понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 30.12.2020. у 21:00 Катарина Ђорђевић

Уличне новине и сада проналазе купце

Часопис „Лице улице” је извор скромних прихода за особе које су у тешкој животној ситуацији
(Фото Танјуг/Фејсбук)

Када је пандемија вируса корона „закуцала” на врата Србије, уредништво часописа „Лице улице” страховало је да ће многи одустати од куповине магазина и да ће стотинак колпортера, који припадају најугроженијем делу становништва, остати без икаквих прихода. Њихов страх се, на сву срећу, показао као неоправдан – захваљујући верним купцима у Београду, Новом Саду и Кикинди, часопис ових дана прославља десет година излажења, а специјално новогодишње издање посвећено је управо продавцима који већ целу деценију продају магазин „Лице улице”. У двоброју се налазе, између осталог, интервјуи с познатим уметницима и активистима из Србије и региона – сликарком Биљаном Ђурђевић, репером Едом Маајком, сценаристом Ивицом Ђикићем и младом песникињом Радмилом Петровић.

Ања Синадиновић, координаторка продаваца часописа „Лице улице”, истиче да је овај магазин део међународне мреже уличних новина које продају бескућници, особе са сметњама у развоју, пензионери с екстремно ниским примањима и припадници националних мањина који су у стању социјалне потребе у Београду, Новом Саду и Кикинди. Половина зараде од продатих примерака припада продавцу, а уредништво овог магазина има уговор о сарадњи с удружењем за помоћ особама са сметњама у развоју „Живимо заједно” и Удружењем за помоћ ментално недовољно развијеним особама са Звездаре. Често се дешава да особе које су у тешкој животној ситуацији преко колпортера дођу у контакт с уредништвом магазина и питају да ли и они могу да продају магазин.

„Социјално угроженом становништву пандемија је додатно отежала живот, а један део продаваца нашег часописа од марта је затворен у Прихватилишту за одрасле особе у Кумодрашкој улици, чије је руководство одлучило да због безбедносних разлога не дозволи излаз из установе. Они су тек однедавно почели да примају нове кориснике, а нама су забрањене посете јер у правилнику ове установе пише да се ’посете обустављају када температура падне испод 17 степени’. Ми разумемо бојазан руководиоца да вирус не уђе у установу, али знамо да нашим продавцима недостају социјални контакти и дружења с осталим колпортерима и Београђанима – они су одсечени од својих јединих пријатеља”, каже наша саговорница и додаје да сви колпортери носе заштитне маске и рукавице.

Подаци Републичког завода за статистику сведоче да у Србији живи око 20.000 бескућника, а највише људи без адресе живи у београдском региону. Они углавном спавају у шупама, баракама, приколицама, вагонима, подрумима односно у картонским и нехигијенским насељима, а бројке говоре да 445 бескућника живи на улици, у парковима и под мостовима. Истраживање др Мирјане Бобић, професорке Филозофског факултета у Београду, показало је да се у скици за профил бескућника налази мушкарац старости од 55 до 59 година, ниског образовања, незапослен или ангажован на неквалификованом и слабо плаћеним пословима, који је често зависник од алкохола, дроге или коцке. Бескућници су то постали из различитих разлога – многи од њих постали су жртве развода, хипотеке, миграција, болести, насиља у породици, старења и пада друштвене солидарности. Међутим, бескућништво је и метафора краха државе социјалног благостања, која је водила рачуна о својим најугроженијим грађанима и градила социјалне станове. Због тога данас, више него икада раније, свако може постати бескућник – банке су преузеле наше судбине и многе особе су постале жртве хипотекарних кредита након што су проглашене за технолошки вишак у свом предузећу.

По броју бескућника који живе у нехигијенским насељима истичу се Београд (7.129), Ниш (775) и Нови Сад (623), односно београдске општине Нови Београд (1.575), Палилула (1.025), Чукарица (755), Земун (607) и Вождовац (597). Забрињава, међутим, податак да је сваки четврти „становник” картонских насеља – млађи од 14 година. Иако свега трећина бескућника за себе каже да припада ромској националној мањини, највећи број особа без адресе је ромског порекла. Највећи број бескућника преживљава захваљујући сакупљању секундарних сировина, а подаци о њиховом брачном стању говоре да доминирају они који никада нису склопили брак.

Коментари1
6a27c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Stankovic
I ja bih se pretplatio na ovaj casopis i dao donaciju kada bi se stampao cirilicom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља