недеља, 17.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 11.01.2021. у 08:00 Зоран Миливојевић
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Зоран Миливојевић за „Политику”: Жеље у карантину

Многи су их свесно или несвесно „успавали” да би смиреније дочекали повратак у нормалност, прихватајући стање полуравнодушности или емотивне хибернације, али опасно је што то доводи и до пада опште животне енергије, елана или либида
(Срђан Печеничић)

У животу људи се крећу или од нечега или ка нечему. Оно што је одговорно за наше кретање ка нечему јесу наше жеље и потребе.

Иако се потреба као појам користи на бројне начине, у најужем смислу означава оне наше потребе које морамо задовољити да бисмо остали живи. Таквих потреба има веома мало, док је далеко већи број наших жеља. У том смислу жеље су ткиво онога што осећамо као животну енергију, животни елан или либидо. Иако је захваљујући психоанализи либидо почео да означава сексуалну жељу, у оригиналу ова реч означава сваку жељу, па и сам животни нагон.

Утицај на квалитет живота

Жеље се осећају и зато спадају у осећања. Најкраћа дефиниција је да су жеље осећања важног циља. На основу жеља настају и друга осећања: када је жеља остварена, настаје осећање задовољства; када су остварена нека од најважнијих осећања, појављује се осећање среће. Када је особа онемогућена да оствари неку важну жељу осећа фрустрацију, то јест незадовољство или осујећеност. Некада ово незадовољство доноси особи додатну енергију да покуша да оствари своју жељу, тако да постаје агресивна.

Када је неко у ситуацији у којој не може остварити ниједну своју жељу, осећа досаду, а када не може да оствари своју жељу да буде с неким ко му је емотивно важан, осећа недостајање или усамљеност. Према томе жеље су веома важне. Док је задовољење потреба повезано с преживљавањем, испуњење жеља је повезано с квалитетом живота.

Када се у животу појави ситуација као што је ова у којој се сада налазимо, у којој су угрожени и појединци и заједница, када се живи скучено, било због страха од заражавања, било због епидемијских мера, њено обележје је општа фрустрација. То једноставно значи да због спољашњих препрека нисмо у стању да остваримо наше бројне жеље. Људи који су фрустрирани, незадовољни, имају спуштене прагове толеранције, тако да постају нервозни, нерасположени, склони да „плану” и постану агресивни.

Када ситуација која нас фрустрира траје неколико месеци, до пола године, људи подносе своју фрустрацију, чекајући када ће ствари да се врате у нормалу. Али када ситуација траје много дуже, као што је сада случај, људи постају жртва своје фрустрације која сама по себи постаје хронични стрес.

Да се то не би десило људи почињу да користе друкчије адаптивне механизме који су корисни у дуготрајним фрустрацијским ситуацијама. Главни механизам јесте да престану да желе. Све док неко има жељу коју не може да оствари, он је незадовољан и фрустриран, али када престане да жели, он престаје да буде незадовољан. Из тог разлога многи од нас су свесно или несвесно „угасили” или „успавали” своје жеље, како би смиреније дочекали промену ситуације када ће опет моћи да заживе.

Док је добит од овог одбрамбеног механизма да људи не осећају фрустрацију, лоша страна је што он доводи до пада опште животне енергије, елана или либида. То улажење у једно стање чекања да ситуација прође на емотивном плану изражава се као нека врста полуравнодушности или, тачније, емотивне хибернације. Као што медведи упадају у зимски сан, у физиолошку хибернацију, у којој им се смањују животне функције, док чекају пролеће када ће се поново пробудити, тако и људи у доба короне упадају у емотивну хибернацију чекајући своје „пролеће”.

Кад све прође, испуните жеље

Док смањење животног елана у време великих животних ограничења има смисла, постоји додатни проблем, што знамо на основу искустава људи који су раније проживљавали слична дуготрајна ограничења, а то је велика инерција емотивне хибернације. То значи да када је ситуација прошла, људима је требало много времена, мерено годинама, да се врате на онај ниво животне енергије коју су имали пре ограничавајуће ситуације. Људима је много лакше да „искључе” своје жеље, него да их поново „укључе”.

Како то можете спречити? Један од начина је да запишете неколико важних жеља које ћете себи остварити када ситуација прође, и да онда то заиста и учините. Брига о својим жељама јесте битан начин вођења рачуна о самима себи.

Постоји разлика међу генерацијама, тако да у емотивну хибернацију улазе старије генерације, док су млађе фрустриране и агресивније. Довољно је погледати комуникацију на социјалним мрежама па да закључимо да је велики број оних који тамо празне своје фрустрације.

Коментари4
955e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gabriela Vasic
Osim pomenutog gubitka želja, frustracija i nezadovoljstva, ljudi osećaju teskobu, padaju u paniku ili depresiju jer ograničenja koja su im nametnuta su zastrašujuća.Danas mi se javio prijatelj iz Norveške i kaže da ne može da spava, da je jako zabrinut, da mu smeta što ne može da se kreće, što je sve pusto, što se stalno dele samo negativne vesti i kaže da ljudi masovno pucaju i da gube volju za životom!Posebno stradaju ljudi koji su navikli na izlaske i druženja i tamo gde nema dovoljno Sunca!
zoran stokic
U Evropi - serija "malih ledenih doba" 1230-1850 kao i epidemije kuge - naterala je ljude da ubrzano uče na greškama, da svoje želje prilagode stvarnosti - da bi preživeli. Čovek može žrtvovati svoje želje ali ne može živeti bez smisla. Pojavljuje se "Memento mori"( „seti se da si smrtan“) koja je postala temelj preobražaja čitavog stila života i razmišljanja, bila je to potraga za novim smislom. A danas čovek-masa ima samo apetite, veruje da ima samo "prava" i ne veruje da ima "obaveze"...
Milica Sljivic
Apsolutno je vazno u situaciji kao sto je ova imati dozu (realnog) straha I brige , a isto tako I odloziti zelje koje nisu ostvarive. Osecaj mere u oba slucaja dace nam balans-dovoljan da izdrzimo ovu prirodu katastrofu.Zdravlje je prioritet, sve ostale zelje imaju smisla samo ako smo zdravi...
сивошевић
одличан (5)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља