што се није догодило, па смо сада ту где јесмо. Данас, када су лекари са бироа делом запослени, имамо ситуацију да од постојећег кадра већина њих није обучена за рад у ковид условима. Ти доктори нису у могућности да одраде послове које захтева ковид ситуација, јер за то нису припремљени. Ипак, да су на време примљени, још уочи епидемије, јер нам је и тада фалило лекара, а што је било омогућено важећим правилником о ближим условима за обављање здравствене делатности, данас би све било другачије – сматра председник Синдиката лекара и фармацеута.

И док се у Националној служби не изјашњавају на постављено питање колико тренутно има незапослених медицинских сестара, доктора медицине, специјалиста епидемиолога, инфектолога, анестезиолога, пулмолога и радиолога, др Панић подсећа да би сви они уопште могли да буду примљени, у здравству би најпре требало да добију отказ радници који нису потребни систему.

– Ту мислим на све оне немедицинске раднике који чак немају ни систематизовано радно место, чланове синдиката који ништа не раде, а примају плате да би давали репрезентативност тим синдикатима. У земљи имамо око 138.000 запослених у здравству и социјалној заштити, од којих је само у здравству око 104.000. Од тог броја имамо 19.500 лекара, а недостаје нам још око 12 одсто особља – подсећа доктор Панић.

Као анестезиолог, он скреће пажњу на хронични недостатак анестезиолога, што се најбоље огледа и у недавно расписаном конкурсу Клиничког центра Србије за пријем здравствених радника у радни однос на одређено време. Конкурсом су тражена 252 доктора, као и 15 фармацеута и чак 1.010 здравствених радника са вишом и средњом стручном спремом, од чега 878 медицинских сестара. За потребе КЦС, то јест ковид-болнице у Батајници, тражило се 252 доктора медицине, од чега највише анестезиолога, за које је било отворено чак 80 радних места.

Председник Синдиката лекара и фармацеута подсећа да је управо због хроничног мањка специјалиста држава на том конкурсу у радни однос морала да прими лекаре опште праксе, и то највише на место специјалиста.

– Тако, рецимо, на конкурсу је тражено 80 анестезиолога, а на списку од 65 примљених нашао се само један. Све остало су доктори медицине. Проблем је што анестезиолога нема, не само код нас, него и у свету, па је на решавању таквих проблема требало радити знатно раније. Здравствена заштита мора да се планира најмање десет година унапред. Мањак лекара приметан је и у осталим гранама медицине, а тих 114 лекара специјалиста који су у овој години добили посао преко НСЗ-а углавном су завршили волонтерске специјализације. Немају ниједан дан уписаног специјалистичког стажа, што је сада проблем због пандемије – подсећа наш саговорник.

Као један од начина за лакше превазилажење мањка здравственог особља, Синдикат лекара и фармацеута предлаже ангажовање студената пете и шесте године медицине. Они би могли да раде у кол-центрима, дају савете пацијентима на кућном лечењу, попуњавају епидемиолошке упитнике и што је најбитније – бележе контакте са зараженима.

– Тако би обављали део посла који је сада на плећима лекара, оних који више не стижу ни да изброје пацијенте које дневно прегледају –наводи др Раде Панић.

Да нам недостаје лекара на недавној конференцији „Рад и запосленост – шта нас чека у 2021“ потврдио је и Зоран Савић, председник Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Србије, када је казао да је ове године запослено нешто више од 4.000 нових радника у здравству, највише медицинских сестара и техничара, а потом и лекара.

– Колико ми се чини, није се довољно људи јавило да се попуне радна места у ковид-болницама у Батајници и Крушевцу – приметио је Савић, што је донекле и логично, будући да су те струке биле у мањку и пре почетка епидемије. Статистика опомиње да одређени број медицинских профила недостаје целокупном систему, па тако имунолога, алерголога, онколога, оториноларинголога, специјалиста клиничке биохемије и хигијене, дечјих и кардиоваскуларних хирурга, нефролога, ендокринолога у фебруару ове године уопште није било на евиденцији НСЗ-а, док је једнако тражених епидемиолога било само двоје.

У овој години посао добило 114 специјалиста

У току ове године послодавци су највеће интересовање исказали за запошљавање медицинских сестара и техничара, болничара-неговатеља, доктора медицине, специјалиста доктора медицине... По захтеву Клиничког центра Србије, овог новембра посредовано је у запошљавању 878 медицинских сестара и техничара, за ковид-болницу у Батајници. У току ове године, до краја новембра, посао преко НСЗ-а добило је 9.517 медицинара, највише 5.747 медицинских, физиотерапеутских, гинеколошких, педијатријских сестара са средњим нивоом образовања, потом 1.656 струковних медицинских сестара, радиолога, физиотерапеута, са вишим нивоом образовања. Запослено је и укупно 2.000 лекара, од тога 114 лекара специјалиста (педијатри, интернисти, анестезиолози, радиодијагностичари).

Коментари15
4f7aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zikica
Da se razumemo operaciju vodi anesteziolog a ne hirurg, i tek kad on da saglasnost operacija moze da pocne ali isto tako moze da je obustavi.
komentar
Prvo, mnogo gotovih strucnjaka je otislo bez ikakve obaveze da nesto ulozeno u skolovanje, vrati ovoj zemlji ! Drugo, drzava mora da cuva i sacuva svoje ljude i strucnjake, da ih pristojno placa ! Trece, sve se mora dugorocnije planirati, narocito kad je zdravlje u pitanju, sa manje tih v.d. ponizavajucih ugovora na tri meseca! I sve to mora odmah da se radi !
Sindikalni aktivista
U clanku se stalno navode razna medicinska zvanja, kao sto su: lekari, doktori i doktori medicine. Znam da nije direktno vezano za temu, ali nije lose znati sta to konkretno razlikuje ova tri navedena zvanja? Molim da neko pojasni. Inace dr Panic gresi samo u jednoj stvari, a to je da, kako on kaze: "у здравству би најпре требало да добију отказ радници који нису потребни систему", isti ne mogu dobiti otkaz, oni moraju biti proglaseni tehnoloski viskovima, a to takodje dosta kosta.
vox ex populi
Glupoasti! Svako je bitan. Od dr specijaliste do higijenučara. Ne znam zašto izdvajate anesteziologe? Kako bi radili da niko ne održava higijenu, ne priprema hranu, ne prepisuje terapiuju...?
Ivan
Ima rešenja, neka se sindikati izbore da specijalizacije dobiju lekari opšte prakse koji rade više godinama a ne mogu da se dobiju iz različitih čudnih razloga , recimo kod nas su dom zdravlja i bolnica razdvojeni i samim tim ni jedan lekar iz Doma zdravlja nema pravo na specijalizaciju u bolnici i tako mi bez specijalizacije a država bez specijalista, ok da ne grešim dušu ko god je primljen da radi u bolnici je odmah dobio specijalizaciju......

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља