недеља, 07.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 24.12.2020. у 22:33

Јануара 1973. подељена Велика Британија придружила се Европи „с фанфарама”

(Фото Бета/АП)

ПАРИЗ - Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске се 1. јануара 1973. званично придружило Европској заједници – данашњој ЕУ, „с фанфарама” после десет година огорчених преговора, али британско јавно мњење већ је изгледало невољно да се одрекне „хиљаду година своје историје”.

Тадашња влада Конзервативаца желела је да помпезно обележи тај тренутак који је премијер Едвард Хит, горљиви Европљанин и „мотор” доласка до чланства, описао као „веома дирљив”.

Десетак дана, током фестивала под називом „Фанфаре за Европу”, 300 спортских и приредби културе широм земље славило је девет земаља – укупно чланство тада проширене Европске заједнице.

Селекција фудбалера три земље – Данска и Ирска су се тада такође придружиле ЕЕЗ, играла је против тима играча из шест осталих држава-чланица, уз победу новајлија са 2:0.

Италија је за изложбу позајмила Микеланђела, а Холандија Рембранта. Једини је Лувр ;одбио да дозволи Мона Лизи да оде у посету преко Ламанша.

Уочи „Дана Д”, штампа је посветила насловне странице том догађају који за „Сандеј тајмс” завршавао „поглавље хиљаду година историје Британаца” што ће, тумачио је „Сандеј телеграф”, „касније бити одлучујуће за британску историју, више него битке код Хестингса или Ватерлоа”.

У хумористичком тону је било много препоруке становницима Острва како се „суочити” с „континенталцима”.

„Дејли мејл” је посебно упозоравао своје читаоце на употребу популарних британских израза који би могли „шокирати” становнике осталих осам земаља, писао је тада АФП, помињући термине које би посебно Французи могли схватити као увредљиве.

Најборбенији противници европске идеје организовали су свој последњи наступ 31. децембра, када је уз звук гајди, 500 противника у дефилеу под бакљама дошло пред Вестминстерску палату у којој заседа Парламент.

Дан касније, 2. јануара, свечано је приређена „европска” вечера за 258 људи коју је организовао Британски савет европског покрета у палати Хемптон корт, бившој краљевској резиденцији.

Сутрадан, краљица Елизабета Друга, принц Филип и премијер Едвард Хит присуствовали су првој великој гала вечери, у Опери Ковент Гарден. Док су долазили, устајалим смећем их је гађало 200 екстремиста националистичке странке Национални фронт.

АФП је тада описао јавно мњење као „колебљиво” и „дубоко подељено”. О чланству је одлучено 1972. године гласањем у Парламенту, а грађани нису консултовани на референдуму, за разлику од друге две тада нове чланице – Ирске и Данске, преноси Бета.

Као глас „човека с улице” за АФП је тада у једном лондонском пабу рекао радник штампарије: „Имамо владу која је наша, парламент који изаберемо. Не желимо да нам командује ко зна шта из Брисела. Код нас је све боље него код вас”.

„Сумњиви сте ми (...) Видим како долазите. Удовољавате нам. А онда, кад будемо у вашој крвавој замци, вашем рају за будале, посвађаћете нас с нашим правим пријатељима Американцима, Канађанима, Аустралијанцима. И сви ћете постати комунисти, пропашћемо с вама”, прогнозирао је један шкотски таксиста.

Али тада је један камионџија, такође Шкотланђанин, пресудио: „Волим да идем у Европу. Нарочито у Француску. Тамо се осећам као код куће. Немам поверења у Енглезе”.

Лабуристичка опозиција је тада већ била најавила своју намеру да поново преговара о уговору о приступању. Њен лидер Харолд Вилсон оптужио је Владу да је „абдицирала” од одговорности пред властима у Бриселу.

Када је Вилсон дошао на власт и добио обнову преговора, организовао је 1975. први референдум о останку Велике Британије у ЕЕЗ. „Да” је победило са 67 одсто гласова.

Четрдесет и једну годину касније, 23. јуна 2016. године, Британци су са 51,9 одсто гласали за излазак из ЕУ. Брегзит ће потопити Уједињено Краљевство у низ криза пре практичног изласка 31. јануара 2020, а коначни крај учешћа на јединственом тржишту уз слободу кретања је у поноћ, 31. децембра.

Коментари5
8c36c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миша С. Томовић
Можда нисмо упознати да су Енглеска и Ирска нешто слично као Србија и Хрватска. Ирска, догматско католичка земља, има свој северни део који је окупиран од Енглеза само зато што су, на том делу интегралног ирског копна, већина Ираца англиканци, дакле припадници енглеске цркве. Наши аутошовинисти, јединствена појава на свету, када се посипају пепелом а друге Србе дискавлификуја као најгоре доказују само да су жртва лошег васпитања и образовања.
Zorko
U ovom tekstu ima i jedan propust. Naime, Velika Britanija je jedina zemlja koja je 1972 god. pred pristup EU trazila i dobila da se upise i paragraf da ZADRZAVAJU pravo da se odvoje, ako to budu zeleli! Tako nesto nije ni jedna druga drzava uslovljavala. Drugo i vec poznato: Ameri, Kanadjani i Australijanci, vecinom prognani i proterani iz Engleske, pre 200 god.
Dex
V.Britanija se pridruzila ekonomskoj zajednici u to vreme a ne politickoj koju zadnjih 10-15.godina uporno guraju. Ova danasnja EU vise lici na SSSR a znamo kako se to zavrsilo.
Hrane
UK se pridruzila ekonomskoj uniji zapadne Evrope i izasla kad je ta unija postala politicka unija vecine Evrope. Na tu politicku uniju ne gladaju blagonaklonao neke nove i neke stare clanice EU i Britanski primer ce slediti u nardenih 10-ak godina rekao bih jos najmanje 3 -4 zemalja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља