четвртак, 04.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 02.01.2021. у 16:13
ШТА ОЧЕКУЈЕ СРПСКУ ПОЛИТИЧКУ СЦЕНУ У 2021. ГОДИНИ

Победник носи све

Док се у владајућим круговима размишља о предизборном уједињавању, конкуренти из опозиције су, чини се, још далеко од изласка у једној колони
(Фото Танјуг)

Година расплета или још једна коју су појели скакавци. Пуковник или политички покојник. Таква ће бити судбина политичара који годину пред нама морају да искористе да што спремније дочекају редовне председничке и београдске, и највероватније у исто време и парламентарне изборе. До априла 2022. године, за када је најављено да ће грађани најкасније изаћи на биралишта, власт и опозиција спремају различите изборне стратегије. У суровој политичкој арени победник носи све, док је поражени зрео за политичку пензију. Док се у редовима власти размишља и о предизборном уједињавању, опозиција је, чини се, још далеко од изласка у једној изборној колони.

Да би предстојећи избори могли као мало који до сада да доведу до озбиљних промена на страначкој сцени, као и унутар њих самих, схватио је лидер Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић, који је предложио да на редовним председничким и београдским изборима и могућим ванредним парламентарним – у неким сценаријима помиње се опција да они можда буду чак и крајем ове године – социјалисти треба да наступе на истој изборној листи са Српском напредном странком. Мотив у овом потезу нашао је у могућем уједињењу опозиције, па је, каже Дачић за „Политику”, логично да и власт има свој фронт.

Наводи да је то његов став и да не зна да ли се с њим слажу председник Александар Вучић и функционери социјалиста. „Предлажем да владајућа коалиција има једног председничког кандидата и кад то кажем уопште не полазим од личног, већ говорим стратешки и да изађемо на једној листи. Замолио бих да се људи мало издигну изнад страначких интереса и то говорим и за моје људе у СПС-у и за све друге, који веома често на прву лопту реагују доста негативно на све оно што говорим, па испадне као да се плашим како ће СПС да прође на изборима и да зато то предлажем”, каже Дачић.

Да је ова идеја прихватљива за социјалисте, сведочи и то да и потпредседник СПС-а Новица Тончев, који годинама води рат с напредњацима, изјаснио за ову коалицију. Како подвлачи за наш лист, развој и просперитет земље су најважнији задатак који мора да буде испред свих партијских и личних амбиција. „Подржавам сваку одлуку коју донесе председник Дачић и сигуран сам да ће бити подржана и на председништву странке”, рекао је Тончев.

Потпредседница СНС-а Зорана Михајловић истиче да о томе да ли треба напредњаци да буду у коалицији, и с ким, биће одлучено на седници председништва. Наводи да о Дачићевом предлогу још нису разговарали и да разуме што се многима жури да буду с СНС-ом. „У нашим евентуалним коалицијама морамо озбиљно да поведемо рачуна који људи добијају част и одговорност да у име коалиционих партнера воде министарства или јавна предузећа”, казала је за „Политику” Зорана Михајловић.

За владајућу коалицију је најмање спорно кога ће подржати на председничким изборима, јер ће то бити лидер СНС-а Александар Вучић. Председник Социјалдемократске партије Србије Расим Љајић за „Политику” наводи да ће ова странка сасвим сигурно стати иза Вучића као заједничког председничког кандидата. Као део владајуће коалиције нема дилему по том питању и тврди да Вучић има највеће шансе да победи у првом изборном кругу.

„Не видим другог кандидата за владајућу коалицију од Александра Вучића. Реална варијанта је да се истовремено с председничким изборима одрже парламентарни и београдски избори. У тој ситуацији много је теже да ће опозиција стати иза једног кандидата на председничким изборима и да ће имати једну листу на било којим изборима. Не кажем да теоретски то није могуће, али је практично вођење кампање ту значајно отежано”, истиче Расим Љајић.

Да би Дачићев предлог био прихваћен потребно је да опозиција буде уједињена и да има јединствену политику, што је, по Љајићевом мишљењу, у овом тренутку научна фантастика. „Не верујем у могућност да се овако подељена и разједињена опозиција удружи и буде на једној изборној листи. Сумњам да то може да уради, поготово што ће у исто време бити београдски и највероватније парламентарни избори. То би значило да опозиција има једну листу за парламентарне и београдске изборе и заједничког председничког кандидата. Искрено, тешко је поверовати да нешто тако може да се догоди”, наводи Љајић.

Политички аналитичар Бранко Радун за наш лист наводи да постоји воља код неких партија у власти да изађу у великој коалицији на изборе и сумња да би СПС с том идејом изашао у јавност без претходних консултација са СНС-ом. Конкретно, наводи да Дачић то сигурно не би рекао, а да о томе није причао с Вучићем. „Што се тиче укрупњавања опозиције, ту је проблем што они нису досад успевали, не да направе неку заједничку изборну листу, него чак ни договор о ненападању. Нису чак ни о бојкоту успели да се договоре, што је нижи ниво договора, јер то није никаква коалиција”, наводи Радун.

Поставља се питање ко би био заједнички кандидат прихватљив свима у опозицији и који би имао неке шансе на председничким изборима. И ту опозиција очигледно нема одговор. Иако је већина, бар на речима, за заједничко деловање, проблем настаје када с речи треба прећи на дела. Радун наводи да је опозиција хетерогена и што се под овим појмом подразумева грађански део јавности која је делом бојкотовала изборе 21. јуна, али и понеки који су изашли. „Унутар опозиционог блока има разних групација, од проевропских, проруских, од про-НАТО до анти-НАТО, грађанских, националних... Објективно, много је тешко да се уједине лева и десна опозиција и изађу на једној листи и да се договоре око једног кандидата и једног програма. Могуће је да до избора неко исплива као председнички кандидат, али у овом моменту не делује реално да изађу на једној листи, иако би то био услов да оствари озбиљнији резултат. Чак ни београдски избори нису толики магнет да би могли да се обједине”, истиче Бранко Радун.

Наводи да међу опозицијом има доста сујета, али и озбиљних разлика у ставовима. Има и доста погрешних процена ко и колико вреди. „Свако себе прецењује у томе колико има акција у опозиционом заједничком подухвату, и оно што је деловало да ће бити неки договор, врло брзо се распадало. Видимо то у случају бојкота. На основу свега тога не види се ко може да наметне себе, не само као кандидата за председника републике, већ и некога ко има озбиљне политичке ставове”, каже Радун.

Подсећа да су неки политичари добрим делом потрошени, јер су се показали као неуспешни док су били на власти, а неки други нису афирмисани. И пита, шта би био заједнички именитељ хетерогене опозиције. „Можда би нека личност могла да их обједини, али она би морала да дође однекуд изван опозиционих редова. Да се нашалим, спас за опозицију би био да Новак Ђоковић одлучи да се повуче из професионалног тениса и да хоће да се кандидује за председника. Дакле, потребна им је личност која је неспорна, није конфликтна, уз то популарна и позната сама по себи и има подршку јавности и без подршке опозиције ”, прави фото-робота опозиционог председничког кандидата Радун.

Ни извршном директору Цесида Бојану Клачару се не чини реалним да опозиција може да има обједињен наступ, јер би то значило да су се у њиховим редовима десиле тектонске промене међу опозиционим странкама за које данас видимо да не иду у правцу сарадње. „Моје мишљење је да је реалније да ће СПС стати иза Александра Вучића на председничким изборима, а чини ми се да је боља варијанта да на парламентарним изборима изађу одвојено. Сарадња СНС-а и СПС-а може да формира јединствен блок, али то може да утиче и на евентуални одлив неких незадовољних СПС гласача. Истраживања јавног мњења показују да у коалицији са Јединственом Србије Драгана Марковића Палме сасвим сигурно прелазе цензус и готово нема истраживања где се они налазе испод десет одсто подршке грађана”, каже за „Политику” Бојан Клачар.

Јеремић за јединство опозиције, Обрадовић за најбољи резултат

У опозицији је дошло до озбиљне поделе и велико је питање да ли је могуће да се као у Мађарској противници режима нађу на једној изборној листи. Лидер Народне странке Вук Јеремић каже да се његова партија од оснивања залаже за јединство свих који се истински залажу за промене у Србији. За наш лист наводи да су у више наврата стављали своје страначке интересе у други план у име виших циљева. „Понели смо највећи терет Ђиласове кампање у Београду 2018, уложили огромну енергију у Савез за Србију, давали логистику протестима ’Један од пет милиона’, били једини који су изгарали у теренској кампањи за бојкот и пристали да будемо оснивачи Удружене опозиције Србије упркос томе што смо од партнера доживели тежак ударац испод појаса преко бившег потпредседника Николе Јовановића и његових следбеника. Од тога нећемо одустати ни у будућности – залагаћемо се за заједништво оних који су се принципијелно одлучили за бојкот лажних избора, жртвовали привилегије и тиме показали да у политици нису ипак сви исти”, каже Вук Јеремић.

А председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић каже да опозиција треба на следеће изборе да изађе у оном броју колона који ће донети најбољи резултат, односно сачувати сваки опозициони глас да не остане испод цензуса и у збиру донети победу над влашћу. „Проценићемо да ли је то једна, две или – као у Црној Гори – три колоне. Тренутно је важније питање када почиње дијалог између власти и опозиције, који је једини начин да мирно изађемо из ове политичке кризе, као и шта ће бити гаранције да ће услови за слободне и поштене изборе заиста бити омогућени”, каже за наш лист Обрадовић.

Важна улога СПАС-а на београдским изборима

Да ли ће владајућа коалиција изаћи у једној колони, зависи од процене Александра Вучића која ће као и увек бити базирана на великом броју истраживања јавног мњења. Бојан Клачар наводи да ако она покажу да је најбоље да се уједине, онда нема дилеме да ће ићи заједно. „Ја ову владу видим као договор стратешког наступа на следећим изборима СНС-а, СПС-а и СПАС-а, који ће имати синхронизоване акције. Остаје велико питање избора у Београду, где за СНС много већу тежину има Александар Шапић, него СПС. Мени се чини да ће СПАС играти веома важну улогу у београдским изборима како би умањио шансу опозиције за добар резултат”, закључује Бојан Клачар.

Коментари5
ea29a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Мирков Манчић Раковић
Наставак, други део: НОЛЕ ЂОЛЕ, СВИ ТЕ ВОЛЕ. "Ко се кандидује против Мене, ако изгуби, неће бити у Мом Тиму"..... Новак је организовао турнир у Београду, па је учествовао на тројном турниру у Београду, Хрватској и Сарајеву... Верујем да ће Ноле бити председник Србије, ако је за тај положај одабран и/или рођен. Верујем да су Тито, Милошевић и Вучић били одабрани и/или рођени. Не користим говор мржње ни љубави, причам о убеђењу и веровању да је Тесли Ветар на песку нацртао распоред намотаја......
... kao što je
neko nacrtao "I Kosovo i EU"?
nikola andric
Tuzna konstatacija je da nas napaceni narod ni od jedne vlasti nije dobio pravnu drzavu. Nije paradoks nego sramna stvarnost da nas EZ mora prisiliti na formiranje pravne drzave. Evropska saragarepa u obliku evrospskih fondova i evropske banke treba da prisili politicke prosjake da svom narodu najzad ponude pravnu drzavu. Kako je Makron formulisao dodatni uslov: bez napretka u stvaranju pravne drzave nece biti pregovora o pristupu. Makron je bolji prijatelj srpskog naroda nego njegove vlasti .
Саша Јовановић
Однос новца и моћи којим располажу власт и опозиција је готово сто према један (а можда и више у корист власти). Врло слична ситуација је и погледу медијског простора. При садашњим изборним условима то не би била утакмица, него егзекуција. За неког и добровољна. На крају ми објективно немамо ниједну функционалну институцију, тако да у овим условима, коректни људи не могу говорити о изборима и демократији.
Izbori nista ne odlucuju
Nije bilo izbora u SAD a kamoli u ovoj koloniji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља