уторак, 02.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 04.01.2021. у 19:04 Слободан Самарџија
ИСТОЧНА СТРАНА

Година Путина

Путин je испунио новогодишњу жељу малом Дмитрију да игра хокеј с председником (Фото EPA-EFE/Alexei Nikolsky/Sputnik)

Уколико се не догоди нешто непредвиђено, Владимир Путин, први човек Руске Федерације, могао би на председничком трону да надживи све своје колеге расуте по нашој планети, од истока ка западу и од југа ка северу. И да и даље остане у власти. Наиме, према садашњим законима, њему се пружа могућност да на челу земље остане пуних 28 лета, до 2036, када би требало да прослави и 84. рођендан. И све то без оних осам година током којих је Русију водио Дмитриј Медведев.

Није баш као у случају Јосифа Висарионовича Стаљина, који је на председничком положају изгурао чак 31 годину, али време Џугашвилија било је препуно тешких ратова и драматичних промена у комплетном совјетском друштву, па тако и у Русији. А онда, ко зна шта ће се све збивати до половине четврте деценије овог века?

Како год било, многи предвиђају да у 2021. Путин ступа додатно оснажен и наоружан новим искуством које је донела претходна година. Како на плану политике, тако и у сфери економије, одбране, наступајућих социјалних промена. Ни повремени антивладини протести грађана, попут оних у јулу у далекоисточном Хабаровску, нису на бунт покренули већи број Руса, већ увелико „заглављених” у вртлозима пандемије ковида 19.

Све у свему, руска опозиција није успела да нађе заједничку тему којом би кренула на газду из Кремља. Појединачни „излети”, попут приче о тровању опозиционара Алексеја Наваљног, више су нашли одјека у иностранству него на домаћем терену, чиме је Владимиру Владимировичу само пружена могућност да уз себе додатно веже најшире слојеве становништва.

Садашњи распоред снага на међународном плану такође Путину иде у прилог. Европа потресена верским фанатизмом увезеним из појединих исламских земаља, и сада већ видно подељена на оне који „имају право” да владају другима и оне којима је суђено да испуњавају наредбе, мораће тек да се суочи с изазовима за које је веровала да су одавно иза ње. Колико ће у томе успети, остаје да се види. Не треба, наиме, сметнути с ума да је поменути фанатизам настао управо као одговор на вековну владавину Европљана на просторима које вера Мухамедова највише покрива. А та владавина није била ни лепа ни подстицајна за оне којима је била наметнута.

С друге стране Атлантика тек изабрани председник САД Џозеф Бајден, колико год успео да се докопа Беле куће, не спада у политички самосталне лидере и све прогнозе казују да ће на челу најмоћније државе Запада више фигурирати него што ће њено кормило чврсто држати у својим рукама. Али, то је нешто што ће највише осетити управо они који су га и довели у председнички кабинет. Вашингтон ће морати да се носи и са све отворенијим несугласицама у оквирима НАТО-а. Наиме, партнерима с неамеричких континената дружење у оквирима алијансе постало је издатак који све непријатније притиска њихове економије и све га је теже објаснити онима из чијих џепова се то дружење плаћа.

„Напетост која је током протекле године карактерисала односе Русије са западним земљама највероватније ће потрајати и у 2021. Посебно након промене на челу САД”, пише Сергеј Марков, директор московског Института за политичка истраживања. „Али тај антагонизам може на домаћем плану бити користан за Путина. Наиме, овдашњи свет води се уверењем да, уколико би садашњи председник био лош за Русе и Русију, сигурно га на Западу не би толико нападали”, закључује Марков.

У међувремену Русија склапа, и склапаће, нове савезе. Различити идеолошки погледи на прошлост, садашњост и будућност не спречавају креаторе руске политике да међу пријатељима траже и оне против којих је њихова земља вековима ратовала. А реч је о Немачкој, Француској, Турској, Кини, Јапану… Па и о земљама које су донедавно биле у извесној мери ван видокруга Москве, негде у Јужној Америци, Африци, на Блиском истоку…

Сем стварања нових савеза, Русија се враћа и неким старим, посебно онима из времена СССР-а. Подршка Путина белоруском председнику Александру Лукашенку више је била порука западним војним моћницима да постоји „црвена линија” преко које им прелаз неће бити дозвољен, него жеља да се заштити аутократа из Минска. Слично је и у Украјини, која је заплетена у безизлазу управо због страха Запада да би конкретније војно деловање у другој по величини европској земљи могло да има несагледиве последице по свакога ко крене да развезује тамошње чворове.

Предстојећа година за Владимира Путина дефинитивно неће бити досадна. Ни на домаћем, ни на међународном плану. Али, овај пут карте су у његовим рукама. А он је навикао на оштру игру.

Коментари37
d5180
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранко Ср'б Козаковић
Путин, у два наврата - парафраза: "Крим је росијски јер је тамо био референдум. КиМ је српско јер тамо није било референдума." - мада знамо какав би био исход тог референдума. Остаје питање, ако би се сада на КиМ организовао референдум, да ли би Путин признао његов резултат?! Би! Овде се негује наивна и романтична слика Путина, идолатрична. Склони смо величању "вођа". То је потпомогнуто снажном и перфидном пропагандом неоСССРа кој сеје њено отровно семење по нашој плодници. Прегласни су.
zivko
@Branko Srb kozakovic.УН су сакриле од јавности извјештај у којем се наводи да је НАТО током бомбардовања бацио на Косово и Метохију око 10 тона осиромашеног уранијума.Ti volis ove neperfidne,pa voli ih.
Natasa
Rusaija je ekonomski sa $1,6 triliona na nivou Spanije i Juzne Koreje Italija ima veci gdp $2 triliona
Slobodan
Za razliku od SAD, EU ili drugih demokratskih zemalja, Rusija nema nijednog saveznika na svetu, strateski je potpuno izolovana. Trenutno se ocajnicki oslanja na Kinu, koja joj je najveci potencijalni neprijatelj zbog ociglednih razloga. Sirom sveta Putinova despotija je izgubila i ono malo respekta koji je nekad imala zbog pokusaja ubistva Alekseja Navalnog, samo poslednjeg od desetina kriticara Putina koji su misteriozno nastradali poslednjih godina. To se samo u Srbiji ne uvidja.
češnjak
1999. Putin je obećao da će Rusija imati BDP po stanovniku kao Portugal, jedna od najsiromašnijih zemalja EU. Što je taj cilj postajao nedostižniji to je Putinova vlast postajala čvršća.
sloba
Dok je Portugal procvetao u poslednjih 20 godina, u Rusiji se sve jadnije zivi. Moji rodjaci, elitni naucnici i profesori univerziteta, imaju penzije od po 300 eura, sto se u Portugalu smatra teskim siromastvom.
Danny Crane
Veličanje Putina u Srbiji ima samo jedan cilj, da se opravda autoritarna vladavina jednog drugog lidera u jednoj drugoj zemlji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља