Даринка Лалошевић не дозвољава себи да се досађује. Као некадашњи архитекта, и дан-данас, у поодмаклом пензионерском стажу, остала је верна креативности. Њене руке су вредне и у 92. години и производе права мала уметничка дела. Када је недавно на Фејсбуку осванула фотографија луткица које прави од пластичних чепова, објава је лајкована чак 1.500 пута, а поделило ју је више од 400 људи. Фигурице су високе неколико центиметара, имају одела веселих боја, а многе од њих красе и шеширићи, качкети, шалови...
А све је почело у доба карантина.
– У време највећих рестрикција због короне била сам сама и затворена у кући и питала се шта бих могла да почнем да радим. Видела сам кесу чепова које сам скупљала за једну хуманитарну акцију, извадила, почела да слажем и тако, мало-помало, направила прву луткицу – објашњава Даринка.
Облике је сама измаштавала. Прве њене креације биле су једноставне, у почетку луткице нису имале ни ноге, да би их касније добиле како се ауторка усавршавала у свом малом занату.
– За израду користим лепак и папир, а косу правим сецкајући старе мајице или чарапе. За једну луткицу ми треба неколико сати, а најтеже је обојити лице. То узима највише времена јер користим акрилне боје које чепови тешко примају, па морам да их премажем и по пет-шест пута. Остало иде лако и брзо, само слажем чепове један на други – открива Лалошевићева.
Остало јој је свега тридесетак радова јер ко год да је долазио код ње одушевљено би отишао са једним оваквим поклончићем.
Очи је, каже, упркос годинама, одлично служе јер после операције катаракте, за уметност јој нису потребне ни наочаре.
Од када је из једног пројектантског бироа и као професорка конструкција у средњој грађевинској школи отишла у пензију, руке јој никад не мирују. Бави се картапестом, декупажом, а хеклајући и учвршћујући старе џемпере прави и различите маштовите корпице. Штрика, чита, спрема по стану, на тераси гаји биљке...
– То су све моји хобији у којима уживам. Не могу да седим беспослена и увек морам нешто да радим – закључује вредна и креативна Даринка.
