четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 31.12.2020. у 18:00 Зоран Радовановић

Злочин и казна

Шта год да су мотиви смена и прогона истакнутих појединаца – додворавање моћницима, политичка острашћеност, чување властитог положаја, завист, лична пизма – резултат је исти: дугорочни губитници су наша наука и култура
(Срђан Печеничић)

Већ 30 година учимо се основама демократије и још сричемо прва слова. Нигде у свету се критика не прихвата са радошћу, али људи улажу напор да јој се супротставе аргументима. Код нас се она доживљава као непријатељски напад, а према непријатељу не треба имати милости.

Једна од безбројних илустрација те тврдње је однос према лекарима који су петицијом изразили своје незадовољство управљањем противепидемијском борбом. Руководиоци здравствених установа добили су налог да саставе спискове с именима потписника, а у јавности је најпознатији пример докторке из београдске Гинеколошко-акушерске клинике, којој је одмах ускраћен улаз у операциону салу, а истовремено је избачена из своје радне собе. Новонастало удружење лекара Уједињени против ковида запретило је тада својеврсним перформансом – шетњом својих у бело одевених присталица централним београдским улицама, па је престао упадљив притисак на цивилни сектор.

Дошло је, међутим, до шиканирања потписника са Војномедицинске академије (ВМА). Велика организациона јединица те установе подељена је на четири мање, а дотадашњем начелнику, једном од најцењенијих стручњака за срце у земљи, дата је понижавајућа понуда да руководи половином једног од четири новостворена радна патрљка. Од осталих шест начелника захтевано је да се покају због почињеног „греха” пре своје лебдеће смене. Треба разумети да у војсци постоји субординација, али претерано делује ускраћивање права врхунским стручњацима да у мирнодопским условима јавно изразе мишљење о једној превасходно стручној теми.

Поступак према седам угледних перјаница ВМА подсећа на најтамнију епизоду из 100-годишње историје београдског Медицинског факултета. Пре скоро 70 година потезом пера из наставе и с посла удаљено је „12 великих професора”. Магловита и ничим поткрепљена оптужба била је да су „реакционари”, што је значило да не показују довољно ентузијазма у подршци новој власти.

Најурени су када су били у пуној снази, тако да нису имали времена да одгаје достојне наследнике. Настали кадровски јаз осећао се још деценијама. Тако је 20 година касније, због насилно прекинутог природног академског развоја, Кожна клиника ушла у епидемију вариоле хронично завађена и подељена. Управо та ситуација послужила је режисеру Горану Марковићу као предложак за његов филм „Вариола вера”, наравно уз дозвољена средства уметничке обраде попут онеобичавања и хиперболисања.

Уз млађи кадар, Клиника за уво, нос и грло остала је са четири већ искусна стручњака, али ниједан од њих није се довољно истицао да би одмах постао управник. Сва четворица су напустила своју матичну установу када је на њено чело доведен лекар из Загреба.

Најпознатији је случај брачног пара Костић – хистолога Александра и педијатра Смиље. Обоје су били носиоци Легије части. Александар је био ренесансна личност чији немерљиви доприноси не само српској медицини, већ и археологији, музици и култури уопште тек треба да се сагледају. Смиља је предано радила на сузбијању туберкулозе код деце вакцинацијом, што јој је тадашњи студент, а данас наш државним одличјима најокићенији лекар замерао као потпадање под „буржоаске утицаје”.

Прошле су деценије и Медицински факултет је 2001. скрушено рехабилитовао свог, када се зброје све жртве прогона, 31 наставника. Мало их је тада још било живо, али су у пуној снази били њихови прогонитељи, ондашњи револуционарни студенти. Нерадо су говорили о свом „подвигу” и само понекад, у четири ока, изустили би кратак коментар: „Ма, шта сам ја био, бруцош са села”, „Натерао нас је Мома Марковић” (тада високи функционер), „Гурнули су нас, па су се измакли Зинаја (првоборац Душан Ђурић) и Јуца (професорка Јулијана Богићевић)” итд.

На провокативно питање: „Да ли је истина да сте Костића макли зато што је славио славу?”, један од актера је одговорио: „Море, каква слава, бојали смо се да ако партија каже једно, а Костић друго, сви студенти ће кренути за њим!” Костић је доживео и друга понижења, рецимо када му је одузета већ додељена Вукова награда. Он је своје прогонитеље сматрао недостојним чак и презира.

Међутим, болело га је што га је два пута отпустио саборац из Првог светског рата Коста Тодоровић. Осим 1952, то се десило и 10 година раније, када се Костић сврстао међу малобројне професоре неспремне да потпишу лојалност окупаторској власти. Тодоровић је био наш најцењенији лекар у другој половини прошлог века, познат по изреци: Само добар човек, може да буде добар лекар.” Како је могао толико да падне? Будући да је био конзервативних назора, има наговештаја да је искрено сматрао како Костићу, као аутору чувене књиге „Полни живот човека”, није место на универзитету.

Шта год да су мотиви смена и прогона истакнутих појединаца – додворавање моћницима, политичка острашћеност, чување властитог положаја, завист, лична пизма – резултат је исти: дугорочни губитници су наша наука и култура.

Епидемиолог, пензионисани професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари12
e62cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Velimir
Poštovani profesore, ako pažljivije pogledate kalendar videćete da je Srbija ušla u novu 1921.g. Srećna nova...
Prof. Dr Dušan Šćepanović
Poštovani,objavili ste sve komentare sa imenima osim mojih komentara koji bacaju sasvim drugu sliku na velike "demokrate" S. Apostolskog, Lj. Erića, autora teksta Zorana Radovanovića & Co.Potpisao sam pod punim imenom, prezimenom i zvanjem.I svi dobro znaju za tu SRAMOTNU SEDNICU NN Medicinskog fakulteta!Najjače osudjujem progon naših profesora iz 1952,ali se to istio desilo i 2002 pod istim izgovorom: ideologija, a u stvari su "lustrirani" samo članovi SPS i JUL?Sramota!Objavite to ako smete!
Леон Давидович
Свака власт је само различит облик диктатуре.
Boriša Radić
Od antičke Grčke na ovamo samo se nazaduje u organizaciji društva i države.I sve vreme se provlači pitanje demokratije,koja bi trebalo da znači vlast naroda, što je realno nemoguće, dakle u pitanju je demagogija ili zavođenje naroda od strane pokvarenjaka I mediokriteta.Platon je sanjao o vlasti najboljih I najumnijih- aristokratiji(aristo=najbolji).To treba da bude ideja današnjih društava.Najbolji na vlasti nemaju kompleks I strah od konkurencije,jer gore narod neće, a bolji I treba da dođu.
nikola andric
Primeri zastrasivanja i njihova logika. Djilas je bio primer u smislu: ''kad se tako ponasaju prema njemu , sta ce da rade samnom?'' Medicinska nauka nema veza sa ideologijom. Za socijalne nauke poucenje: kad se prema medicinarima tako ponasaju sta ce da rade sa socijalnim naucnicima? Pravna ''nauka'' nije jos uvek u stanju da napise gradjanski zakonik . Bez stvarnog prava se ne zna (jos uvek) sta je cije. Ustav je primer ideoloskih fraza bez ikakve veze sa pravnom drzavom (trias politica).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља