По многим показатељима човечанство ће у 21. век ступити тек са доласком 2021. године. На страну шта показују бројке на календару, све што се дешавало у протекле две деценије било је само увод у епоху у коју управо ступамо. А оно што нас у њој чека исувише подсећа на времена која не памте ни наши дедови, и о којима сазнајемо тек из давно исписаних књига.

Истини за вољу, и претходни, 20. век, стигао је са нешто закашњења. Десило се то 7. и 8. новембра (по тада важећем календару) 1917. када је у Петрограду, у Русији, избила Октобарска револуција после које свет више никада није изгледао као пре. Поменути догађај, мада у суштини реакција на ратне проблеме царске Русије, изнео је на светску сцену комунистички покрет који се временом проширио на велики део наше планете.

У деценијама које су уследиле утицај великих углавном је био концентрисан у САД и на западу Европе. Ово је поменутима омогућило да воде ратове, како против оних који нису спадали у њихово друштво, тако и међусобно. После свега, неке ствари су се искристалисале: Немачка предвођена нацистима полако је узимала Европу под своје, Русија је у оквиру Совјетског Савеза контролисала исток. Америка је водила своју политику узимања пара и од једних и од других. Остатак света је углавном таворио у немаштини…

Трагедија Другог светског рата и године које су уследиле пружили су нови поглед на стварност, нудећи истинско заједништво као универзално решење. Нажалост, и ова нада је умрла оног тренутка када је постало јасно да су стари друштвени обрасци, они од пре руског Октобра, превише дуго стварани да би тек тако замрли. Повратак у прошлост као да је постао неминован.

Са чиме онда улазимо у ново доба? САД са својом анархистичком демократијом и Велика Британија са оцвалом монархијом увученом у брегзит јасно су ставиле на знање да још дуго намеравају за себе да задрже нека права која другима не толеришу, и да неће одустати од самопрокламоване „изузетности”.

Парола: „Европа до Владивостока”, која је будила наду, брзо је утихнула. Немачка, поново уједињена и моћна, наметнула се државама Старог континента као једини лидер, потиснувши у својој надмености увек неодлучну Француску. Једино што прети да поремети планове политичара у Берлину могла би да буде егзистенцијална везаност за енергенте који им стижу са истока, из Русије. Али чак и да у Москви, из само њима знаних разлога, одлуче да своја природна богатства преусмери на неку другу страну, нпр. ка Кини, Индији, Турској, која је све више у налету, Немачка неће много оклевати да, упркос историјским лекцијама, за њима посегне и ратом. Наравно, овај пут потпомогнута НАТО-ом или замишљеном европском армијом.

Русија се од доласка Владимира Путина, полако али темељно, враћа царском духу. Недавна одлука парламента у Москви да у закон о избору председника убаци клаузулу по којој би актуелни шеф државе могао на исто место да се кандидује и 2024. јасно говори да је највећој земљи на свету цар – суђен. Па макар био и изборни. Након великог повратка цркве у живот просечног Руса на том путу више ништа не стоји. „Успавани медвед” наставиће свој дремеж уз повремено погледање ка суседној Кини увек спреман да скочи на одбрану. Али овај пут далеко моћнији него у свим претходним царским инкарнацијама. Ни Кина неће одустати од свог пута који је зацртан неопходношћу да се милијарду и по њених становника извуче из вековне беде. Сада већ увелико оснажених способношћу савладавања најсавременијих технологија, како на цивилном тако и на војном плану. Могло би се чак рећи да далекоисточни џин у нови век улази боље припремљен од својих конкурената и с правом спреман да заузме респектабилно место.

Оно што ни у протеклом веку није нашло прави одговор је: како се заштитити од повремених неконтролисаних болештина, способних да у кратком периоду сатру хиљаде па и милионе људи. Ако идемо логиком ове наше приче о повратку у прошли век подсетимо да је и он почео велико епидемијом. Реч је о шпанској грозници која се појавила пред крај Првог светског рата. У налету између 1918. и 1920., захватила је око 500 милиона људи убивши, по неким прорачунима, чак 10 одсто оболелих. Ваља се упитати да ли ће и ковид 19 са којим улазимо у 2021. имати једнак учинак?

Испада да је 20. век протекао улудо. Изузетан технолошки напредак који га је карактерисао није искоренио неправде усађиване столећима пре. Није обуставио ратове, победио глад, болештине. Напротив, само их је модификовао.

Још само да се однекуд зачује – чарлстон...