Од 1. јануара чланицама Европске уније биће забрањено да извозе пластични отпад у неразвијене земље. Ова одлука Европске комисије донета је у оквиру зеленог договора европског блока како би се заштитила животна средина, јер извезени отпад, уместо да се рециклира, најчешће завршава на депонијама.

Само прошле године ЕУ је извезла 1,5 милиона тона пластичног отпада, углавном у Турску Малезију и Индонезију.

„Нова правила шаљу јасну поруку да ЕУ преузима одговорност за отпад који направи. Ово је важна прекретница у борби против загађивања животне средине пластичном амбалажом и преласка на одрживо економију у складу са циљевима европског зеленог споразума”, каже за „Дојче веле” Виргинијус Синкевичијус, европски комесар за животну средину, океане и рибарство.

„Европска влада” је променила уредбу из 2006. године и од следеће године биће дозвољен, и то под строго одређеним условима, извоз такозваног чистог отпада у земље које нису чланице Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

Ова одлука Брисела је одговор на конференцију Уједињених нација у Базелу из 2019. године на којој је 187 земаља потписало конвенцију о ограничавању прекограничног кретања опасног отпада како би се заштитило јавно здравље људи. Према подацима секретаријата УН у Женеви, од педесетих година прошлог века до данас свет је произвео отприлике 6,3 милијарди тона пластичног отпада. Од те количине 12 одсто је спаљено, мање од 10 одсто рециклирано, док је више од 80 процената бачено на депоније. Упркос својим племенитим „зеленим циљевима”, ЕУ и даље рециклира мање од трећине свог пластичног отпада. Остатак спаљује, одлаже на депоније или извози у иностранство.

Турска је постала главно одредиште за европско смеће откако је Кина 2018. године почела да затвара врата за увозни пластични отпад. Према подацима Еуростата, од 2016. до 2019. извоз овог отпада из ЕУ скочио је за десет пута, при чему је само Турска прихватала четвртину тог отпада.

Екипа АФП је недавно обишла неке од илегалних депонија у јужној Турској, на којима су могле да се виде тоне одбачене пластичне амбалаже из популарних британских супермаркета „Сејнберис” и француског произвођача смрзнуте хране „Пикард”. Новинари ове француске агенције су на другим локацијама пронашли читава брда пластичног отпада и из Италије и Холандије, а један део је био расут и по околним каналима.

„Грађани ЕУ морају да знају да последња станица за смеће који они брижљиво разврставају по кутијама за отпатке није постројење за рециклажу”, упозорава професор Седат Гундогду, са Универзитета Цукурова у турској провинцији Адана где се налазе неке од депонија отпада из Европске уније.

Добар део неправилно увезеног отпада који се не рециклира на крају завршава у турским рекама које се уливају у Средоземно море. Директор за пластику „Гринпис Медитеран” Нихан Темиз Атас каже да све чешће у мору и на турским плажама налазе остатке пластичних предмета за једнократну употребу због чега позива на њихову тоталну забрану.

Хенг Кијах Чун из огранка „Гринписа” у Малезији каже да је илегално одлагање пластичног отпада из више од 19 земаља света оставило неизбрисиве последице у овој држави југоисточне Азије.

„Осим пандемије ковида 19,  заједнице у Селангору и Кедаху имају још једног невидљивог непријатеља, хемијске загађиваче из пластичног отпада који прете да да уђу прехрамбени ланац”, истиче  Чун.