Недељу дана пошто је Брисел окончао мучни споразумни развод брака са Лондоном, Европска унија је надомак новог новог историјског трговинског „дила”, али овог пута са Пекингом. Како се очекује, после шест година мукотрпног преговарања, ЕУ и Кина би данас, или најкасније сутра, требало да запечате трговински договор. Свеобухватни споразум о улагању (ЦАИ) у Бриселу ће потписати извршни потпредседник Европске комисије задужен за трговину Валдис Домбровски и представник Пекинга Љу Хе.

Како поручују европски званичници, циљ овог договора је да фирме из ЕУ добију исти приступ тамошњем тржишту које кинеске компаније већ имају на тржишту ЕУ. Овим споразумом побољшаће се услови конкуренције и обезбедити додатна заштита европских инвестиција у Кини.

Колико је то важно за посрнулу привреду евроблока због епидемије короне, говори чињеница да је Кина, чије тржиште и даље расте, претекла САД и постала главни трговински партнер ЕУ. У првих девет месеци 2020. године  трговинска размена између Кине и ЕУ премашила је 420 милијарди евра.

„Преговори се ускоро завршавају и све изгледа добро. Остали су још само неки ситни детаљи. Како сада ствари изгледају, овај политички споразум између ЕУ и Кине биће потписан у среду”, рекао је Ројтерсу понедељак један бриселски званичник упућен у ток разговора иза затворених врата.

Други представник Европске комисије истиче важност овог договора. По овом споразуму Кина се обавезује да ће отворити свој производни сектор компанијама из ЕУ,  укључујући и области грађевинарства, оглашавање, ваздушног транспорта, поморских услуга, телекома и донекле софтверских и рачунарских услуга у облаку.

„Споразумом добијамо много бољи приступ кинеском тржишту уз заштиту инвестиција. О томе већ преговарамо годинама и Пекинг је направио велики искорак према нашим захтевима”, објашњава један бриселски дипломатски извор.

Ако Пекинг и Брисел, како се очекује, данас буду коначно дали политичко „зелено светло” за договор, биће потребно још неколико месеци да се споразум о инвестицијама преточи у законе. Када се томе дода и процес ратификације, проћи ће отприлике још годину дана да споразум ступи на снагу.

Како се сазнаје, овај договор ће спречити присилни трансфер технологија од европских компанија, а садржи и инструменте  за такозвано дисциплиновање државних кинеских компанија које се односе на приступ домаћем тржишту, али и правила о транспарентности давања субвенција локалним предузећима.

Због учињених уступака Кина је заузврат тражила да добије приступ енергетском тржишту ЕУ, али с обзиром да је овај сектор осетљив и тиче се националне безбедности, Европска комисија је понудила Пекингу приступ само малом делу области обновљиве енергије, и то на реципрочној основи.

Европски преговарачи су у понедељак на брифингу упознали амбасадоре 27 чланица ЕУ са споразумом и како се сазнаје нису имали већих примедби. Једино је Пољска тражила да се сачека са потписивањем договора док Џо Бајден не ступи на дужност, како би се са новом америчком администрацијом заузео заједнички став када је у питању пословање с Кином.

Иако се последњих месеци и Пекингу и Бриселу журило да окончају посао, није свима у ЕУ по вољи овакав споразум са Кином. Једни указују да ће он закомпликовати односе с новом Бајденовом администрацијом, други истичу да је Брисел због профита морао да зажмури на једно око када су у питању кршења људских права у Кини и поштовања технолошких стандарда.

Очекивало се да ће резолуција Европског парламента усвојена половином децембра у којој се осуђује самовољно задржавање, мучење и надзор над ујгурском и другим мањинама у Кини закочити постизање споразума. Али то се није догодило.

Сабина Вејанд, која је испред ЕК укључена у преговоре, пре десетак дана је обавестила амбасадоре ЕУ рекавши да Кина није пристала на обавезе о радним правима, посебно оне које се односе на забрану присилног рада.

Како пише портал „ Политико”, најгласнији заговорници постизања договора биле су Немачка и Француска. Компаније ових земаља ће и имати највеће користи од договора. Немачким и француским фирмама ће споразум омогућити да продају своју робу и услуге на кинеском тржишту а да при том више неће морати да деле профит са локалним кинеским партнером.