уторак, 09.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 04.01.2021. у 14:00 Милица Димитријевић

Богата издавачка делатност САНУ

Најављена су и нова издања за ову годину, од којих се издваја књига у којој ће се наћи 11 биографија жена, првих чланова САНУ, по хронолошком реду
(Фото А. Васиљевић)

Српска академија наука и уметности у 2020. години објавила је 40 наслова, док је још десет у штампи, о чему су недавно у просторијама САНУ говорили академик Зоран Кнежевић, генерални секретар САНУ, Миодраг Марковић, дописни члан САНУ, и Снежана Букарица, руководилац Сектора за издавачку делатност САНУ.

Како је казао Кнежевић, међу најважнијим издањима, између осталих, налазе се прва књига Приступних беседа српских академика (1886–1947), уредника Мира Вуксановића – која обухвата прилоге првих 16 чланова Српске краљевске академије и пет свечаних изјава академика који су у време када су изабрани живели ван Србије , затим Двадесет и први том Речника српскохрватског књижевног и народног језика, чије је издавање почело 1959. године, а у овом се тому налази око 8000 нових речи и израза на слово П, као и други том Речника појмова ликовне уметности и архитектуре, чији је уредник академик Милан Лојаница, а који садржи више од  шест стотина одредница.

Такође, поводом осам векова аутокефалности Српске православне цркве, крајем прошле године била је отворена изложба о уметничком и духовном наслеђу манастира Студенице. Монументална двојезична монографија „Духовно и културно наслеђе манастира Студенице – древност, постојаност, савременост” је недавно изашла из штампе, a уредник је дописни члан САНУ Миодраг Марковић. Према његовим речима, у монографији о Студеници налазе сви експонати – чак и они који нису могли да буду изложени на изложби, те читаоци могу да увиде сву вредност и значај уметничког наслеђа, ствараног током векова у манастиру Студеница, од првих ктитора до данас.

 Дописни члан Марковић је истакао још једну монографију „Манастир Светог Јована претече у Јашуњи”, чији је уредник академик Михаило Војводић, а аутори су академик Гојко Суботић и професор Мићитака Сузуки, захваљујући којем је урађена конзервација фресака у поменутом манастиру.

Поред ових издања, објављени су и други репрезентативни каталози изложби одржаних и планираних у Галерији САНУ, као што су  „Радови Александра Дерока”, „Владан Ђорђевић: портрет неуморног ствараоца”, „Уметнички преображаји Влаха Буковца у контексту европског сликарства” (изложба о Влаху Буковцу је управо отворена у Галерији САНУ), као и монографија „Владан Ђорђевић: живот, дело, време”.

У 2020. објављен је и значајан број зборника радова са научних скупова, који се баве важним и актуелним питањима.

Снежана Букарица је говорила о издањима САНУ којa се објављују у оквиру серија – „Глас”, „Годишњак” и „Посебна издања”, a поменула je и нове серије, које прате савремене захтеве издаваштва и модерне форме, као што су „Циклуси предавања”, „Проблеми јавног здравља и системи здравствене заштите”, „Српски језик и књижевност у поређењу с другим језицима и књижевностима” и друге.

Најављена су и нова издања за 2021. годину, од којих се издваја прва књига едиције „Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности” (главни уредници су академици Љубомир Максимовић и Зоран Кнежевић, а уредник едиције је академик Нада Милошевић-Ђорђевић), у којој ће се наћи 11 биографија жена, првих чланова САНУ, по хронолошком реду.

Коментари4
a2818
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
U ovom izboru nema nijedna osoba is Srpske diaspore u kojoj zivi cecinski deo Srba. Tu su mahom Srbi iz Kruga Dvojke.
mao
Za 60 godina su uradili 60% Recnika srpskohrvatskog jezika i ako nastave ovim tempom trebace im jos 30 godina da ga zavrse. U medjuvremenu taj jezik vise ne postoji a i Recnik biti aktuelan jer ce nakon 90 godina "stvaranja" faliti gomila novih reci. Zaista izuzetno efikasan nacin da se dostigne penzija ne radeci nista.
Подунавац
".......затим Двадесет и први том Речника српскохрватског књижевног и народног језика, чије је издавање почело 1959. године, а у овом се тому налази око 8000 нових речи и израза на слово П......." Постоји осим српског још језика који се користе у више народа и држава нпр. немачки (у Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Лихтенштајну, француски у Француској, Белгији, Канади итд а енглески да на спомињем али само САНУ користи назив "српскохрватски" језик. Можете ли замислити нпр. "енглескоамерички" ?
Милош М.
Не би требали да претерају у активностима, јер Срби у последње време нису навикли да се они толико преоптерећују.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља