Медицински факултет Универзитета у Београду за сто година постојања изнедрио је 42.000 лекара, 3.000 доктора наука, а у 2020. примили су и нових 630 студената. Ангажовани су и у борби с ковидом 19, па се око 400 студената овог факултета самоиницијативно пријавило да волонтира у болницама и домовима здравља и тако помогне здравственом систему Србије.

Како истиче академик професор др Небојша Лалић, декан овог факултета, Србија има довољно лекара, али у време пандемије постојећи број „белих мантила” није довољан, јер доктори раде напорно, често немају одмор и слободне дане, тешко се распоређују...

– Ово сада је својеврсно ванредно стање и зато је ситуација тешка. Али, генерално гледано није проблем број лекара у нашој земљи колико је њихова старосна структура. У просеку, највећи број лекара има више од 50 година. Зато је важно подмлађивање кадрова за одржање равномерног распореда људи у овој професији. Битно је да се обезбеди функционисање система и касније. На томе се сада ради. Министарство здравља је неколико пута организовало пријем у стални радни однос најбољих студената, а одмах после завршетка студија су им „покривене” специјализације које су дефицитарне. Ипак, када се ситуација са ковидом умири, мораћемо да радимо на дорађивању политике школовања развоја здравствене службе. Факултет је национална одговорна установа. Концепцију треба да предводи Министарство здравља – сматра др Лалић.

Студенти медицине су се ангажовали на више „фронтова” како би олакшали посао лекарима који раде без паузе од када се ковид појавио у Србији. Наш саговорник каже да су имали снажну студентску иницијативу да помогну у борби са ковидом. Они су изразили жељу да волонтирају тамо где је то потребно. У самом почетку пандемије радили су у кол-центрима и давали информације, а касније су пребачени да обављају административне послове у ковид болницама углавном.

– Велики је био прилив пацијената у болнице и лекари нису могли да се баве и администрацијом, па им је ова врста помоћи много значила. Од јесени су организовали много ширу акцију јер су се административни послови у ковид и нон ковид болницама мултиплицирали. Говори се о томе да би могло чак око 600 студената да буде укључено – додаје др Лалић.

Анализе показују да школовање једног лекара кошта више од 140.000 долара, а када се створи добар кадар, дешава се последњих година да напуштају Србију и трбухом за крухом одлазе да раде у иностранство.

Академик др Лалић истиче да школовање медицинара кошта чак и више од те суме, али да они у иностранство не одлазе само због економског аспекта. Питање миграције лекара није само карактеристично за Србију, јер и из Немачке стручњаци иду да раде у Саудијску Арабију или у Швајцарску.

– Често се мисли да лекари одлазе у иностранство због већих плата. То јесте значајан фактор, али није доминантан. Битније им је лично и стручно напредовање. Ако им се обезбеде добри услови за живот и оснивање породице, решавање стамбеног питања, могућност професионалног усавршавања, напредовања у струци, да имају одговарајући статус у друштву, много би се онда учинило у заустављању њиховог одласка из Србије. Није баш тако једноставно да тамо само неко чека да они дођу. То је једна комплекснија ситуација. Мислим да наши лекари који иду не знају какве би им биле могућности овде када би се том питању организовано приступило. Министарство здравља је почело томе добро да приступа, најпре запошљавањем најбољих студената. То је један од корака да се прича поправи – напомиње др Лалић.

Оно што је Медицински факултет од почетка, али и током бурних 100 година, успео да одржи јесте концепт савременог истраживачког факултета који су донели њени истраживачи. Зато је главни циљ за убудуће да Медицински факултет остане важан део европске универзитетске слике, да остане факултет свог народа и своје земље и да створи повољан академски амбијент за стварање нове армије младих људи посвећених медицини и њеним достигнућима.