Младу глумицу Исидору Јанковић, коју смо ових дана гледали у серији „Случај породице Бошковић” (РТС 1), у предаху уочи новогодишњих празника, за „ТВ ревију” каже да је рано схватила да је привлачи свет фантастике и комедије. Још у првом разреду основне школе. Тада, гледајући Харија Потера и Кустуричине филмове, желела је да се нађе у сличним ситуацијама и да игра баш то – ситуације.

– Моја мотивација је увек долазила из мене, из љубави према глуми. Иако се слажем да је глума један од најзахтевнијих послова, увек се радујем следећој улози – искрено прича Исидора и отворено, без задршке, казује да је утицај њене породице дефинитивно био пресудан у избору професије.

– Ћерка сам продуцента Зорана Јанковића и костимографкиње Јасне, а сестра драматуршкиње Катарине. Моје интересовање за глуму је у тим условима било природно. Никада није постојао притисак унутар породице, нити сам била усмеравана ка одређеним занимањима. Тако да је мој одабир уз одушевљење прихваћен – наставља своју животну причу ова млада двадесет двогодишња глумица. Глума јој је одувек била на првом месту, да није успела да је упише, вероватно би се бавила балетом или плесом који су такође њена велика пасија.

– То су две ствари које сам морала да жртвујем због глуме и студирања. Данас се повремено бавим маникиром и нејл артом (nail art), а план ми је да отворим салон – открива нам Исидора и каже да се никада није покајала због избора професије, али је, наравно, било тренутака сумње и страха.

– На факултету сам осетила велику компетитивност и на почетку сам била затечена. Временом се односи у таквим групама ипак развију у нешто лепо, па ми није криво што некад и нисам успевала да дам себе колико бих желела, а други јесу. „Бележница” је такође пројекат на ком сам морала да покажем озбиљност, и глумачку и професионалну – без задршке прича. У овим данима када сви више времена проводимо у својим домовима, обожава да гледа серију „Случај породице Бошковић”, у којој тумачи Микси, ушушкана на каучу са мачком Киром.

– Веома сам поносна на тај пројекат и уживам у реакцијама публике које су до сада биле позитивне. Атмосфера на том сету је била опуштена, што се види и по неуспелим и смешним дубловима који се увек приказују уз одјавну шпицу. Памтим и снимање „Ничијег детета” као забавно. Било нам је дозвољено да импровизујемо и возили смо се у луна- парку – уз осмех се присећа. Будући да јој је отац из света продукције, да ли јој то помаже или одмаже у добијању ангажмана? – Помогло ми је јер сам имала прилику да схватим како настаје један пројекат и јер сам увек долазила на сетове. Наилазила сам на коментаре који говоре да сам повлашћена због свог оца, друге који говоре да ме то кочи. Не обазирем се и трудим се да докажем да квалитет и таленат зависе само од мене – самоуверено подвлачи Исидора. Празнични дани резервисани су и за маштања и новогодишње жеље. Њене су да се појави у још неколико комедија и да снима у страној земљи. У будућности би волела и да режира. За младе глумце неминовна је вечита дилема – да ли глумци морају да размишљају о ангажману који прихватају или оберучке прихватају сваку шансу која им се укаже?

– Свиђа ми се шта је Бранка Катић рекла о једном од својих ангажмана: „Не може све што радимо бити уметност, нешто мора и да плати рачуне”. Трудим се да пазим на свој портфолио и за сада сам задовољна својим одабиром, неке улоге сам и одбија ла. Услови у Србији су тренутно добри, доста тога се снима. Наравно да глумац треба да дâ свој максимум, шта год био мотив – мудро одговара. На снимањима се осећа природно, опуштено и као код своје куће, што и не чуди будући да је одрастала у филмским студијима, са татом Зораном и пре него што је проходала.

– У кући су на све стране биле касете и ди-ви-дијеви и то је разлог што сам се тако рано заинтересовала за тај свет. Рад испред камере уме да буде напоран, поготово кад се уђе у цајтнот. Радна етика екипе доста утиче на то, у „Случају породице Бошковић” је била олакшавајућа, све је текло брзо. Битно је и ухватити ритам снимања. Исидора Јанковић воли да гледа серије и филмове, углавном преко Нетфликса и ХБО. Британска серија „Скинс” јој је обележила средњошколске дане. Помогла јој је, како каже, да пронађе бунтовност у себи. Обожава и Жику Тодоровића, па јој је серија „Вратиће се роде” веома драга, и однедавно „Случај породице Бошковић”. Није велики љубитељ хорора и суперхероја. С нестрпљењем ишчекује четврту сезону серије „Вавилон Берлин”. С обзиром на тренутну ситуацију, дане проводи углавном код куће. Бави се, као што је већ напоменула, осликавањем ноктију и цртањем. Када дође мало лепше време изаћи ће напоље да фотографише јер обожава уличну фотографију. – Адаптирала сам се на пандемију вируса корона и све оно што је она донела. Проводим време са породицом и користим ову ситуацију да штиклирам филмове са листе за гледање. Моја маца Кира ми је такође велика занимација, играмо се, па се одмарамо и тако укруг. Планира да отвори салон за нејл арт и маникир. Тренутне ванредне мере због пандемије јој нису пореметиле планове. Новогодишње празнике ће провести код куће, у кругу својих ближњих, као и иначе.