понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.12.2020. у 15:02

Вероватно ћемо имати најмањи пад БДП у Европи

Јоргованка Табаковић (Фото Танјуг)

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је данас да ће резултат политике која је вођена бити то да ће пад бруто друштвеног производа (БДП) за ову годину бити око један одсто у односу на лане, што ће, како је рекла, највероватније бити најбољи резултат у Европи.

Табаковић је истакла и да се, према садашњим проценама, очекује да ћемо следеће године имати снажан опоравак привреде и забележити раст БДП од око шест процената, преноси Танјуг.

Гувернер је на седници скупштинског Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава навела, казала да је Народна банка Србије у протеклом периоду оправдала то што се зове народном, јер је својим мерама јачала отпорност српске економије, очувала ценовну и финансијску стабилност земље.

Говорећи о кретањима у 2019. години, она је рекла да су ту годину обележили велики успеси економије.

„Стопа раста је била две године узастопно од преко четити одсто и одржана је стабилност на свим пољима. Баш када је пред нама био период када смо могли да убрзамо раст, десила се пандемија и криза без преседана али смо изазову одговорили на прави начин”, навела је гувернерка.

Додала је да се сада боримо најпре за очување здравља и стабилност здравственог система али да то није могуће без јаке економије.

Истакла је да је у 2019. инфлација остала ниска, на нивоу године просечно 1,7 одсто, а важан фактор ниске и стабилне инфлације била је и остала стабилност девизног курса као и усидреност инфлационих очекивања.

Додала је да је очувана финансијска стабилност и банкарски сектор, забележен раст девизне а посебно динарске штедње грађана а настављено је са ублажавањем монетане политике смањењем референтне каматне стопе, што се повољно одразило и на кредите.

„Стабилни и повољни услови пословања су се одразили и на прилив страних директних инвестиција које су у 2019. достигле рекордних 3,8 милијарди евра. Наш кредитни рејтинг је унапређен и на корак је од инвестиционог” истакла је гувернерка.

Навела је такође да је у 2019. години Народна банка остварила добит која је после опорезивања износила 37,2 милијарде динара и да је у складу са законом, проценат добити из оперативног пословања уплатила буџету и то у износу од 8,9 милијарду динара.

„ НБС је од 2012. до 2020. уплатила у буџет Србије више од 30 милијарди динара захваљујући снижавању својих трошкова али и врло креативном понашању на тржишту”, указала је Јоргованка Табаковић.

Навела је и и да у овако тешкој години имамо прилив директних страних инвестиција у бруто износу од 2,9 милијарди евра а нето 2,8 милијарди. „ Неко каже да смо имали оволики прилив и ранијих година али није исто када је прилив остварен од продаје имовине, некретнина и приватизација од чега се новац није улагао у нове фабрике, као што се сада чини”, истакла је гувернерка НБС.

Према њеним речима Народна банка Србије је била и остала један од кључних стубова макроекономске стабилности.

Истакла је да је отпорност на изазове кључна за економију и навела да се супротно надањима десило да је она ове године тестирана на тежак начин, пандемијомда која је условила пад привредног раста у многим земљама.

„ На овај изазов смо одлучно и правовремено реаговали. НБС је била прва централна банка у региону и међу првима у свету која је на самом почетку кризе одговорила ублажавањем монетарне политике”, истакла је Табаковић.

Навела је да су осим смањења референтне каматне стопе, омогућена два мораторијума на отплату обавеза по основу кредита и финансијског лизинга.

НБС је банкама обезбедила додатну ликвидност, да би лакше пребродиле периоде мораторијума. Реласкирани су и услови за подизање стамбених кредита а мерама из децембра привреди и грађањима погођеним пандемијом омогућено је лакше измирење финансијских обавеза уз одобравање грејс периода од шест месеци и продужења рока отплате.

„ Постигли смо да и поред мера подстицаја, инфлација остане ниска, у првих 11 месеци износила је 1,6 одсто у просеку. Томе је у великој мери допринела и очувана стабилност девизног курса који је НБС обезбедила правовременим и одмереним интрервенцијама на девизном тржисту, односно продајом девиза” навела је Табаковић.

Истакла је да ће према пројекцијама НБС инфлација остати ниска и стабилна и у наредном периоду. Према њеним речима, ублажавање монетарне политике је допринело додатном смањењу трошкова задуживања привреде становништва и државе.

Тако се тренутно привреда у динарима задужује по просечној каматној стопи од 3,3 одсто, што је за 0,7 одсто ниже него на крају 2019. док се становништво задужује по стопи од 8, 6 одсто што је за 0,5 одсто ниже него на крају прошле године.

Гувернерка је навела и да је смањено учешће проблематичних кредита на 3,4 одсто у октобру, да штедња расте и да је кредитни рејтинг земље на корак од инвестиционог и очуван је у време када и много јаче економије имају снижавање овог рејтинга.

„Пад нашег робног извоза ће на нивоу године бити једноцифрен упркос очекиваном паду економске активности у зони евра, дакле наших највећих партнера, где ће пад износити најмање седам одсто”, навела је Табаковић.

Према њеним речима, мањи очекивани пад извоза од увоза робе и услуга, резултираће и смањењем дефицита текућег рачуна платног биланса.

„Наша пројекција текућег дефицита за ову годину је била пет одсто БДП али је већ сада готово сигурно да ће он бити нижи од тога и да ће као и у претходних пет година бити потпуно покривен нето приливом директних страних инвестиција”, рекла је гувернерка.

Додала је да је било пројектовано да ће тај дефицит износити око 2,3 милијарде али да је већ сада извесно да ће бити око две милијарде.

Коментари14
b4112
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

logika nalaze
Kada si na merdivanama na prvoj precagi . a merdevine si postavio da se popnes negde, ako padnes, najmanje si pao od svih onih koji su na tim merdevinama. Ako u dzepu imas malo , malo ces i izgubiti ako ti neko probusi dzep.
slobodan
Kreditni rejting BB+ spada u grupu neinvesticionog (spekulativnog) rejtinga te se opisuje kao "kreditna sposobnost sa spekulativnim elementima, znatan kreditni rizik." Pa se ne preporucuje investiranje u te zemlje-osim u spekulativne svrhe. Sta je problem da se ovo nadje na internetu danas. I ko se jos hvali takvim rejtingom?
Gavran
Ne živite vi od svoga znanja nego od našeg neznanja. Inače bi vas bilo sramota da neprekidno ponavljate ovaj "uspeh naše ekonomije".
Slobodan
"Вероватно ћемо имати најмањи пад БДП у Европи" Poštovana gospođo Tabaković, primetno je da se u analizama retko pojavljuje BDP po glavi stanovnika, koji je najrealniji pokazatelj stanja ekonomije društva. Trenutni BDP po glavi stnovnika u Srbiji je oko 7.200 dolara. U Nemačkoj je oko 50.000 dolara. U Hrvatskoj je 14.900 dolara. Kakve su projekcije za iduću godinu, hoće li da bude bolje?
Evroskeptik
Koliki je bio odnos bdp po glavi stanovnika Hrvatske i Srbije 2014, a koliki danas. Videcete da se odnos znantno popravio u nasu korist. Isto vazi i za Nemacku.
Saša J.
Pogotovo sad kad ste krenuli da uručujete retroaktivne novogodišnje čestitke frilenserima. Nadam se da će mladi shvatiti da nam je potreban bunt protiv ovakvih ''gospodja minastarki'' i njima sličnih.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља