Не треба посебно објашњавати колико је пандемија вируса корона погодила спортисте и читаво спортско тржиште, али у години ма истеку неке вести су ипак снажније одјекнуле од других. Тако су Олимпијске игре први пут одложене у својој историји (померене за наредно лето), а тениски турнир с највећом традицијом – Вимблдон (основан 1877) – први пут није одржан после Другог светског рата. Игре у Јапану су поскупеле за више од 2,5 милијарди евра, док је Вимблдон од осигурања наплатио 126 милиона евра и тако покрио малтене половину губитка за протеклу годину.
Наравно, бесмислено је плакати над судбином таквих институција у време кад вирус немилосрдно коси људске животе, али се такви потреси неминовно одражавају и на мање спортске средине. Самим тим и на живот „обичних” људи. Многе спортске асоцијације живе од ТВ права са Олимпијских игара, многи спортски програми се финансирају новцем који се у касу Међународног олимпијског комитета (МОК) слива са Игара, многи млади такмичари добијају стипендије од тога.
Спортови углавном живе од највећих шампионата (континентални, светски), а већина тих такмичења у овој години је или отказана или одложена за 2021. годину (као Европско првенство у фудбалу). Олимпијске игре су се, за сада, спасле, али је њихово одлагање уздрмало кичму светског спорта и претумбало читаве календаре у наредне две године (рецимо,, „Евробаскет 2021” сели се у 2022). То се неминовно одражава на планове и каријере спортиста. Јер има много врхунских спортиста у зениту каријере (као, рецимо, вршњаци, Новак Ђоковић и Милош Теодосић, обојица рођени 1987) које оваква померања више погађају него надолазеће асове, који имају прегршт времена пред собом.
Десетине великана спорта било је приморано да продужи свој радни век само да би се опростило на Олимпијским играма. Међу њима су и двоје Американаца, пливач Рајан Лохте (36) и атлетичарка Алисон Феликс (35, пре две године постала мајка). Обоје су на вест о померању Игара реаговали исто, решени да своја тела држе затегнута као струне до наредног лета, са жељом да увећају своју колекцију медаља: Лохте их има 12 (шест златних, три сребрне, три бронзане), Феликсова девет (шест златних, три сребрне), а обоје се спремају за своје пето учешће на највећој смотри спорта.
Пандемија се није подједнако одразила на све спортисте (гледано из такмичарског угла). Ако, на пример, читаву ствар посматрамо из угла једног од најбољих спортиста света, Новака Ђоковића, није тешко закључити колико је он на великом губитку. Сезона је прекинута у часу када је био незаустављив и можда је играо боље него икада. Олимпијско злато, једино које му недостаје у крцатој ризници трофеја, остаје му као приоритет. Сада ће бити пред још већим изазовом, да годину старију, у сезони са толико промена у календару, темпира форму и за Токио (гренд слевови су ипак важнији у тенису).
Фудбал је у протеклој години превалио пут од навијачког заноса до празних трибина. Утакмица осмине финала Лиге шампиона, између Аталанте и Валенсије у Милану (19. фебруар), сматра се окидачем за највеће жариште пандемије вируса корона у Европи. Око 40.000 људи путовало је на тај меч у Бергам (као и Милано, налази се у Ломбардији), град који је највише пропатио у протеклој години. Најбољи тенисер света Новак Ђоковић је већ у априлу донацијом од милион евра помогао здравствени систем у том делу Италије, а исти износ је претходно усмерио ка Србији.
И многи други спортисти, широм света, притекли су у помоћ разним здравственим установама. Међу њима су и фудбалери Лионел Меси и Кристијано Роналдо, које је на почетку пандемије „прозвао” један огорчени лекар из Италије („нека вас сада лече Меси и Роналдо”) у тренутку док се распадао здравствени систем у многим европским земљама. Обојица играча су уплатила по милион евра (Меси за клинике у Барселони и Аргентини, Роналдо у Португалији).
Пандемија је, нормално, испразнила трибине на спортским борилиштима, а самим тим и џепове клубова. Многи су ушли у 2020. с циљем да им се врати новац од инвестиција. Уместо тога, Тотенхем је био принуђен да игра без публике на новом стадиону (капацитет 62.000 гледалаца) у који је уложио више од милијарду евра.
Утакмице без публике највише су погодиле највеће спортске лиге, што је и разумљиво, јер се у њима највеће посете. Рецимо, у 2019. години, навијачи су у фудбалској Премијер лиги у Енглеској потрошили збирно 1,3 милијарде фунти (око 1,5 милијарди евра), рачунајући поред улазница и ТВ претплате, дресове и остале трошкове у вези са вољеним клубом. Један навијач је у просеку издвајао око две хиљаде евра те године на фудбал. После затварања стадиона, једно истраживање у Великој Британији показало је да је сваки трећи навијач вољан да потроши још више новца за најважнију споредну ствар на свету...
Немачка Бундеслига је прва од великих фудбалских лига наставила своје такмичење и прва је вратила публику на стадионе, у мери у којој је то било дозвољено (од 10 до 25 одсто капацитета). То је лига с највећом просечном посетом на свету, а у њој игра клуб с највише продатих улазница по мечу (више од 80.000) – Борусија из Дортмунда. Овај клуб је објавио губитак већи од 70 милиона евра за обрачунску сезону 2020/21. година
Не постоје поуздане бројке како се пандемија одразила на пословање српских клубова у којима су (у већини) плате касниле, а дугови расли и пре појаве вируса корона. Срећом по већину њих да дуго најављивана „општа приватизација” није ступила на снагу, јер би без новца јавних предузећа одавно били у стечају…
