понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 05.01.2021. у 22:00 Е. Р.
Интервју: Владимир Лучић, генерални директор „Телекома Србија”

Створићемо од „Телекома” привредног гиганта у овом делу Европе

(Фото Телеком)

Био сам срећан и поносан када сам схватио да држава као већински власник жели да сачува и ојача „Телеком”, а потпуно сам уверен да ће ово предузеће бити један од главних мотора развоја домаће привреде, каже у разговору за „Политику” први човек „Телекома Србије” који је половином децембра прошле године именован на ту функцију, а дошао је са места главног координатора „Телекома” за интернет и мултимедију.

Многи сматрају да је ово једна од најважнијих функција у држави, па је Ваше именовање изазвало велику медијску пажњу. Због чега је „Телеком” последњих годину-две постао толико медијски важан?

Хвала вам на овом питању као првом, јер сматрам да то и јесте најважнија ствар коју је потребно грађанима објаснити. „Телеком Србија” је акционарско друштво, са већинским капиталом државе, па је природно да све грађане занима пословање такве компаније, а како је то национална компанија, која је деценијама стварана, природно је да буде у центру пажње. Нажалост, до пре две године, како сте добро приметили, пословање „Телекома” уопште није било у центру пажње, штавише свесно се о томе није писало.

„Телеком” је у последњих 20 година почео да губи улогу највеће националне телекомуникационе компаније, а истовремено је конкуренција која је у том периоду настајала почела да преузима улогу лидера. „Телекому” је претила тужна судбина и то би било једно од највећих уништавања, што се већ дешавало у Европи, као у Румунији и сличним државама. То што се о „Телекому” није писало, што никога није занимало постепено урушавање и нестанак „Телекома”, то што никога није интересовало зашто „Телеком” има мање од један одсто тржишног учешћа у ТВ корисницима у четири највећа града у Србији, то је оно што би требало да буде проблематично, а не ово што део менаџмента ради последње две године, а то је да врати „Телеком” на позицију највеће националне телекомуникационе фирме.

А који су разлози да „Телеком” и дешавања око „Телекома” нису била занимљива јавности до тада? Политичарима како власти, тако и опозиције, медијима, аналитичарима, експертима?

Разлози нису једноставни. После 2000. године дошло је до бројних политичких и економских промена, како у нашој земљи, тако и целом свету. „Телеком Србија” је фирма која је запошљавала више од 10.000 радника, који су и даље добро зарађивали, неке од услуга су и даље биле доминантно наше. „Телеком” је и даље остваривао велике приходе и профите, деловало је да се такав џин ничим не може урушити, али брзина промена пословања у свету телекомуникација је учинила да су фирме које су почињале са двоје запослених и пар хиљада евра капитала, захваљујући успону технологије, постајале преко ноћи фирме које су почеле да неке од тих нових услуга доминантно држе и тако преузимале примат. Тако је било у мобилној телефонији, интернету, кабловској телевизији, сателитским програмима..

Ви имате ситуацију да вам огромне приходе у једној години доносе СМС и роминг, а онда буквално преко ноћи појавом апликација попут „вибера”, „вотцапа” та врста прихода потпуно се топи, а приходи се појављују на другим услугама, које приватници преко ноћи почињу да пружају, а огромним тромим системима попут „Телекома” за преоријентисање су потребни месеци, некада и године. Сетите се само мобилне телефоније која је била коперникански обрт у свету телекомуникација. У Србији је прво приватна компанија почела са тим, па так касније и „Телеком”. Тако је било и са услугама интернета, телевизије, сателита….

Овај врло профитабилан посао почео је да ствара приватне компаније које су брзо постале екстремно богате, самим тим и врло утицајне и моћне, створен је тако један картел у коме су међусобно склопљени договори о ненападању, а на другој страни је остао државни гигант, за кога су сви они веровали да ће прво успоравањем његовог раста, а касније и уништавањем, своје уделе на тржишту увећати и додатно учинити профитабилнијим.

Ако је то тако, због чега се са реформом „Телекома” није почело раније?

Има много разлога, неке сам већ споменуо раније, пре свега договор међу конкурентима о стварању картела насупрот „Телекому”, бурни политички историјски тренуци кроз које је овај цео простор пролазио у претходне две најважније деценије, успаваност дела људи у „Телекому”, чекање приватизације или продаје. Некако као да су се сви помирили да је то неизбежан процес. Међутим увек је у „Телекому” било, међу нама запосленима, више оних који се с тим нису мирили. Тако смо покренули мобилну као други и убрзо својим знањем и услугама постали водећи оператер, иако смо са интернетом недопустиво каснили, брзо смо улетели у то поље, кабловску телевизију смо покренули такође касније, али смо и ту сада лидери. Дакле, једноставно прва и друга деценија 21 века су биле прилично тешке за све националне телекомуникационе компаније у свету. Ипак, многе европске државе су управо схвативши ове проблеме урадиле посебне програме за очување националних компанија, што је држава Србија, а пре свега председник Вучић учинио 2018 године, одлучивши да спречи даље пропадање „Телекома” и да га врате на место где треба да буде национална телекомуникациона фирма, а то је број један!

Одлука државе да заустави пропадање и да „Телеком” врати на позиције које му припадају, управо је била окидач за медијску „заинтересованост” преко ноћи, а усуђујем се да кажем, уз страх конкурената да је прошло време када су се милијарде зарађивале, куповали приватни авиони и имовина по свету, тако што се то радило преко леђа „Телекома”.

То коинцидира са вашим доласком на место главног координатора?

Немојте погрешно да ме схватите, али ја сам дете „Телекома”. Био сам срећан и поносан када сам схватио да држава као већински власник жели да сачува и ојача „Телеком”. Част ми је што сам добио прилику да искористим све своје знање, енергију и искуство да поспешим развој наше компаније.

Зато је „Телеком ”кренуо да ради исто оно што најуспешније светске телекомуникационе фирме раде већ годинама.. Почели смо да купујемо мање операторе, да повећавамо број корисника, да улажемо у куповину канала и садржаја којима би наши канали постали конкурентни и занимљиви, да јачамо продају, да идемо од врата до врата наших корисника… То је изазвало огромну нервозу код дела наше конкуренције, и нису се либили да у нападима на нас, могу слободно да кажем, злоупотребе медије у сопственом власништву за креирање негативне кампање против „Телекома”.

То мислите на куповину „Коперникуса” и „Радијус вектора” за које су вас оптуживали да су пре-плаћени и да је тиме власт преко „Телекома” ушла у контролу медија, о чему и данас део јавности говори?

То је свакако био најтежи ударац нашим конкурентима и није чудо да ево две године са тиме не могу да се помире. Те 2018. године СББ је имао фактички монопол у кабловској телевизији. Постојали су само они, двоје-троје значајнијих мањих кабловаца, (на које је СББ већ био бацио око) и десетине микрооператора који би временом природно постали део њиховог система. Међусобно се нису нападали. Ми смо годинама имали исти број корисника, који се временом смањивао, на тржишту нисмо имали ни 20 % учешћа. Када смо донели одлуку да кренемо у експанзију, природно је било да кренемо са куповином оних који су били спремни да се продају.

Оператори које смо купили били су у преговорима са СББ-ом, дакле приватни оператор би их купио и то би био добар пословни потез. Када смо то урадили ми, злонамерни су такав потез почели да проглашавају катастрофалним трошењем народних пара. Када се упореде трансакције из региона као што је аквизиција кабловског оператора у Хрватској од ВИП-а, аквизиција УПЦ-а у Аустрији од „Дојче Телекома”, па и „Јунајтед групе” од „БЦ партнерса” видело би се да је цена по којој смо преузели кабловске операторе фер и тржишна цена. То је једина истина и суштина око куповине оператора чиме смо преко ноћи постали озбиљан конкурент СББ-у, а све остало је организована кампања наших конкурената, која траје непрекидно, као што сам рекао, сада већ дуже од две године и зато смо били принуђени да поднесемо тужбе против „Јунајтед групе” о чему ће одлучивати судови у Београду, Цириху и Луксембургу.

Део јавности, пре свега опозиционих медија, куповину „Коперникуса” је повезао са накнадном продајом две телевизије са националном фреквенцијом, Прве и Б 92, па је и то коришћено као доказ да „Телеком” има задатак да по налогу власти преузме све медије у држави

И то је део манипулација. Објаснио сам и ваљда је свакоме јасно да смо кабловске оператора купили како бисмо расли и тако спречили да СББ постане апсолутни монополиста у дистрибуцији телевизијских канала, што им је наравно био стратешки циљ. Цена је такође била тржишна. Подсећам вас да је већински власник „Коперникуса” био пољски инвестициони фонд (а то намерно нико не спомиње) , који се баш попут ККР-а или „БЦ партнерса” (сувласници СББ-а) бави инвестирањем новца у профитабилне пројекте, попут телекомуникација. То где су власници од којих смо куповали фирме, после купопродаје улагали свој новац није питање за нас. Знате неки од власника кабловских оператера које смо купили уложили су новац у хотеле, пољопривредно земљиште, угоститељство, грађевинске компаније, па нема у медијима аналогије у закључивању да је „Телеком” ушао у хотелијерски или грађевински бизнис..

Када већ спомињете ове канале. Тадашњи власник те две телевизије, иначе грчки бизнисмен је преговарао и са СББ-ом, изгледа да се људима из„ Јунајтед медија” чинило да су они једини потенцијални купац, а онда се појавио конкурент и он је то купио! Очигледно су СББ-у поремећени пословни планови са прављењем глобалне телевизије на Балкану са националним фреквенцијама, јер нису имали националну фреквенцију у највећој држави – Србији. То је изазвало шок и бес код СББ-а. Тада креће немилосрдна кампања против „Телекома Србија, која траје до данашњег дана.

Како сада оцењујете стање у „Телекому”, имали смо прилику да чујемо да је Телеком презадужен, да лоше послује и да је будућност неизвесна..?

То наравно није тачно. Свако ко би реално анализирао наше податке у последње две године схватио би да смо направили изузетан раст корисника у интернету и мултимедијима и раст прихода у овом сегменту и да смо дошли до рекордних прихода. Оно што је најбитније позицију „Телекома Србије” у Србији, БИХ и Црној Гори направили смо доминантном, тако да је раст прихода загарантован и са врло малим ризиком да конкуренција може озбиљније да нам угрози корисничку базу. Такође, врло је битно што смо за само две године и у производњи и у дистрибуцији ТВ садржаја постали лидери. Спортски канал Арену смо препородили, а постали смо главна продукциона сила за серијски и документарни програм у ширем региону. Са низом канала које смо пустили истакли смо се као веома атрактивни за кориснике. Све смо то урадили из инвестиционих кредита водећи рачуна да нам дуг не пређе три пута ебитда, тј да будемо у телекомуникационом просеку као и други оператори попут „Дојче Телекома”, „Телефонике”, „Водафона”.. Наравно, „Телекому Србија” предстоји реорганизација и модернизација пословања, оптимизација трошкова, јаснији фокус на потребе свих корисника и даљи развој дигиталних сервиса и садржаја. С обзиром на моје искуство мислим да могу брзо све ове циљеве да постигнем. Финансијски резултати које ћемо остварити на крају 2021. јасно ће говорити у прилог томе да смо створили јаког регионалног телекомуникационог лидера и компанију која се трансформисала ка новим изворима прихода са савременом организацијом и начином пословања. Дугови ће падати у апсолутном износу али и када поредите однос са ебитда, они ће крајем 2021 бити мањи од  два пута ебитда , те ћемо доћи у ред најмање задужених телекомуникационих оператора у Европи. Треба разумети да се свет телекомуникација променио, и да се успешност једне фирме сада другачије мери. Немојте заборавити да су данас најуспешније и највредније фирме у нашој бранши „Амазон”, „Фејсбук” и „Гугл”, и то пре свега због огромне корисничке базе и садржаја које нуде корисницима. А то је и наша развојна стратегија.

Да ли „Телеком” може да постане мотор развоја српске привреде?

Потпуно сам уверен да ће „Телеком Србија” бити један од главних мотора развоја домаће привреде, јер ће постати предводник у развоју дигиталних сервиса и софтверских решења, које ће бити једна од главних извозних грана наше земље. Од 2021. године „Телеком Србије” ће имати специјалан фонд за финансирање стартап пројеката у вредности од пет милиона евра. Такође ћемо даље наставити са развојем продукције и сарадњом са најеминентнијим светским дистрибутерима. Сматрам да ћемо нашу продукцију промовисати широм света и да ће она постати саставни део телевизијске понуде у многим земљама. Фактички позиционираћемо „Телеком” као српски бренд у дигиталним сервисима и садржајима на светском тржишту. Даљим развојем „Телекома Србија” у региону и дијаспори створиће се компанија која ће својим приходом и профитабилношћу бити способна за даље ширење у региону и ван њега. Потпуно сам убеђен да ћемо у време мог мандата у следеће четири године направити телекомуникационог привредног гиганта којим ћемо се сви поносити.

Коментари4
f39d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

d.markovic
U mojoj ulici Vojvode Mišića 8, Vrnjačka Banja, optički kabl je postavljen ima skoro 2 godine ali nije uključen još uvek u mrežu. Pisao sam pismo Telekomu o tome ali ni na jedno pitanje nisam dobio odgovor osim uopštenih, fraza. Pozivi na 0800 100 100 često se završavaju odgovorom : "Vreme čekanja na javljanje operatera je duže od 10 min."
a
hocu da uvedem optiku, radovi poceli jos pre 6 meseci u ulici, odavno naizgled zavrseni, a nema mogucnosti za uvodjenje iste... sta vise da pricamo gde vodite telekom i kako...
Милан Мишковић
"С обзиром на моје искуство мислим да могу брзо све ове циљеве да постигнем". " Потпуно сам убеђен да ћемо у време мог мандата у следеће четири године направити телекомуникационог привредног гиганта којим ћемо се сви поносити." Овако прави привредници НИКАД не мисле нити говоре!
Nikola
Pa kako se kog vraga zove taj prvi covek Telekoma?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља