Док је за Британце брегзит историјски тренутак којим су након 48 година изашли из орбите ЕУ, за Шкоте је прилика каква се једном добија и коју намеравају искористити да остваре дуго жељену независност од Уједињеног Краљевства и опет се приклоне европској породици. Тамошња премијерка Никола Стерџен подсетила је, након што је Острво напустило јединствено европско тржиште и царинску унију, да су Шкоти на референдуму 2016. године гласали против изласка из уније због чега су решени да организују нови референдум о шкотској независности.

„Сада пролазимо кроз тежак разлаз против наше воље, у најгорем могућем тренутку, усред пандемије вируса корона и економске кризе”, рекла је Стерџенова. Шкотска је 2014. године имала референдум о независности и тада је нешто више од 55 одсто грађана гласало против. Она верује да ће брегзит дати ветар у леђа идеји њене владајуће странке СНП о суверенитету јер Шкоти више од жеље да буду део краљевства гаје намеру да буду део Европске уније. Притисак на Лондон веома је јак од када је, у мају, СНП убедљиво победио на локалним изборима.

Стерџенова намере своје владе брани чињеницом да је за готово пола века чланства у блоку земља имала само корист од приступа јединственом тржишту, укључујући слободу кретања.

„Након брегзита наши грађани биће мање сигурни и биће им ограничено право да раде, уче и живе у Европи”, указала је Стерџенова у нади да ће се ускоро опет придружити ЕУ као равноправни партнери.

Међутим, одлука о организовању гласања у Шкотској је у рукама британског премијера Бориса Џонсона који је одлучан да не дозволи да се Шкоти изјашњавају поводом овог питања иако се у анкети спроведеној средином децембра чак 58 одсто тамошњег становништва изјаснило да желе да се одвоје од УК. Они су такође, 2016. године, када су Британци изгласали брегзит, били убедљиво против разлаза – ову идеју одбацило је 62 одсто бирача. Џонсон је почетком прошле године већ одбио захтев да опет буде одржан референдум подсетивши да су 2014. одлучили да остану и да то морају да поштују, као и да су тада у Единбургу обећали да ће то изјашњавање бити једино у овој генерацији. Шкотима је и из Брисела стављено на знање да све и да победи опција за независност они тиме неће аутоматски остати део ЕУ већ ће за добијање улазнице морати да стану у ред иза свих осталих кандидата, првенствено Турске.

Џонсон сматра да би референдуми требало да буду дозвољени само „једном у генерацији”, поготову што је свестан тога да би Шкоти изазвали домино ефекат који би првенствено инспирисао Гибралтар, тачније Шпанију која је предлагала да прекоморска британска територија на њиховом југу остане у зони шенгена да не би постала „жртвени јарац” брегзита, у замену за заједнички суверенитет који би делили са Британцима.