Пандемија је утицала на раст превара у онлајн трговини, а на мети су посебно они купци који ове године уместо у класичним радњама божићне и новогодишње поклоне поручују преко интернета, преноси Би-Би-Си. Према истраживању банкарског сектора, купци који преко огласа траже конзоле и игрице, бицикле и одећу могу бити у већем ризику да наиђу на преваре. Још крајем новембра представници овог сектора упозорили су да су најчешће обмане да роба никада не буде испоручена купцу. Истовремено, трговински сектор је објаснио да криминалци највише користе локације попут друштвених мрежа, онлајн платформи за продају и аукције где купци унапред плаћају робу или услуге које заправо не постоје. Најчешће је и мало вероватно да ће купцима новац „скинут” с банковног рачуна бити враћен. Како се наводи, само у првој половини године у Великој Британији је изгубљено око 27 милиона фунти.

Кејти Воробек, извршна директорка за економски криминал у УК финанс, рекла је да су се преваранти, како се потрошња потрошача преусмеравала на мрежу, немилосрдно прилагођавали ситуацији. Ово је посебно било изражено у периоду пре „црног петка” и Божића јер је тада промет највећи, али и број оних који су били у потрази за попустима.

Међутим, финансијски сектор сматра да ће млађи људи између 25 и 34 године највероватније редовно куповати преко интернета. Истовремено, покушаји превара порасли су више од 60 одсто у првој половини 2020. у односу на последњих шест месеци прошле године. Британски медији упозоравају потрошаче на овакве појаве и сугеришу да добро провере од кога наручују робу као и да, у случају да посумњају да су преварени, контактирају са својом банком.

Компанија „Виза” пред празнике и потрошаче у Србији саветује како да безбедно наруче производе. Како кажу, да би купци онемогућили неовлашћен приступ и злоупотребе у случају крађе или губитка уређаја (телефона, таблета...) потребно је да бирају јаке лозинке (комбинацију малих и великих слова, бројева и симбола) или биометрију.

– Постоје и програми који помажу утврђивање идентитета купца приликом онлајн куповине. Који год уређај да користите, бићете спроведени кроз додатну аутентификацију не би ли се идентитет потврдио код банке или другог субјекта и тиме спречила евентуална злоупотреба – наводе из ове компаније. Важно је, додају, не делити верификационе кодове. Банке примењују различите сигурносне процедуре приликом плаћања. Могуће је и да неке од њих захтевају додатну верификацију плаћања мејлом или СМС-ом. Притом, верификациони кодови могу бити мета превара, зато и саветују да се они никада не деле, јер су они главни начин потврде да сте то ви.

– Иако је на интернету прегршт реклама и сајтова који подстичу новогодишње расположење и куповину, сајт на коме се може куповати безбедно заправо није уопште тешко идентификовати. Важно је бирати адресе које у називу имају „хттпс” префикс и видљиву икону катанца. Оне су дизајниране тако да издрже упаде хакера и препоручују се као сигурније приликом интернет плаћања. Додатном потврдом идентитета постићи ћете већи степен заштите – наводе у компанији „Виза”. Потрошачи би требало да имају у виду да интернет плаћање захтева унос поверљивих информација које могу бити пресретнуте вирусима. Како би избегли нежељене сценарије, препорука је да редовно ажурирају апликације и софтвере које користе, будући да поседују неопходне алате и помажу у заштити уређаја од вируса и хакера. Стручњаци саветују да они који често плаћају преко интернета морају редовно да проверавају изводе рачуна. Тако ће лакше уочити оне потенцијално сумњиве трансакције и моћи ће на време да реагују у сарадњи с банком. Такође, потрошња може да се прати и активирањем СМС нотификација.