уторак, 20.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.12.2020. у 22:49 Милан Јанковић
НОЋНИ ЖИВОТ БЕОГРАДСКИХ КАФАНА

Кад конобари остану без гостију

Нови Београд постао је центар српског бизниса, а са пословним људима стигли су и угоститељи који су у претходним деценијама отворили гомилу кафана, пивница и ексклузивних ресторана
Једно од свадбених весеља у ресторану „При Мајолка” (Фото: лична архива)

Одавно већ Нови Београд није велеградска „спаваоница”, напротив, његови делови постали су центри српског бизниса. А како са пословним светом по правилу долазе и угоститељи, тако су у најмногољуднијој општини последњих деценија отворене десетине ресторана, кафана, бифеа... Требало је услужити све те људе који овамо морају на посао. И тако се ноћни кафански живот главног града проширио, прешао мостове и пробудио се преко Саве. Не мисли се овде на сплавове којих је вазда било, већ на „сувоземне” локале попут оних у старом делу града.

Због погоршане епидемиолошке ситуације ових дана није упутно помињати ноћни живот кафана. Пре би се могао назвати поподневним или можда рановечерњим. Алʼ проћи ће и то, и вратиће се „славни дани” и новобеоградских кафана. А кад већ поменусмо поређење Новог Београда са великом престоничком спаваоницом, ваља подсетити да се тамо негде седамдесетих и осамдесетих година прошлог века ноћни кафански живот у овом делу града сводио на провод у свега неколико објеката ‒ „Фонтана”, на истоименом тргу, „При Мајолка”, као саставни део некада славног „Меркатора”, „Џакарта”, прекопута Студентског града...

Памти се да је „Фонтана” била жестоко место, састајалиште локалних момака са тврдим песницама, локација на коју се нису опуштено усуђивали да кроче они из удаљенијих делова Новог Београда, ако су били жељни кавге. По свој прилици, око те кафане али и читавог малог центра са радњама, биоскопом и водоскоком који понекад и ради, зачео се новобеоградски ноћни живот. Али доминација „Фонтане” трајала је само док није отворен „Меркатор”, претеча данашњих шопинг молова, центар коме је у последње време додата одредница „стари”, што због године производње, што због чињенице да је на неколико километара од њега подигнут савремени трговачки гигант словеначког порекла.

У „Војводини” је увек било весело (Фото: лична архива)

А део тог старог „Меркатора” била је кафана „При Мајолка”, која је касније, када смо заратили са Словенцима, по налогу „надлежних”, променила име у „Војводина”.

‒ Доле је био снек-бар, за пиће с ногу, а на спрату изнад ресторан који је веома брзо стекао углед. Иако у саставу словеначког центра, „При Мајолка” је био ресторан српске домаће кухиње, мада смо служили понеко словеначко јело, тек да се задовољи форма. Била је ту и велика самопослуга испред које смо, сећам се, у девет сати чекали врућ словеначки хлеб који је стизао јутарњим летом из Љубљане ‒ каже Рики (сматра да је то довољно), конобар који је две деценије радио у „При Мајолки”, касније „Војводини”.

Присећа се Рики гостију који су овамо долазили. Једно вече су били Жељко Ражнатовић и његова будућа супруга Цеца Величковић. Рики је пришао и питао шта желе, а дама је одсечно рекла: „Дом Перињон!”

‒ Пришао сам дискретно Аркану и саопштио му да немамо тај престижни шампањац, а он ми је поручио да не бринем, да донесем било који, да га ставим у одговарајућу посуду и да не отварам. Долазили су овде неки битни људи, пословни, имали „своје” столове, навраћали су и политичари. Чест гост је био Стане Доланц, тадашњи министар полиције Југославије. Било је весело, свирао је ватрогасни оркестар МУП-а. Ишли су од стола до стола, на увце, прва песма би била бесплатна... Али увек се завршавало у 11 увече, дотле је било радно време ‒ прича конобар Рики.

Објашњава Рики да су у неку руку најреспектабилнији гости били такозвани жестоки момци из насеља Павиљони. Ипак...

‒ Ни са њима није било проблема. А и како би... Настане неко комешање, кад устане инспектор Пера из новобеоградског СУП-а, стане насред сале и упре прстом у оне који треба да напусте кафану. И они заиста изађу, музика настави са свирком и све се врати у нормалу ‒ сећа се Рики.

У „Војводини” је увек било весело (Фото лична архива)

Дочеци Нових година у „Војводини” били су незаборавни. Као и свадбе и друга весеља. Једном је 330 људи присуствовало испраћају сина колеге конобара у војску. Певали су у овој кафани Неџад Салковић, Недељко Билкић, Снежана Савић, наступали најпопуларнији глумци. Џеј је једно вече дошао као обичан гост на вечеру и пиће, а онда је у једном тренутку преузео микрофон и настао је „хаос”.

‒ Пропаст „Војводине” дошла је са отварањем нових кафана у Новом Београду које су имале свој паркинг, можда и бољу понуду, али и зато што се није много учинило да овај ресторан опстане. Пропадао је и читав тржни центар „Меркатор” па је било логично и да ресторан у оквиру њега не може да преживи. Дошло је време приватизације и то је био крај. Док је кафана била у друштвеном, односно државном власништву, све је ишло како треба. Чини ми се да су у то време радили неки озбиљни угоститељи, а после је све упропашћено, кафана је остала празна, са конобарима без гостију ‒ каже Рики.

С Космаја у „бетонску џунглу”

Између бетонског сивила и паркинга начичканих аутомобилима, негде прекопута хотела „Југославија”, скромно се уденуо ресторан „Три приче”. Није то обичан бирцуз каквих по Новом Београду сада има колико хоћете, у сваком блоку, тржном центру, поред пијаце... Ово је кафаница чија је алфа и омега Жика Урошевић, у овом случају отац власнице, али искусни угоститељ, који се досад опробао и доказао у кафеџијском свету. Са својом супругом држао је чувени ресторан „Код Наде и Жике” у живописном поткосмајском селу Бабе. Тамо је више од две деценије био домаћин неким сасвим обичним људима, али и онима из света естраде, уметности, политике. Чести гости били су му представници ДОС-а, оне Демократске опозиције Србије. Када му је супруга несрећно преминула, пензионисао се. Ипак, неки „ђаво” му није дао мира па се придружио одабраној екипи ‒ ћерки и зету ‒ са којима је разрадио посао на сплаву „Сидро”. И онда феномен: морали су то да напусте јер толико гостију се „намножило” да није могло више да стане. Тада су сви заједно започели трећу причу ‒ с кафаном „Три приче”. Жика је један од малобројних кафеџија који предност даје младим људима. „То су најбољи гости, само треба да знаш како да им се обратиш”, каже. „Коначно, то су људи којима је ова болештина украла годину живота. Увек је лепо кад је кафана пуна таквих гостију”, закључује Жика.

Искусни угоститељ Жика Урошевић (levo), Рики се одлучио да отвори сопствену кафану  (Фото: М. Јанковић)

Кренуо својим путем

Конобар Рики био је принуђен да напусти „Војводину”. Није му преостало ништа друго него да ‒ отвори своју кафану. Чак није много ни одмакао од места где је деценијама радио, отворио је бифе „Рикс кафе” баш ту, у приземљу некада моћног трговинског центра који се сада зове „Стари Меркатор”. Не крије разочарање у тренутну ситуацију, каже да се сада у кафану не иде ни због кафе јер свака фирма у окружењу има своју кафетерију. И пита се: „Шта значи ово, пустим те да радиш, али у периоду кад не можеш да имаш госте...” И наставља: „Нема више тих кафанских прича, искреног дружења, чини ми се да више нико ни са ким не разговара, да улазе овде као зомбији...”

Коментари0
075f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља