понедељак, 25.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 03.01.2021. у 12:30 Маријана Авакумовић

Биткоин - злато новог доба

(Фото/EPA-EFE/SEDAT SUNA)

Вредност биткоина је премашила 30.000 долара, а наша саговорница Ивана Л. чува у свом дигиталном новчанику један и продаће га када његова вредност достигне 100.000 евра, колико јој је потребно да отплати преостали дуг за стамбени кредит. Уверена је да ће ова, најпознатија, виртуелна валута у једном тренутку достићи ту вредност.

– У рударење биткоина сам се упустила из пуке радозналости, са групом од пет - шест пријатеља, пре седам година. На светском нивоу ми смо се укључили касно, али смо желели да се уверимо како то функционише. Купили смо јачу графичку карту за процесор рачунара и у то уложили укупно између 150 и 200 евра – објашњава Ивана.

 Било им је, каже, веома занимљиво и она је истражујући о томе закључила да је биткоин нешто што обећава у поређењу са осталим валутама. Направљен је толико савршен алгоритам који је заправо само пресликан процес ископавања злата.

Рудар биткоина прегледа неисправну рударску машину током ноћне смене у руднику биткоина у провинцији Сечуан, Кина (Фото/ EPA-EFE/LIU XINGZHE/CHINAFILE ATTENTION)

– У почетку када је почела експлоатација злата била је потребна само лопата, да се мало загребе и пронађе злато. Исто је са биткоином. Узмеш компјутер, „копаш нешто”, а то копање значи да твој рачунар нешто покушава да открије, односно да реши одређени математички задатак. Задаци се решавају преко задруга које се зову пулови и рудари се укључују у пулове да би се што више рачунара удружило, више података обрадило и тиме повећала шанса за њихово решавње. За сваки решен задатак, добија се одређен број биткоина. Они се налазе и чувају у новчанику на твом рачунару. Раније је било правило да када решиш задатак добијеш 25 биткоина. То је било јако често и било их је много. Тако да смо ми стекли приличан број биткоина – објашњава Ивана.

Када је 2014. куповала стан, продала је скоро све своје биткоине,  јер јој је требао сваки динар за учешће за кредит. Тада је биткоин вредео око сто долара. Сачувала је само један.

– Вредност ове криптовалуте је променљива. Сада расте јер је све више институционланих инвеститора, који купују биткоин. На скок вредности утицала је и најава „Пејпала” да ће прихватити биткоин као средство плаћања. Ја чекам да достигне врдност од 100.000 евра. Подразумева се да ћу платити порез, када га будем продавала. Такође, када сам их пре неколико година продавала, све је прошло кроз леглне токове новца – каже наша саговорница.

 Она напомиње да се биткоином тргује преко онлине берзе и преко онлине мењачница. Захваљујући блокчејн технологији база података о трансакцијама крипотовалутама је децентрализована и може да се види ко са ким тргује, али наглашва да не могу да се виде износи и колико је биткоина прошло, што отвара могућност за манипулацију.

– Код нас је недавно усвојен Закон о дигиталној имовини који ће регулисати ову област. Инвеститори ће моћи да улажу у криптовалуте и то је одлична вест. Ми обично каснимо за светом, а у овој области смо ухватили корак и у заостатку смо можда три или четири године – каже наша саговорница, која је пријатно изненађена брзином којом смо добили овај Закон.

Ипак, највећи разлог за опрез представљају велике и непредвидиве осцилације вредности криптовалута. Због тога их многи сматају ризичном инвестицијом, иако су добици већи него на берзама. Осим тога и рударење биткоина има негативну страну, а то је да рачунари троше много струје за решавање задатака. За многе код нас и у Европи рударење није исплативо јер је електична енергија скупа, поготово ако се изводи у кућној радиности.

Првим светским спомеником Биткоин у Крању, Словенија подигнут је 2018. (Фото/ EPA-EFE/ANTONIO BAT

Тако је наша јужна покрајина која је вековима била позната по огромном рудном богатству у жижу светске јавности доспела као велики рудник криптовалута. Када су пре две године дигитлни часовници у Европској унији почели да касне, због прекида у напајању електричном енергијом, европски званичници су убрзо установили да струјни удари долазе из околине српског дела Косовске Митровице и села која је окружују. Светски медији су известили  да у бројним подрумима и гаражама опрема за рударење ради пуном паром, а то су објаснили чињеницом да Срби са севера Косова не плаћају електричну енергију. У овом бизнису, убрзо су им се придружиле и комшије Албанци.

Закон о дигиталној имовини, који је Скупштина недавно усвојила, а почеће да се примењује за шест месеци, између осталог регулише и начин на који ће се трговати криптовалутама. Оне неће моћи да се користе, а да корисник није регистрован на начин да се зна његово име и презиме и са колико таквих валута располаже. Овај закон уређује послове организовања платформе за трговање дигиталном имовином и услове под којима је дозвољено.

– Захваљујући овом закону, привредници ће лакше финансирати своје иновативне идеје, а отвара се могућност за унапређење ликвидности и њихово укључење у тржиште дигиталне имовине.  Дигитална имовина, која се понекад назива и крипто-имовина или виртуална имовина, у овом закону је дефинисана као дигитални запис вредности који се може дигитално куповати, продавати, размењивати или преносити и који се може користити као средство размене или у сврху улагања. Најпознатији представник дигиталне имовине у свету је биткоин, а најчешћа технологија на којој се дигитална имовина креира је блокчејн технологија - рекао је недавно Синиша Мали, министар финансија нагласивши да постоји довољна критична маса људи која је то прихватила и кренула да прави алтернативу традиционалним изворима финансирања.

Коментари20
db04b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mrljavko
Hajde ovako da pricamo. Vi nemate nista posebno vredno, samo neku staru ili novu hatidzinu. Objasnite da njenom kupovinom zahvaljujuci tehnologiji niko ne moze da vas prevari i da vam ukrade tu hartidzinu. Pocnete da naduvavate njenu vrednost. Ona raste i svi je kupuju i otimaju se jer je to dobro ulaganje. Vi inkasirate njihov novac. A onda odjednom bilo vasom zaslugom ili okolnostima hartidzina gubi vrednost i niko je vise ne kupuje. Kraj igre je da ste vi od nekih pokupili njihove pare.
nove berze
Kriminal koji se mora sankcionisati kao svaki kriminal.
mrljavko
Ova vest je toliko vazna za namamljivanje u kockarsku igru "Bitkoin". Kao i sa berzanskim stokovima, pumpanje mozga i vesti i potom ulaganja. I pokaze se da proizvoljan rast moze da bude i proizvoljan pad i da oni koji su ulagali ostanu bez svega onoga sto su ulozili. Stara vec davno opropbana berzanska igra, koja se nije samo jednom odigrala. Posle pojeo vuk magarca. Cista kocka, pod necijim patronatom. Neki su i ponesto dobili ali je glavnina nestala bez traga kroz prava vrata..
Zoran
Mlacenje prazne slame.
Сава
Ко критикује никад није пробао. Фебруара је биткоин био око 4000 сад је преко 30000. Ко је купио за 1000 сад има мало преко 7000. Ја сам тада кренуо мало да се играм са етеријумом, имам их 3.5 прича се да ће да иде преко 5-6 000 долара, а ја сам уложио мање од 1000 за сва 3. Па сад ако буде добро је, ако не буде добро је. Ја сам се у "тамном вилајету" одлучио да узмем камен са пода, па боље са њим да се кајем него без њега. Време ће показати да ли сам погрешио!
Pazite se
Ako prebrojite samo objavljene članke od početka novembra 2020. godine u listu "Politika" u vezi s "digitalnim zlatom", onda možete da zaključite da se ova, slobodno može da se kaže - prevara, opet masovno promoviše i oglašava. Nije slučajno što je odabran period od završetka američkih praznika do Božića i Nove godine da se naduvavaju i priča i cijena. Tada je jači odjek među lakovjernima, a tradicionalnim instrumentima se ne trguje jer su berze zatvorene tokom praznika - veoma mala likvidnost.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља