Замислите мало, мирно приморско место. Замислите кућицу са двориштем пуним цвећа, окружену баштом у којој се смењују сезонско воће и поврће и, мало даље, шуму препуну печурака и миришљавог зачинског биља. Замислите у близини луку у којој рибари свакодневно из својих чамаца истоварују свеж улов. А онда у сред те идиле поставите једну вредну, маштовиту жену која обожава кување.

Она се зове Марина Стрмотић (на друштвеним мрежама љубитељима кулинарства познатија као Марина Марс), живи у Валтури, градићу седам километара удаљеном од Пуле, једном од најстаријих у Истри, о чему сведочи и оближње археолошко налазиште Незакциј, некадашња престолница Хистра, народа по којем је Истра добила име.

Родом из Ораховице испод Папука, Марина је већи део живота провела у Београду – бивши је ђак Друге београдске гимназије, а колега из клупе иза ње је Бајага, иначе њен драги пријатељ. Иако по струци агроекономиста, посветила се неким другим стварима, пре свега уметности (члан је Удружења ликовних уметника Истре) и кулинарству.

- Нисам ја никаква велика куварица, нити посебна особа, само обична жена, мајка и бака, која воли да удовољавали жељама укућана. Уживам да кувам, али волим и фотографију, радим мозаике, имам изложбе, одржавам креативне радионице за децу, шијем торбице и још понешто, уз унуке. Дан ми је увек прекратак. А љубав према кувању наследила сам од маме и баке, како се и приличило мојој генерацији. Сестра и ја одрасле смо под будним оком маме домаћице, која је цели свој живот посветила нама. Била је креативна и маштовита, неуморна у испуњавању наших прохтева, и ја сам као мала стасавала у кухињи уз њу. Из нашег стана увек је мирисало на цимет, ванилу, увек се месило, пекло, кувало... – прича Марина.

Њени родитељи, далматинско-славонског порекла, велики део живота проживели су у Београду, а викенде и годишње одморе у викендици у Аранђеловцу. Целокупно наслеђе свих ових места, људи и традиције лепо се спојило у свему што је Марина данас. Њен муж је рођен у Београду, одрастао у Земуну, мајке поријеклом из Ивањице и оца пилота родом из Истре, где је, код баке (ноне) проводио лета. Ту је упознао будућу супругу...

- Кад смо обоје завршили факултете, одлучили смо да ћемо се настанити на његовој дедовини. „На селу, у Истри, ви сте луди!”, говорили су нам пријатељи, а ти исти данас кажу: „Благо вама, живите на мору, миран живот на селу водите, у Истри, рају на Земљи”. Никада нисмо пожалили! Имамо две дивне, срећне и успешне кћерке, два унука, годинама се бавимо туризмом... А кување је моја љубав и свакодневни изазов, под мотом „сезонско , домаће, здраво” и тога се придржавам- наводи Марина.

А није јој то тешко, јер има башту са пет уздигнутих гредица које богато роде, како каже, уз мало рада, тако да одатле  узима свеже поврће преко године . Сада стижу купусњаче, матовилац, црвени радич, зимске салате...

- Од вишкова спремам зимницу: салше од парадајза, ајвар, укисељено поврће. Имамо и десетак маслина па тако и довољно уља за наше потребе, и бадеме, смокве, орах, право смо мало самоодрживо домаћинство. Муж воли да пеца, има барку, па нам ни рибе не недостаје. Сада је сезона орада и лигања и често су на нашем јеловнику. У околним шумама има гљива, самониклог јестивог биља на ливадама, тако да нам је исхрана разноврсна и богата, а живот и сад, упркос пандемији короне, добар и миран – прича Марина.

Шта ће тог дана скувати зависи од сезоне, али то су углавном традиционална домаћа јела од свежих и здравих намирница, јела која враћају у детињство, у једноставност бакине кухиње, уз додатак Маринине креативности, и не мање важно, привлачно сервирана.

- Риба је често на нашем јеловнику. Није важно која, свака је здрава и свима је препоручујем. И најјефтинија је укусна с пестом од маслиновог уља, сецканог першуна и белог лука, мало соли, бибера и сока од лимуна. Прилог може бити кромпир салата, блитва, барено поврће, а све то можете обогатити и којим инћуном или сланом сарделом. За лагано предјело или вечеру послужите брускете покапане тим пестом, са сланом сарделом и маслинама- предлаже Марина.

Неке од својих омиљених сезонских рецепата поделила је овде са читаоцима „Магазина”, уз савет да увек кувају свежу, укусну и здраву домаћу храну, да поставе лепо сто, и да послуже јело у најлепшем посуђу – чак и кад је реч о оном најобичнијем, од јефтиних састојака, оброку за једног или двоје – и тако сваког дана у седмици, не само празником или када дођу гости.

-Не одузима то пуно времена, уноси топлину и љубав у дом, а сви који су уз вас ће се осећати посебнима и задовољнима. Сваки дан је важан, слаже мозаик нашег живота, а једном се живи!- поручује Марина.

Фото и рецепт Марина Стрмотић (Марина Марс)