Када се за који дан оконча продаја Комерцијалне банке словеначкој Новој љубљанској банци (НЛБ), која је иначе у власништву америчких инвестиционих фондова, за њене клијенте се ништа неће променити. Они ће наставити да извршавају обавезе као и до сада с тим што ће их банка обавестити да је дошло до промене власника што никако не утиче на однос поверилац дужник.

Другачије и не може бити јер тако предвиђа Закон о заштити корисника финансијских услуга по коме клијенти не смеју да трпе зато што банке мењају власнике. Да је другачије на финансијском тржишту би настао прави хаос с обзиром на то колико је банака у последње две деценије променило власника, а и на чињеницу да се у случају Комерцијалне банке ради о највећој домаћој банци у којој је отворено два милиона рачуна што физичких лица, што привреде, у којој је баш због чињенице да је домаћа банка положен и највећи износ штедње… Ова банка заузима око 12,5 одсто тржишта и увек је у самом врху профитабилности банкарског сектора.

Њени корисници  једино могу да очекују да ће им у догледно време бити промењени платни инструменти, јер ће се банка убудуће звати НЛБ комерцијална банка па ће тако морати да пише и на чековима, картицама, платним рачунима…

Клијенти банака код нас већ су навикнути да банке мењају власнике, али и да једна другој продају потраживања, односно кредите према физичким и правним лицима. Многима се догодило да су заспали као клијенти једне банке, а да су сутрадан осванули као корисници банкарских услуга неке друге. И то не својевољно.

За  наше услове је свакако живо сећање о пропасти, односно стечају, неколико државних банака када су клијенти физичка лица Агробанке, Развојне банке Војводине и Привредне банке Београд завршили у Банци Поштанска штедионица.

Једна од великих трансакција на банкарском тржишту у последње време, пре продаје Комерцијалне, била је када су грчки власници продали Војвођанску банку мађарској ОТП банци. Недуго потом мађарска банка купила је овдашњу Сосијете женерал банку, јер је француска групација решила да изађе не само из Србије, већ и из региона тако да ОТП сада има два велике банке и постала је друга банка по тржишном учешћу.

У овој години и једна мала банка каква је новосадска Опортјунити банка добила је новог власника – холандски фонд.

Велико „прометовање“ банака било је пре неколико година када су, због финансијске кризе у матичној земљи, продаване грчке банке не само у Србији, већ и региону. Алфа банку купила је АИК банка, а затим је потраживања Алфа банке према физичким лицима продала Сосијете женерал банци. Подсећања ради, Сосијете је била „уточиште” и за кредите физичких лица белгијске КБЦ банке када је напустила српско тржиште. Сличан пример продаје само дела кредитног портфолија био је када је немачка Прокредит банка продала кредите физичких лица Интеза банци.

И грчка Пиреус банка отишла је са тржишта, а купила ју је домаћа Директна банка која је раније постала власник Финдоместик и Крагујевачке КБМ банке.

На тржишту сада послује Адико банка, такође у власништву страних инвестиционих фондова која је овде стигла куповином Хипо Алпе Адрија банке. Јубмес банка такође је променила власника и сада се зове Алта банка. Некадашња Московска банка сада је Апи банка, а кипарска Марфин банка добила је новог власника Експо банку која се води као матично чешка банка. На наше тржиште ушла је и турска Халк банка куповином Чачанске банке.

Стручњаци кажу да су све ове трансакције допринеле консолидацији финансијског тржишта па сада првих десет банака заузима 85 одсто тржишта, док је пре свега неколико година овај број тржишних учесника чинио око 70 одсто тржишта. Након преузимања Комерцијалне банке тренд ће бити успорен јер нема најава да би нека од крупнијих банака могла бити понуђена на продају.