четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 03.01.2021. у 18:00 Небојша Катић
ПОГЛЕДИ

Зашто поново читати класике

Литература коју је време просејало и коју заборав не може да прекрије најбоље је уточиште од бесмисла, пролазности и тривијалности дневног живота. Нема ни лепшег начина да се протицање и жрвањ времена мало успоре

Куда побећи и где се склонити од свеопштег јада и ужаса око нас? Куда побећи од болести, од страха, панике и хистерије? Где се склонити од људског талога који је испливао и ваља се медијима, политичком и културном сценом? Куда побећи од примитивизма и примитиваца? Куда побећи од лажи и обмана, од бруталне пропаганде и манипулација оних гротескних фигура – домаћих или страних, свеједно – које називамо моћницима? Где се склонити од патологије и ненормалности које се, упорно и агресивно, намећу као нова нормалност? Читалац из наслова овог текста већ наслућује могући одговор.

Наслов колумне позајмљен је од италијанског новинара, есејисте и књижевника Итала Калвина чија је књига „Зашто читати класике” први пут, посмртно, објављена пре три деценије. Реч је о збирци кратких књижевних есеја који су писани од педесетих година прошлог века па све до пишчеве смрти 1985. године.

У уводном есеју по коме је књига добила наслов, Калвино покушава да у 14 тачака, не одвећ академски строго, дефинише шта је то класична литература. У првој, благо ироничној дефиницији, Калвино каже да је класична литература она за коју људи обично кажу да је поново ишчитавају – некада зато што то заиста и чине, а некада зато што им је непријатно да признају да су пропустили какво значајно класично дело и да га тек сада читају по први пут. Уметак у наслову колумне рефлектује ово тачно запажање.

Калвино не доживљава класике као начин да се од лоше стварности побегне у имагинарни свет. У његовим дефиницијама класичне књижевности нема ескапизма какав је јасно видљив у овом тексту. Може бити да је реч о разлици у карактеру и темпераменту, а може бити и да је разлика у духу времена у коме је Калвино писао своје есеје, и новог времена у коме се ја, кратко и аматерски, бавим сличном темом.

Али све и да је доживљај стварности коју читалац може имати мање песимистичан или мање драматичан од онога из увода колумне, много је разлога, интелектуалних и естетских, да се и образовани зналац поново врати класицима. Литература коју је време просејало и коју заборав не може да прекрије најбоље је уточиште од бесмисла, пролазности и тривијалности дневног живота. Нема ни лепшег начина да се протицање и жрвањ времена мало успоре.

Када бих проширивао дефиниције Итала Калвина, рекао бих да је класична литература она која нас непрестано наводи и да се упитамо одакле долази пишчев дар. Какво величанствено надахнуће је омогућило да настане дело које некада траје и вековима и које нас опчињава без обзира на контекст и на временску дистанцу? Има ли за хришћане боље потврде присуства и деловања Светог духа од класичне уметности у свим њеним облицима?

Када бих из перспективе новог времена још понешто додавао, рекао бих да је класична литература она у чију причу и ликове верујемо – она која се не мора промовисати књижевним тумачењима у којима критичари проналазе дубине којих нема, чије се празне, натегнуте нарације проглашавају модерним и оригиналним изразом. На класике се не морају стављати ни шарени омоти чија је графичка обрада неретко занимљивија и инвентивнија од саме књиге. Коначно, то је књижевност која траје и која ће трајати и када више нема писца који брине о свом делу и његовој промоцији.

Или мало романтичније, класична књижевност је она од које бар за тренутак постајемо хуманији и бољи него што јесмо. Романескне судбине књижевних јунака нас тако, често и неправедно, додирују више од тешких, аутентичних судбина људи око нас. Књижевни јунаци у чијим животима на тренутак учествујемо, помажу и да се испод наслага цинизма пробије бољи део наших душа.

Када у стању анксиозности улазимо у Нову годину која не слути на добро, можда би себи могли дати реч да нећемо допустити да нас лоша стварност сломи и порази. Обећајмо себи, макар то заличило и на самообману, да више нећемо допуштати да нам време пролази узалуд, да га нећемо немилице трошити нити пуштати друге да нам га бесмислено троше. Обећајмо себи да ћемо се вратити величанственој књижевности, да ћемо поново читати и изнова откривати оно што смо давно читали и чије дубоке трагове и даље носимо. Ако не због себе, урадимо то због наше деце и унука. Покажимо им примером да постоји и друга, лепша стварност од оне која стиже са екрана рачунара, телефона или са телевизора.

Сретна вам и боља Нова година!

Економиста
http://​https://nkatic.wordpress.com/

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари12
74d5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
Od arhajske epohe antičke Grčke umetničke istine se ne mere svojom objektivnošću već svojom životnošću. Za razliku od naučnih - odredbenih sudova - refleksivni umetnički sudovi ne kopiraju, ne objašnjavaju, niti dokazuju kao što to čini nauka. Kao što je dete svesno da je kula od peska koju gradi i stvarna i nestvarna, i mi smo potpuno svesni da su umetnički junaci samo smišljeni i fiktivni likovi, a ipak su na mnogo načina stvarniji i puniji života od većine ljudi koje srećemo.
aleksandar sarcevic 1945
Izvanredan clanak,kako izbeci svakodnevno sivilo i ispiranje mozga.U Svakoj knjizi pronadjem nesto o sebi i oko sebe,kroz vreme proslo i sadasnje.Citanjem odrzavam pamcenje i zdrav razum.U obrenovacko biblioteci clanstvo za penzionere je besplatno,sto nema u biblioteci ima u knjizarama Delfi na popustima i 40 odsto.Moji omiljeni pisci:Seneka,Dostojevski,Gogolj,M.Gorki.M.Solohov.E.Hemingvej.M.V.LJosa,M.Uelbek.P.Hadke.I.Andric.B.Nusic,M.Vud,E.Jelinek,G.Jahina,C.Bukovski.I.B.Singer itd.CITATI ....
srna
Увек се враћам класицима, и увек откријем нешто ново, нешто што ми је промакло, или ми све дуже животно искуство даје другачији поглед. Читање класика је по мом мишљењу основа образовања. Аутору такође желим срећну и бољу Нову годину!
slamkamenac
Lep i uman clanak, hvala autoru i srecan mu dolazeci Bozic i Nova Godina! S moje strane, mojim neukim i sturim jezikom receno, definicaija klasika je: literatura koja probudi moju dusu i osecanja, bilo sta i kakva da je.
MM
Поред читања дела класика која, као што аутор текста каже, могу пружити „уточиште од бесмисла, пролазности и тривијалности дневног живота“, требало би читати и новија дела светски познатих теоретичара и тумача тог бесмисла, пролазности и тривијалности свакодневног живота, како би се код појединца покренула енергија слободе. У том смислу предлажем читање књиге Мануела Кастелса „Слом – криза либералне демократије“ и књиге Дијега Фузара „Мислити другачије“. Обе књиге је издао CLIO, Београд, 2020.
Gimpel Luda
@MM, Hvala na naslovima, upravo sam ih nabavio. Preporucujem: Howard Zinn, Narodna istorija US (A People's History of the United States), Albert Memmi, Kolonizator i kolonizovani (The colonizer and the colonized), Domenico Losurdo, Kontra istorija liberalizma (Contrastoria del liberalismo), Greg Palast Najbolja demokratija koju novac moze da kupi (The Best democracy Money can buy), Daniel Immerwahr, Kako sakriti imperiju (How to hide an empire), James Loewen, Lazi koje mi je rekao moj ucitelj.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља