недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 08.01.2021. у 10:10

Партизанско тестерисање по Србији

(Фотодокументација „Политике”)

У „Политикиној” рубрици „Међу нама” објављен је чланак проф. др Слободана Чикарића „Сатански пир на Дубичком мосту” 2. јануара 2021. који аутор завршава рационално-моралним образлагањем зашто „копа” по историјским ранама наводећи Цицеронове речи да упознајући своју (праву) историју одрастамо. Овом приликом бих искористио своје право да конструктивно допринесем упознавању (праве) историје ради националног одрастања.

Наиме, више од половине столећа свих шест признатих народа, десет народности и више од двадесет етничких група и групица на просторима бивше Југославије је изучавало њену општу историју у којој је главни акценат био на тзв. Народноослободилачкој борби и револуцији а у чијим се наставно-едукативним плановима и програмима (од основношколских до универзитетских постдипломских студија) Брозови партизани боре против „окупатора и домаћих издајника и колаборациониста” за „братствено-јединственичку” слободу свих југословенских народа, народности и етничких група и групица. Наравно, као и у свим другим тоталитарно-једнопартијским системима након успешно изведене револуције реакционарни непријатељ општенародног благостања и просперитета је стереотипски „документовано” представљан као масовни убица цивила и то на најзверскији начин како би се код грађана створио одговарајући психолошки ефекат.

Међутим, поред фактичког стања да је оваква титоистичка пропаганда почивала највећим делом на фалсификаторским основама (бар што се тиче Југословенске војске у отаџбини), постоје и документи о партизанским зверствима над српским цивилним становништвом на територији Србије, а која су партизани предвођени углавном несрпским (и прекодринским) политичким руководством починили у свом идеолошком антисрпском фанатизму. Још за време самога рата, тј. револуционарног преотимања власти од Комунистичке партије Југославије и њених паравојних партизанских формација, објављиване су аутентичне фотографије на којима се виде животињски унакажене српске цивилне жртве страдале од партизана са наведеним именима и презименима. На другој страни, зачуђујуће је да титоисти немају до сада објављену ни једну једину фотографију таквог калибра. Наиме, све титоистичке фотографије на којима су представљене жртве „великосрпско-четничке реакције” су, наиме, неименоване.

Овом приликом бих указао на један од историјских извора из самог ратног периода а који између осталих зверстава револуционарних партизана говори и о масакрирању Веселина Петровића који је био председник општине Дивци, села близу Ваљева, а кога је живог обезглавио тестером партизански политички комесар Хинко Мајер. Тестерисање Србина Веселина Петровића од Хинка Мајера је описано у документу под насловом „Крвава листа комунистичких злочина у Србији” који је 1942. године публиковала власт генерала Милана Недића на основу сведочења очевидаца.

У овом конкретном случају очевидац је Љубомир Рафаиловић из самог села Дивци. Према његовом сведочењу, последњих дана септембра 1941. партизани под вођством Хинка Мајера (велетрговца из Загреба), ухватили су Веселина Петровића, председника општине Дивци у срезу ваљевском, и уморили га најстрашнијим мукама. Прво су му секли део по део тела, онда су му тестером одсекли главу. Овде се конкретно ради о Колубарском Народноослободилачком партизанском одреду (са штабом у септембру 1941. у селу Дупљаји). Када су владини (недићевски) одреди очистили ово село и тај крај од партизана, према овом извештају, нашли су у дворишту једне куће 35 гробова у којима су плитко били покопани сељаци из тог краја које је Хинко Мајер са својим џелатима уморио најужаснијом смрћу, најчешће секући им комад по комад тела. Један од судија Мајеровог преког суда имао је обичај да сељаку изведеном пред тај суд забије два ножа, по један са сваке стране у врат и онда да кроз смех пита своје другове „Да ли да га ослободимо?”

Неко ће сигурно приметити да је историјски извор на који се позивам ирелевантан или у најмању руку методолошки проблематичан с обзиром на то да долази од политичко-идеолошких противника (партизана). Можда, али сматрам да у сваком случају из истих разлога није ништа мање релевантнији и поузданији од докумената објављених у свим томовима „Зборника докумената и података о народноослободилачком рату народа Југославије” а који су претходно прошли и сито и решето разних југословенских служби безбедности.

Проф. др Владислав Б. Сотировић,
Вилњус, Литванија

Коментари12
d249c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

OZBILJAN ISTORIČAR
Бранко Ср'б Козаковић Dokumenta iz Muzeja holokausta Vašington NAW, nemaju ništa sa ,,komunističkom istoriografijom". Jedan od njih ПС ! ХВАЛА ЗА ОБЈАВУ !Documents from National Archive WashingtonNAW Heeresgruppe E), T311 roll 175 f.121-2 Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka za novembar 1941 (30. novembar 1941.). - 17.11.1941: Savjetovanje kod načelnika štaba komande Jugoistoka: /PONUDA pukovnika Mihailovića da stavi svoje snage na
OZBILJAN ISTORIČARБранко Ср'б Козаковић
Бројна су немачка документа у Музеју холокауста ВашингтонNAW, која немају ништа са ,,комунист. историографијом". Као нпр. (ПС ! ЗАХВАЉУЈЕМ НА ОБЈАВИ)Documents from National Archive WashingtonNAW(Heeresgruppe F), T311 roll 190 f. 837 18. 7. 1944: Operativno odeljenje Beograd — Dedinje Iz telefonskih razgovora od 18. 7. 1944.
Јеремија Крстић
Комунистичка историја је тачна отприлике колико и играни филмови које су комунисти снимали.
Драган П.
Није ми јасно како је један историчар, па још и доктор, могао да користи квислиншку пропаганду као извор својих информација за овај тзв. чланак. Зар је могуће да је толико плиатк са знањем?
Bojan Petrovic
Gotovo je neverovatno da se bilo ko poziva na Nedićeve novine kao verodostojan izvor istorijskih informacija.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља