недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 06.01.2021. у 15:31

Српска села нема ко да заступа

Сјеница (Фото Г. Мирковић)

Дуго се бавим проблематиком села Србије, али још нисам прочитао тако користан и аналитичан текст о српском селу него што је то текст објављен у културном додатку „Политике”, од 12. 12. 2020. године, господина Борислава Стојкова.

У том тексту је речено, све: од А до Ш, шта би требало урадити да српска села оживе и добију статус који су имала пре више од сто година, у Краљевини Србији.

Стојков каже: „Села су потпуно обесправљена и под апсолутном управом општине или града који брину о центру, а села су им Алајбегова слама (град Београд има 134 села!) – природне капацитете и ресурсе села користе други изван њих без накнаде, млађи одлазе тамо где се може наћи посао и жена, а стари и немоћни гледају у небо”.

Ја још напомињем, око 4.500 села колико их има Србија немају никаквог свог заступника. Од 250 посланика колико их има Народна скупштина Србије, ниједног свог посланика нема ниједно село да га заступа у Скупштини. Сви посланици су заступници своје странке. Могло би се слободно рећи да се највиши законодавни орган у Србији лажно представља као Народна скупштина, у ствари да је то 100 одсто скупштина партија Србије.

Понижавајуће је за село и сељаке да се као њихови заступници појављују разноразни тутори у виду Националног тима за препород Србије или разне комисије које делују само док трају избори и личе на агитпроп из давних времена, а нигде ту нема сељака нити су сељаци овластили те комисије да их заступају!

Ниједна та комисија не бави се правим узроцима пропасти српског села. А почеци пропасти српског села датирају још из давних педесетих година прошлог века, када су доношени брозоморни закони по којима је било сасвим легално чупати бркове српским „кулацима”, угледним сеоским домаћинима, уводити принудни откуп, отимати пољопривредно земљиште, шуме и пашњаке, имовину и сл.

Све док Скупштина не донесе декларацију о поништењу ових закона у вези са српским селом, неће бити његовог опоравка. Ту неће помоћи ни Кркобабићеве задруге, ни било које друге комисије.

Парадоксално је да је највећи кочничар развоја српског села управо Министарство пољопривреде и шумарства Србије. Откуд том министарству да, преко Дирекције за имовину Србије, располаже стотинама хиљада хектара пољопривредног земљишта, пашњака и шума. Па наравно да је та имовина отета од српског сељака одмах после доласка комуниста на власт. И министарство том имовином располаже и даје је под закуп коме хоће и како хоће, што је невиђен извор разноразних манипулација и криминала. Зато и држава Србија неће да се одрекне те брозоморности, па и по цену да не остане ниједно село у Србији!

Горње тврдње поткрепићу следећим примером.

Наиме, моме селу, Доњем Горачићу, које се налази у Општини Сјеница, 1953. године одузет је заједнички пашњак, звани Говеђак, и дат на управљање Земљорадничкој задрузи у суседном селу Аљиновићи. Задруга је после неколико година, због лошег пословања, пропала, и општина из Сјенице је наш пашњак додељивала на коришћење још неким фирмама које су углавном пропадале, а општина није пропустила ни могућност да прода зграду основне школе коју су мештани сами подигли на делу пашњака.

После доношења Закона о враћању утрина и пашњака старим власницима, мештани села Доње Горачиће поднели су предлог за враћање отете имовине, и већ више од 20 година не успевају да је врате, иако се и и данас у катастру у Општина Сјеница, пашњак води као: „Добро села Доње Горачиће”. У катастру тако пише, али спрега Министарства пољопривреде и шумарства и Општине Сјеница, боље функционише од закона.

У мом селу се ништа није променило од 1953. године!

Милутин Ковачевић,
Београд

Коментари7
b3d27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aлександар М.
Још је академик Радомир Лукић, као "дете са села", а највећи наш /правни/мислилац друге половине прошлога века, указао на образовање које мала деца са села "добијају у школу", односно које је њима "апсолутно неупотребљиво"...ми, правници, велику захвалност, заправо, дугујемо "једном учитељу" из села Милошевца, код Велике Плане, који је приметио младог Лукића, "даровитог" дететета са села, и убедио његовог деду, да се школује...А, поставља се питање, "колико је малих Лукића" данас по селима...
nikola andric
Svaka drzava mora da ima ''zemljisnu politiku''. ''Zemljiste je apsolutno oskudno'' pa samim tim vazna ''ekonomska kategorija''. Izgradnja infrastrukture nije moguca bez ''nacionalizacije'' nekretnina u javnom interesu. Naravno sa obestecenjem vlasnika po trzinim cenama. EZ odvaja jednu trecinu buzeta za agrare odnosno zemljoradnju koja ne mora da se asocira sa ''selom''. Holandija , na primer, ima ''zemljisnu politiku'' od pre rata. Holandski agrar je posle Amerike najveci svetski izvoznik.
Саша Микић
@Иван Грозни Ни такве земље, као што је Холандија, нису имуне на депопулацију села. Сећам се да је својевремено било објављено да Холандија нуди младим брачним паровима кућу и земљу, али под условом да се баве пољопривредом. По мом скромном мишљењу није довољно само се родити и одрасти на селу, па да човек воли да се бави пољопривредом. И за бити пољопривредник треба човек да се роди као и за свако друго занимање, јер ако воли да нешто ради онда ће и постићи резултате.
Иван Грозни
Када се ради о Холандији, заборавили сте неке битне информације. Учешће пољопривреде у холандском БДП-у је мало мање од 2%! Што се тиче запослености, у холандској пољопривреди запослено је око 3% укупне радне снаге. Према томе, ако желимо да Србија личи на Холандију, у српским селима би требало да живи још мање становника него данас, а број пољопривредника би требао такође да се смањи уз значајан раст продуктивности.
Родољуб Печалбар
У том селу се ништа није променило од 1953., а неће си никад ни променити. Паметне главе у Србији ником не требају, јер они на власти мисле да су најпаметнији, а своје личне и партијске интересе називају општим. Села у Србији умиру и неће поново оживети, јер народ напушта Србију. У Србији се пољопривреда не исплати, сељак се израбљује. И тако плодна земља зараста у коров и "ђубри" се гомилама отпада. То није ништа друго него организовано пропадање, а за то смо мајстори.
Саша Микић
Пољопривреда се исплати ако се ради, јер нема нигде резултата без рада. Код нас је село пропало због ''полутана'', који су једном ногом били у фабрици, а другом на земљи. Мада, док су они били у снази ипак је нешто рађено. Њихова деца, одрасла у граду, ни не помишљају да се баве пољопривредом (част изузецима) и њиве постају парлог, а воћњаци и виногради пропадају. То је најглавнији разлог што нам села остају пуста, чак и у Војводини.
Dušan Nešić
Pa odgopvor je i mešovit izbrni sistem gde bi bilo pola većinski a pola proporcionalno !!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља