среда, 21.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 25.12.2020. у 21:25 Ивана Албуновић

Напуштене државне парцеле ускоро на лицитацији

(Фото ЕPА/Ronald Wittek)

На Геопорталу Управе за пољопривредно земљиште ускоро ће бити „уцртане” и нове идентификоване напуштене државне парцеле у 13 локалних самоуправа у Србији.

Према најавама, део овог земљишта ће, уколико се испуне законски услови, бити понуђен пољопривредницима по привилегованој почетној цени од нула динара.

У овој управи кажу да ће претходно бити проверени имовинско-правни односи, односно да ли су те парцеле предмет реституције.

Министарство пољопривреде недавно је саопштило да је теренском провером напуштеног земљишта у државном власништву идентификовано 546 напуштених парцела укупне површине 948 хектара. Оне се налазе на територији: Ваљева, Уба, Осечине, Лајковца, Мионице, Љига, Чачка, Горњег Милановца, Ивањице, Лучана, Ирига, Вршца (Велико Средиште) и Ниша (Медијана).

Практично половина контролисаних државних ораница у наведеним локалним самоуправама нашла се на овом списку. Када се овим хектарима придодају и на стотине запарложених ораница у другим крајевима Србије, долази се до великих површина које се не обрађују.

– Нисмо само утврђивали да ли се земљиште користи већ смо хтели да сагледамо који су разлози за то. Циљ је да нађемо модел да се то државно земљиште стави у функцију – рекао је за за наш лист Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиште.

Један део напуштене државне земље, већ је извесно, могао би да се стави у функцију пољопривредне производње, али он, у овом тренутку, не може да прецизира колико ће таквих парцела бити. Друге које за то нису погодне из разних разлога могле би, рецимо, да буду пошумљене.

Лакић је истакао да је земљиште ограничен ресурс и да свака озбиљна држава тежи да га што боље искористи.

Према подацима из августа 2020, у последње три године 5.255 хектара запарложене земље дато је пољопривредницима на коришћење без накнаде у периоду до пет година. Уз обавезу да је у том периоду приведу намени, односно да је рашчисте, што углавном захтева велике инвестиције.

После тога корисник може да добије и продужење уговора, на додатних 20 година, али под условом да инвестира у подизање вишегодишњих засада воћа и винове лозе, ако су површине веће од десет хектара. Ако су мање нема такве обавезе, може да га користи за било који вид пољопривредне производње.

Лакић каже да држава на овај начин жели да подстакне интензивну пољопривредну производњу с великим приносима и употребом савремених технологија.

– Нула динара је почетна цена на јавној лицитацији. Други привилегован услов је то што може свако газдинство да се јави, без обзира на то где је регистровано и колико година је активно, што су услови за регуларни закуп државног земљишта – истиче наш саговорник.

Он каже да ће ове активности министарства бити настављене и у 2021. и очекује да ће у јануару бити познати детаљи о томе које ће локалне самоуправе бити обухваћене.

– Прошле године је био пилот-пројекат за четири општине и од тих парцела, за које је утврђено да су напуштене, 50 хектара је дато у закуп, и то углавном за подизање воћњака, што је одличан резултат – сматра Бранко Лакић.

Коментари4
3e5d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

naivna
A kako smo Kosovo prodali?
Леон Давидоч
У време када долази до изумирања села , пољопривредни комбинати су можда и били добро решење. Ту су радници радили по истим правилима као и у фабрикама , То би значило да у време данашње њихово место рад није морало бити везано и са местом пребивалиштва и да су радницу који живе у граду могли обрађивати земљу на пољопривредним имањима. Али као што је држава пожурила да уништи фабрике тако је пожурила да уништи и пољопривредне комбинате.
ljiljana ljiljana
@baba, ne unosite paniku. Ako ste dobro procitali clanak shvatili biste da se zemlja ne prodaje vec se daje u zakup na 5 godina besplatno, pod uslovom da se dovede u namenua. Ko hoce moze, posle tih 5 godina,da produzi zakup na 20 godina i duze uz odredjenu nadoknadu. Nijedna normalna zemlja ne prodaje poljoprivredno zemljiste strancima! Valjda smo jos uvek normalni!
Баба
Распродаја земње за ситне паре. Ала ће да се они трговци нафтом обрадују...могу да нас купе у целости. А после ће да нам продају храну са наше земље

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља