четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 25.12.2020. у 21:02 Далиборка Мучибабић

„Снага и светлост” нови дом Николе Тесле

Музеј нашег научника из Крунске улице биће пресељен у стару електричну централу на Дорћолу, јуче одлучила влада
Три де модел: Идејно решење архитекте Андреја Мишића

Недоумица више нема – Музеј Николе Тесле из Крунске улице биће пресељен у зграду Термоелектране „Снага и светлост” на Дорћолу. То је јуче одлучила Влада Србије, доделивши Теслином музеју права коришћења без накнаде на објекту у својини државе у Улици Дунавски кеј. Тако је после вишегодишње лицитације са локацијама на које треба да се пресели заоставштина научника блиставог ума стављена тачка.

– Зградa Термоелектране „Снага и светлост” у потпуности одговара потребама Музеја Николе Тесле. Ова изузетно значајна установа културе, која чува највећу збирку докумената о животу и раду Николе Тесле, на овај начин добиће адекватан простор како би наставила са промовисањем лика и дела једног од највећих умова 20. века – пише на сајту Министарства културе.

Ова одлука уследила је седам месеци пошто су оснивачка права Музеја Николе Тесле такође одлуком владе прешла са града Београда на Републику Србију. Али све до јуче није се знало да ли ће „Снага и светлост” постати нови дом славног научника јер је и зграда некадашње Главне железничке станице у Савском амфитеатру била озбиљан конкурент старој електричној централи.

Визију да у „Снагу и светлост” буде смештен музеј из Крунске имао је архитекта Андреј Мишић. Он је предвидео да у комплексу од 70.000 квадратних метара буде институт Музеј Никола Тесла као истраживачки центар са изложбеним, едукативним просторима, парком са шеталиштем и бициклистичким стазама. Идеје је преточио у магистарски рад који је 2015. године одбранио на италијанском Универзитету Политекнико ди Милано. Исте године његов пројекат представљен је у Музеју Николе Тесле градским властима, а 2017. тадашња Влада Србије формирала је радну групу за реализацију Теслиног музеја на Дорћолу. Две године касније у игру улази зграда Главне железничке станице као ново седиште Теслине заоставштине. У први мах изгледало је да је то већ готова ствар, само што држава никако није могла да се одлучи ко ће ући на велика врата у обновљено здање на новом Савском тргу – да ли ће у њему правити музеј средњовековне Србије или ће ту уселити Историјски музеј Србије. После премишљања и промене планова, судбину те зграде одредила је влада тако што ју је прошлог месеца доделила Историјском музеју Србије.

(Фото: Д. Мучибабић)

Претходних пет година Мишићевим идејама многи су махали, а тек после „Политикиног” текста из октобра ове године младом архитекти који живи и ради у Милану стигао је позив за састанак из кабинета премијерке Ане Брнабић.

– Разговор је био конструктиван, представио сам свој пројекат. Допао се људима из премијеркиног кабинета који се баве креативним индустријама, подржали су га и затражили ми све материјале које сам им у међувремену послао. Договорили смо се да у догледно време организујемо састанак на којем ћу челним људима званично презентовати своје идеје – казао је јуче Мишић.

Засад није познато да ли ће он бити укључен у пројекат реконструкције објекта на Дорћолу, као ни то под којим условима и када би она могла да почне. Обновом коју је Мишић предвидео било би обухваћено: главна зграда електране, портални кран са рукавцем, управна зграда, пумпна станица и филтерско постројење, оплемењени парком и шеталиштем.

– Немам детаље у вези са реконструкцијом. За музеј је важно то да смо добили већи објекат и да ћемо имати више простора за изложбе него што сада поседујемо, 200 квадратних метара, у згради у Крунској улици. За нас је то лепа вест – истиче Ивона Јевтић, директорка Музеја Николе Тесле.

Термоелектрана „Снага и светлост”, бисер индустријске архитектуре на десној обали Дунава, подигнута је између 1930. до 1932. године, према пројекту Швајцарског друштва за електрификацију и саобраћај из Базела. За споменик културе проглашена је 2013. године и то будуће инвеститоре обавезује да сачувају њену спољашњост.

Коментари21
00a15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lex
Зграда у Крунској треба да се врати предратним власницима. Дакле, останак у Крунској не постоји као опција. Мислим да је ово одлично решење. У финансирање овог пројекта треба укључити компаније које су везане за Теслу или његово име нпр. Viacom CBS, Tesla inc. Као што смо за Храм Светог Саве сви давали прилог, слично треба да се организује и за овај музеј. Не због тога што не може Влада да плати 20-30 милиона - него да му се свако од нас захвали малим прилогом.
Никола
Засто се не би у ову зграду уселио јос један наш великан Михаило Пупун. То би онда био музеј Тесле и Пупина (као музеј Вука и Доситеја). Стара зхрада музеја у Крунској могла би да постане музеј Милутина Миланковића трећег свецког великана.
Војин
Нема бољег простора али и симболике него што је у Београду зграда бивше електр. централе на Дорћолу. Слободно се може рећи да је Тесла највећи научник на свету јер све чега се дотакнемо круцијални је део његове "Теорије полифазних струја" и на осн. тога теслиног трансформатора као и конструкције асинхроних мотора наизменичне струје. Да би боље разумели тај електромотор је примењен у свим машинама алатљикама као и у свим генераторима наизмен. струје и све чега се дотакнемо продукт је Теслиног ума
Врти екрани, те мрак гени
О ком је то нашем научнику из Крунске улице реч? Шалу на страну, чини ми се да је приступ пресељењу Музеја Николе Тесле, у најмању руку, недовољно озбиљан. Прво, да ли и зашто музеј мора да се сели и да ли му заиста треба већи простор од 200+200 m²? Друго, коме је продато земљиште у непосредној околини старе дорћолске термоцентрале? Да ли је функција пресељења Музеја Николе Тесле на Дорћол-Јалију иста или слична као функција градње почетне станице метроа у Макишу? Треће, колико ће све да кошта?
Yrraf
Ne padajte u vatru, nigde ne piše da će baš ovaj mladi arhitekta voditi projekat, nego da su na osnovu njegove ideje doneli odluku. Ceo moj studio je 2012. radio različite projekte rekonstrukcije i prenamene ove elektrane, ima mnogo studentskih radova na tu temu. Odluka je svakako dobra i treba nam dobar međunarodni konkurs. Ja bih u tu zgradu prebacio možda i muzej nauke i tehnike, ima tu dovoljno prostora. A što je železničke stanice tiče, muzej železnice bi bio najlogičniji izbor.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља