Сат по сат, споро су пролазили дани у карантину, али свакога дана могао се очекивати један сигуран позив – из полиције.

„Добар дан. Овде МУП Србије. Како сте?”, рекао би љубазно женски глас. Затим би уследило питање да ли се грађанин налази код куће, а понекад и да ли му нешто треба. И тако по 14 или 28 дана, како је коме запало по повратку из иностранства у време ванредног стања.

– Улога полиције за време епидемије короне значајно се променила. Поред редовних послова и задатака на сузбијању криминала, очувању јавног реда и мира, безбедности државне границе и других послова, полиција је добила задатак да контролише спровођење мера изолације и забране кретања – каже др Жељко Никач, професор на Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду, који је био један од учесника на онлајн конференцији „Копаоничке школе природног права” крајем децембра.

Мера изолације изрицана је држављанима Србије на граничним прелазима, а поред контроле ове мере у сваком појединачном случају, полиција је током 52 дана ванредног стања, од 15. марта до 6. маја, приводила грађане који су кршили полицијски час и забрану окупљања, а имала је задатак и да процењује оправданост захтева за добијање дозволе за кретање у време када је оно било забрањено.

– Полиција је имала велику одговорност у примени ових мера. И поред честих измена прописа и многих тешкоћа, успела је да оствари значајну сервисну улогу у заштити грађана и спречавању ширења вируса. Водило се рачуна о томе да службеници који позивају грађане телефоном буду млађи и образованији, а међу њима је био велики број жена – наводи професор Никач.

У случајевима да се позвани грађанин не јавља на телефон или ако постоји сумња да се не јавља од куће, полиција је проверавала кретање преко базних станица мобилне телефоније.

– Уколико се лице не јави или ако постоји сумња да не поштује меру изолације, тада је на адресу упућивана патрола која је непосредно вршила проверу, уз поштовање превентивних мера. Долазило је до проблема с препознавањем лица на основу слике из личне карте у бази података похрањеној у МУП-у – каже др Никач.

Због кршења самоизолације приведено је више од хиљаду осумњичених, од којих мушкарци чине више од 80 одсто, док је око 20 одсто с подручја Београда. Већи део њих полиција је спроводила у карантинске притворе у Вршцу, Пожаревцу и Пироту.

Полицијски час је током 52 дана ванредног стања прекршило 7.800 грађана Србије, од којих је петина Београђана. И ту је полиција имала много разумевања, нарочито за старије суграђане, које су љубазно упозорили и отпратили их до куће, без привођења судији за прекршаје. Било је случајева да полицајци оду у продавницу и донесу намирнице онима који су стари и сами, подсетио је професор. Наглашава да је огромна већина грађана поштовала уредбе и да су се догодила само три инцидента с несразмерном применом средстава принуде према онима који су прекршили мере.

Истиче да су припадници полиције свакодневно били у тесној сарадњи с Министарством здравља, јавним тужилаштвима и прекршајним судовима, а посебно истиче улогу Управе криминалистичке полиције (УКП), која је учествовала и у сузбијању ширења лажних вести путем друштвених мрежа и борби против подизања цена дефицитарне робе.

– Полиција је извршила постављене задатке веома савесно, професионално, законито, у корист заједнице и грађана. Деловала је у новим и до сада незабележеним околностима, јер до сада нисмо имали никаква искуства о овој болести и реаговању заједнице. Појединачни случајеви незаконите примене принуде процесуирани су пред надлежним органима, а на срећу нису изазвали веће штетне последице – закључује проф. др Жељко Никач и апелује на грађане да се уздрже од већих окупљања за Нову годину.

Стопа криминала опала за 55 одсто

– За време ванредног стања стопа криминала је опала за 55 одсто, што је огроман пад, који је пре свега резултат полицијског часа. Међутим, у овом периоду је дошло до праве експлозије сајбер-криминала, јер су људи били везани за затворени простор, више користили интернет и друштвене мреже на којима су остваривали примарне контакте. Предњаче она која су повезана с педофилијом, али и са злоупотребом платних картица. Дошло је и до потреса на тржишту наркотика због повећане цене – наводи др Никач.