Србији у овом тренутку недостаје око 2.300 лекара и 8.500 медицинских сестара, што је око 12 одсто здравствених радника. Толико их је још пре проглашења епидемије ковида 19 било на евиденцији Националне службе за запошљавање. Тако барем тврди др Раде Панић, анестезиолог и председник Синдиката лекара и фармацеута, истичући да у овом тренутку, због целокупне ситуације у земљи, на бироима рада широм Србије ипак не би смео да буде ниједан здравствени радник, што нажалост није тако.
– Још са најавом епидемије, први потез државе, у овом случају министра здравља, требало је да буде запошљавање свих расположивих здравствених радника са бироа рада, што се није догодило, па смо сада ту где јесмо. Данас, када су лекари са бироа делом запослени, имамо ситуацију да од постојећег кадра већина њих није обучена за рад у ковид условима. Ти доктори нису у могућности да одраде послове које захтева ковид ситуација, јер за то нису припремљени. Ипак, да су на време примљени, још уочи епидемије, јер нам је и тада фалило лекара, а што је било омогућено важећим правилником о ближим условима за обављање здравствене делатности, данас би све било другачије – сматра председник Синдиката лекара и фармацеута.
И док се у Националној служби не изјашњавају на постављено питање колико тренутно има незапослених медицинских сестара, доктора медицине, специјалиста епидемиолога, инфектолога, анестезиолога, пулмолога и радиолога, др Панић подсећа да би сви они уопште могли да буду примљени, у здравству би најпре требало да добију отказ радници који нису потребни систему.
– Ту мислим на све оне немедицинске раднике који чак немају ни систематизовано радно место, чланове синдиката који ништа не раде, а примају плате да би давали репрезентативност тим синдикатима. У земљи имамо око 138.000 запослених у здравству и социјалној заштити, од којих је само у здравству око 104.000. Од тог броја имамо 19.500 лекара, а недостаје нам још око 12 одсто особља – подсећа доктор Панић.
Као анестезиолог, он скреће пажњу на хронични недостатак анестезиолога, што се најбоље огледа и у недавно расписаном конкурсу Клиничког центра Србије за пријем здравствених радника у радни однос на одређено време. Конкурсом су тражена 252 доктора, као и 15 фармацеута и чак 1.010 здравствених радника са вишом и средњом стручном спремом, од чега 878 медицинских сестара. За потребе КЦС, то јест ковид-болнице у Батајници, тражило се 252 доктора медицине, од чега највише анестезиолога, за које је било отворено чак 80 радних места.
Председник Синдиката лекара и фармацеута подсећа да је управо због хроничног мањка специјалиста држава на том конкурсу у радни однос морала да прими лекаре опште праксе, и то највише на место специјалиста.
– Тако, рецимо, на конкурсу је тражено 80 анестезиолога, а на списку од 65 примљених нашао се само један. Све остало су доктори медицине. Проблем је што анестезиолога нема, не само код нас, него и у свету, па је на решавању таквих проблема требало радити знатно раније. Здравствена заштита мора да се планира најмање десет година унапред. Мањак лекара приметан је и у осталим гранама медицине, а тих 114 лекара специјалиста који су у овој години добили посао преко НСЗ-а углавном су завршили волонтерске специјализације. Немају ниједан дан уписаног специјалистичког стажа, што је сада проблем због пандемије – подсећа наш саговорник.
Као један од начина за лакше превазилажење мањка здравственог особља, Синдикат лекара и фармацеута предлаже ангажовање студената пете и шесте године медицине. Они би могли да раде у кол-центрима, дају савете пацијентима на кућном лечењу, попуњавају епидемиолошке упитнике и што је најбитније – бележе контакте са зараженима.
– Тако би обављали део посла који је сада на плећима лекара, оних који више не стижу ни да изброје пацијенте које дневно прегледају –наводи др Раде Панић.
Да нам недостаје лекара на недавној конференцији „Рад и запосленост – шта нас чека у 2021“ потврдио је и Зоран Савић, председник Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Србије, када је казао да је ове године запослено нешто више од 4.000 нових радника у здравству, највише медицинских сестара и техничара, а потом и лекара.
– Колико ми се чини, није се довољно људи јавило да се попуне радна места у ковид-болницама у Батајници и Крушевцу – приметио је Савић, што је донекле и логично, будући да су те струке биле у мањку и пре почетка епидемије. Статистика опомиње да одређени број медицинских профила недостаје целокупном систему, па тако имунолога, алерголога, онколога, оториноларинголога, специјалиста клиничке биохемије и хигијене, дечјих и кардиоваскуларних хирурга, нефролога, ендокринолога у фебруару ове године уопште није било на евиденцији НСЗ-а, док је једнако тражених епидемиолога било само двоје.
У овој години посао добило 114 специјалиста
У току ове године послодавци су највеће интересовање исказали за запошљавање медицинских сестара и техничара, болничара-неговатеља, доктора медицине, специјалиста доктора медицине... По захтеву Клиничког центра Србије, овог новембра посредовано је у запошљавању 878 медицинских сестара и техничара, за ковид-болницу у Батајници. У току ове године, до краја новембра, посао преко НСЗ-а добило је 9.517 медицинара, највише 5.747 медицинских, физиотерапеутских, гинеколошких, педијатријских сестара са средњим нивоом образовања, потом 1.656 струковних медицинских сестара, радиолога, физиотерапеута, са вишим нивоом образовања. Запослено је и укупно 2.000 лекара, од тога 114 лекара специјалиста (педијатри, интернисти, анестезиолози, радиодијагностичари).
