четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 07.01.2021. у 18:00 Дејан Јововић

Златна тајна Карађорђевића

Према свим расположивим историјским подацима, уочи пуча 27. марта 1941, Краљевина Југославија поседовала је 84.574 килограма чистог злата. После рата југословенске власти правиле су процену имовине краља Петра Другог, али у њиховим извештајима не помиње се приватно злато Карађорђевића у САД
(Срђан Печеничић)

У последње време у појединим домаћим медијима појавили  су се разни  текстови о злату Краљевине Југославије, односно злату које „припада” династији Карађорђевић. Наводи се да је престолонаследник Александар ангажовао једну лобистичку кућу из Њујорка, како би му помогла да америчке власти деблокирају злато Карађорђевића, које је у трезорима америчких Федералних резерви још од Другог светског рата. Наиме, реч се о злату Краљевине Југославије, где се наводно налази и део личног злата Карађорђевића. Написи у медијима о злату често мешају шта је имовина некадашње Краљевине Југославије са оним што је била лична имовина династије Карађорђевића.

Шта кажу историјски подаци?

Увиђајући опасност по земљу и пре почетка Другог светског рата, Савет земаљске одбране Краљевине Југославије доноси одлуку да се златне резерве полако склањају из Београда. (Подаци историчара Миодрага Јанковића сакупљени из више извора).  Први део златних резерви пребачен је у Енглеску, у мају 1939. године. У Енглеску је стигло 980 сандука у којима се налазило 3.379 златних полуга. Народна банка Краљевине Југославије у Лондону је већ имала 225 златних полуга, па је та резерва увећана на 44.886,61 килограм.

Према свим расположивим историјским подацима, уочи пуча 27. марта 1941, Краљевина Југославија поседовала је 84.574 килограма чистог злата.

После почетка Другог светског рата, када се очекивао напад на Енглеску, одлучено је да се злато хитно пребаци у САД. У Њујорк је из Енглеске транспортован 33.683,51 килограм злата. У енглеском трезору до краја рата је остало 11.203,10 килограма. Средином 1940. године организована су још два транспорта: злато је повучено из Швајцарске и упућено у Њујорк (344 сандука, односно 14.168,16 килограма чистог злата).

Непосредно пред бомбардовање Београда, Народна банка Краљевине Југославије је код Федералних резерви у САД имала 41.666 килограма злата (тада је једна унца злата – 31,103 грама вредела око 34 америчка  долара).

Тих дана, тачније 18. марта 1941, Народна банка продала је 20.002 килограма злата за 11.225.000 долара, а новац је депонован код Бразилске банке. У трезорима у земљи остао је 10.703,41 килограм: у ужичком подземном трезору 9.611,30 и у Сарајеву 1.089,80 килограма.

Злато које су донели у Енглеску, пучисти од 27. марта 1941 морали су да га депонују у Енглеској банци. Од тога злата исплаћиване су плате министрима и службеницима у њиховим владама у Лондону. Пучистичке владе имале су на располагању депозит Народне банке Краљевине Југославије у банци Федералних резерви у Њујорку у износу од 24.587.814,08 долара. На том рачуну после рата остало је неутрошено свега 662.757,13 долара. Они су у емиграцији, како је процењено, потрошили око 20 милиона долара.

После дугогодишњих истраживања Репарационе комисије после Другог светског рата, утврђено је да су у власништву ФНРЈ остала 49.033 од предратних 84.574 килограма монетарног злата.

Власт у Вашингтону је проценила да је конфискована имовина њихових грађана у Југославији вредна 17 милиона долара. Иначе, стварна вредност ове одузете имовине износила је између три и пет милиона долара. Американци су из југословенског депозита од 41.666 килограма монетарног злата узели 15.649,22 килограма. САД нису тада наплатиле само имовину коју су комунистичке власти конфисковале америчким грађанима 1948, већ и све оно што су током рата, нарочито последњих годину-две, слали као помоћ (оружје, униформе, храна, возила, авиони и др.) партизанима и  Југословенској војсци у отаџбини.

Према тврдњама појединих домаћих историчара (Милоша Тимотијевића), злато које је налазило у трезорима Федералних резерви САД, а сматрано државном југословенском имовином  враћено је Југославији 1948. Тада  су југословенске власти потписале два споразума са САД. Према првом споразуму, део злата у вредности од 17 милиона долара искоришћен је за одштету америчким држављанима којима је у Југославији одузета  имовина. Према одредбама другог споразума, САД су деблокирале  југословенско злато у вредности од 47 милиона долара, али су по нагодби задржале 17 милиона долара у злату, што је тада износило око 15 тона злата. Данас би то злато вредело око 970 милиона долара.

Ако је проблем злата Краљевине Југославије решен 1948, и није се постављало питање да ли у америчким трезорима има личног злата српске краљевске породице, наводне лобистичке активности престолонаследника Александра делују изненађујуће. И док се породица Карађорђевић не оглашава, један члан Крунског савета каже да „први пут чује за тако нешто... и  да би знао да је  један такав процес у току”.

Проблем је што се не зна колико је тачно било личног злата породице Карађорђевић. Познато је да су  Карађорђевићи  имали сопствено злато у приватном власништву које није припадало држави. После рата  југословенске власти правиле су процену имовине краља Петра Другог, али у њиховим извештајима не помиње се приватно злато Карађорђевића у САД. Касније према једном истраживању које су власти  урадиле 1953, поред остале  имовине краља Петра Другог  помиње се  само његово поседовање 200 килограма злата у швајцарским банкама.

Према неким подацима, краљ Петар Други Карађорђевић и његова краљевска породица лично су имали у власништву два најпродуктивнија рудника злата, који  су производили значајне количине злата – Бор и Мајданпек.

Иако су оптуживани да су однели злато, чињеница је  да Карађорђевићи нису „побегли  са народним парама”. Краљ Петар Други из Никшића одлетео је само  са личним пртљагом, а кнез Павле са породицом, 27. марта 1941, такође, само са личним пртљагом, укрцан је у воз који га је одвезао у Грчку.

Ако би америчка лобистичка кућа (ако се уопште води поступак о злату) убедила америчке власти да злато које постоји у Федералним резервама треба да се деблокира, поставља се питање да ли би Карађорђевићи могли да докажу да је то злато њихово власништво, а не Краљевине Југославије.

Зато би америчке  власти и породица Карађорђевић требало да изађу у јавност и кажу о чему се ради, како би се отклонила дилема да ли постоји злато као лична имовина династије или је реч о државном благу.

Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари17
ae8cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Братимир
Пуч је организован под командом Черчила и многи историчари и војни аналитичари данас верују да је то један од кључних догађаја који су одредили пад трећег рајха, јер Немци су у марту морали да трупе намењене источном фронту шаљу на Балкан, а три велике војне операције биле су одложене, чиме је Хитлеров поход на Русију кренуо прекасно, а Немци ухваћени у замку Руске зиме. Но Србија је за то платила огромну цену, па се поставља питање шта би било да се пуч није догодио тог 27. марта 1941?
Божидар Анђелковић
Samo što su Nemci ušli u Beograd, stigao je specijalni telegram u nemačku komandu, u kome se insistira da se što pre sazna šifra pod kojom je Aleksandar Karađorđević, navodno, ostavio basnoslovno blago. Gestapo je počeo sa hapšenjima, mučenjima i streljanjima. Mnogi ljudi, za koje se sumnjalo da bilo šta znaju bili su do smrti mučeni. Tako je Gestapo u Zagrebu, najpre mučio, a potom i streljao Miodraga Đorđevića, bivšeg viceguvernera Narodne banke Jugoslavije. Da li je progovorio, ne zna se.
Ћирилица је злато
Занимљиво је да се нико није трсио да склони и сачува фондове Народне библиотеке ... Чак ни када је погођена немачким бомбама, данима је горела.
Filip Cosopt
@Зоран Чачак (пишимо ћирилицом) O tom zlatu intenzivno pišu srpski mediji godinama.U Hrvatskoj je bio jedan članak 2016 u kojem pišu da postoji i da ga potražuju nasljednici i Srbija.U članku nema ni aluzija ni iluzija da bi Hrvatska tražila dio.Naposlijetku porijeklo zlata je iz srpskih rudnika.Obzirom da i kraljevska obitelj plaća lobistu u USA za povrat zlata,neće nikome biti lako doći do njega.Velika većina dokumentacije kraljevske obitelji nije dostupna na uvid nikome,samo mali dio.
Братимир
Филипе, у време пуча државом није владао Краљ, већ намесништво јер су хрватски нацисти, 1934. убили Краља Југославије - Александра, а његов син, наследник био је дете (малолетан). Симовић, Мирковић и остали издајници плаћени од Черчила, организовали су заверу, протерали намесништво и тиме изазвали немачко бомбардовање земље, а ради успоравања немачког продора ка Солуну (Немачка операција „Марита") и одвели малолетног принца, дете из земље на ноге Черчилу, а државу завили у црно.
Filip Cosopt
@Зоран Чачак (пишимо ћирилицом) Nisu trebali bježati iz Kraljevine Jugoslavije.Trebali su se boriti za sve svoje nekretnine i pokretnine.Danas bi sve imali i puno više ako uzmemo u obzir da su siromašni došli na prijestolje a do početka II Svjetskog rata postali,u svega 50ak godina vladavine,najbogatija kraljevska obitelj Europe.Ali da podsjetim,pobjegli su.Toliko o Kralju i nasljednicima.
Прикажи још одговора
vito
Титоисти опет о злату. Па докле више.
Саша Микић
Грешите! Овог пута је прича кренула од стране наследника круне, који су се намерачили да добију злато, које је наводно породична имовина депонована у САД.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља