Српска академија наука и уметности у 2020. години објавила је 40 наслова, док је још десет у штампи, о чему су недавно у просторијама САНУ говорили академик Зоран Кнежевић, генерални секретар САНУ, Миодраг Марковић, дописни члан САНУ, и Снежана Букарица, руководилац Сектора за издавачку делатност САНУ.

Како је казао Кнежевић, међу најважнијим издањима, између осталих, налазе се прва књига Приступних беседа српских академика (1886–1947), уредника Мира Вуксановића – која обухвата прилоге првих 16 чланова Српске краљевске академије и пет свечаних изјава академика који су у време када су изабрани живели ван Србије , затим Двадесет и први том Речника српскохрватског књижевног и народног језика, чије је издавање почело 1959. године, а у овом се тому налази око 8000 нових речи и израза на слово П, као и други том Речника појмова ликовне уметности и архитектуре, чији је уредник академик Милан Лојаница, а који садржи више од  шест стотина одредница.

Такође, поводом осам векова аутокефалности Српске православне цркве, крајем прошле године била је отворена изложба о уметничком и духовном наслеђу манастира Студенице. Монументална двојезична монографија „Духовно и културно наслеђе манастира Студенице – древност, постојаност, савременост” је недавно изашла из штампе, a уредник је дописни члан САНУ Миодраг Марковић. Према његовим речима, у монографији о Студеници налазе сви експонати – чак и они који нису могли да буду изложени на изложби, те читаоци могу да увиде сву вредност и значај уметничког наслеђа, ствараног током векова у манастиру Студеница, од првих ктитора до данас.

 Дописни члан Марковић је истакао још једну монографију „Манастир Светог Јована претече у Јашуњи”, чији је уредник академик Михаило Војводић, а аутори су академик Гојко Суботић и професор Мићитака Сузуки, захваљујући којем је урађена конзервација фресака у поменутом манастиру.

Поред ових издања, објављени су и други репрезентативни каталози изложби одржаних и планираних у Галерији САНУ, као што су  „Радови Александра Дерока”, „Владан Ђорђевић: портрет неуморног ствараоца”, „Уметнички преображаји Влаха Буковца у контексту европског сликарства” (изложба о Влаху Буковцу је управо отворена у Галерији САНУ), као и монографија „Владан Ђорђевић: живот, дело, време”.

У 2020. објављен је и значајан број зборника радова са научних скупова, који се баве важним и актуелним питањима.

Снежана Букарица је говорила о издањима САНУ којa се објављују у оквиру серија – „Глас”, „Годишњак” и „Посебна издања”, a поменула je и нове серије, које прате савремене захтеве издаваштва и модерне форме, као што су „Циклуси предавања”, „Проблеми јавног здравља и системи здравствене заштите”, „Српски језик и књижевност у поређењу с другим језицима и књижевностима” и друге.

Најављена су и нова издања за 2021. годину, од којих се издваја прва књига едиције „Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности” (главни уредници су академици Љубомир Максимовић и Зоран Кнежевић, а уредник едиције је академик Нада Милошевић-Ђорђевић), у којој ће се наћи 11 биографија жена, првих чланова САНУ, по хронолошком реду.