среда, 03.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 08.01.2021. у 14:13 Марјан Ковачевић
КАКО ЈЕ ШАХ ОСВАЈАО ЦЕНТАР ГЛАВНОГ ГРАДА ДО ПРЕ ПОЛА ВЕКА

Мапа из златног шаховског доба Београда

Темељи најуспешнијих резултата су постављени у првих четврт века после Другог светског рата 1946–1970, када је древна игра имала елитни статус, са средиштем на Теразијама
Политика (Фото/разгледнице из колекције Милоша Јуришића)

Крајем прошле године, у нашу редакцију је стигло необично писмо Драгомира Вученовића (1941) из Цириха. У време карантина, далеко од родног краја, наш мајстор ФИДЕ и репрезентативац Швајцарске у сениорској и у ветеранској конкуренцији (заједно са славним Виктором Корчнојем), најрадије се сећао златног доба београдског, српског и југословенског шаха.

Иако смо најуспешније међународне резултате постизали током три деценије 1950–1980, њихови темељи су постављени у првих четврт века после Другог светског рата 1946–1970, када су кључне шаховске локације добиле места у најужем центру Београда, са средиштем на Теразијама.

У писму из Цириха била је и стилизована мапа тих локација. Она нас је мотивисала да нађемо старе фотографије, сетимо се неких година и клубова и – можда први пут – делимично реконструишемо аутентични изглед тадашњих шаховских светилишта. Ове године имамо и посебан разлог за то, јер се 2021. обележава стогодишњица сталне шаховске рубрике у „Политици” и оснивања Шаховског савеза Југославије.

Дом и за дух и душу шахиста

Често се за крај златног доба нашег шаха узима 1971. година, Наиме, пре равно пола века је Централни шаховски дом са елитне позиције на Теразијама измештен на трећи спрат Старог Дифа у Делиградској, најављујући постепено исељавање шаха.

Од две локације Централног шаховског дома на Теразијама (бројеви 4 и 12), неупоредиво значајнија је била прва, у периоду 1946–1963, на спрату изнад старог ресторана „Душанов град”, на истом месту где је 1896, у кафани код „Златног крста”, приказана прва биоскопска пројекција браће Лимијер.

О овом центру шаховског живота, Вученовић каже:

– Наш прослављени велемајстор Светозар Глигорић ми је причао како је са задовољством преузео задатак да оснује шаховски дом и нађе право место за њега. Избор је био изванредно прихваћен и од многобројних гостију који су адресу Теразије 4 разнели ван Београда. Шахисти су долазили свакодневно, да учествују на турнирима, одиграју брзопотезну партију или сретну знане и незнане шаховске величине. Био је то доживљај и за дух (партију шаха) и за душу (добро расположење). Највише узбуђења доносила су зимска првенства Београда у брзопотезном шаху. Прво су играна квалификациона четвртфинала и полуфинала, а финала су била у ритму звона на сваких пет секунди, четворокружна, са 20 такмичара. Било је много изненађења, у којима су талентовани „цугераши” побеђивали и еминентне велемајсторе.

Коларчев народни универзитет (Фото/разгледнице из колекције Милоша Јуришића)

Данашњи поглед на стару фотографију одавно срушене зграде, где је касније никао нови „Душанов град”, не открива тај унутрашњи шаховски сјај. Ни ентеријер није био на нивоу неких других тадашњих шаховских локација, али било је нечег чаробног, можда преосталог од браће Лимијер. О томе нам говори наш познати међународни судија и шаховски хроничар Боривоје Жарић (1938):

– У Централни шаховски дом се улазило кроз кафану у приземљу, полукружним дрвеним степеницама, које су шкрипале сваки пут када би се играчи пењали или силазили. Дом је смештен у простор некадашње радње Вељка Петровића, а први пут је отворен за Балканијаду 1946. године. Из новина сам сазнао да се зграда продаје, а до исељења је дошло нагло, јуна 1963. године. После пет-шест кола Првенства Србије учесници су премештени у ШК Графичар у Цетињској. Дом је потом остао на Теразијама, са исте стране, али у броју 12, који и данас постоји, све до коначног исељења на Славију, 1971. године.

„Коларац”

О следећој култној шаховској адреси, по изгледу, историји и садржају, Вученовић говори:

– На бини велике сале Коларчевог универзитета, фебруара 1950, одигран је двокружни радио-меч Југославије и САД. Наступили су најбољи играчи обе земље а Југославија је, резултатом 11,5:8,5, извојевала победу над четвороструким олимпијским шампионима. На истој бини, јуна 1956, одигран је осмокружни меч Југославије и прве шаховске велесиле света, Совјетског Савеза. Гости су славили са 38:26, али Глигорић је блистао са пет поена из осам партија. Сала Коларца била је испуњена до последњег места. Пратио сам све партије и остало ми је у сећању, да је – упркос кишовитом времену – то био најлепши јуни моје младости.

Дом синдиката

– У великој сали Дома синдиката, септембра 1959, одигран је турнир осморице кандидата за изазивача светског првака, међу којима је био и Светозар Глигорић. Велико интересовање публике привукли су шеснаестогодишњи Боби Фишер и магични Михаил Таљ. Таљ је победио, затим надиграо светског првака Михаила Ботвиника и постао дотад најмлађи шампион. Априла 1970, у истој сали, одигран је четворокружни меч СССР – Остали свет. У екипи остатка света били су и београдски велемајстори Светозар Глигорић, Борислав Ивков и Милан Матуловић. Совјетски Савез је, после драматичне борбе, добио са минималном разликом 20,5:19,5 окршај који и данас нози назив „меч столећа”.

Дом синдиката (Фото/разгледнице из колекције Милоша Јуришића)

Водећи клубови

– Шаховски клубови Црвена Звезда (бивши БУШК, па БУШК Видмар), Партизан и Славија, били су у центру града и доминирали београдским и југословенским шахом. Када сам се учланио у Звезду, октобра 1953, клуб је био на адреси Цара Лазара 10. И данас се сећам како смо мој брат Радомир и ја, у прилазу до клуба, прошли поред ресторана „Пролеће”, наставили левим тротоаром и директно са улице, преко три-четири полулучна степеника, ушли у задимљене просторије. После неколико година, клуб се преселио на другу страну улице, у партер зграде Цара Лазара 9. Памтим да је у време Глигорићевих успеха у Цириху 1959. клуб био у просторијама данашње књижаре, десно од улаза у Коларац. Затим је прешао на први спрат Стоматолошког факултета у Ранкеовој. Одатле сам изашао 22. новембра 1963. са председником клуба Предрагом Павловићем и на Славији купио специјално издање „Политике” о атентату на Џона Кенедија. Знам и да је касније клуб прешао у Господар Јованову, јер сам у тим просторијама, као капитен Звезде, саставио тим за Екипно првенство Југославије у Врњачкој Бањи, маја, 1966. године, крајем новембра прешао сам у Цирих, а у следећим просторијама, у Васиној, био сам само једном, у посети Београду, 1970. године.

Партизан је имао неупоредиво сигурније и елитније уточиште, у тадашњем Дому ЈНА, на Тргу Републике, а Боривоје Жарић најбоље познаје турбулентну историје ШК Славија, клуба чији велики успеси нису били по вољи властима:

– Славија је била на четири места у центру града, од Зеленог венца до Добрињске 5, где је прешла после фузије са БШК-ом, 1952. и остала од 1953. до 1998, уз период пресељења у Улицу Народног фронта. У оно златно доба су шаховски клубови преплављивали Београд, као биоскопи. Само на потезу Црвени крст – Звездара, били су Раднички, Пролетер, Млади Пролетер, Ватрогасац, Звездара и Стари Ђерам, а мало даље и Обилић. Сваке вече се играло, а недељом су били лигашки мечеви

Шаховски журнализам

Вученовић се присећа изузетне медијске популарности у златном добу шаха:

– „Политика” је имала свакодневну рубрику, а Радио Београд је у другом вечерњем дневнику, у 22 часа, увек налазио простор за вести са домаће и међународне сцене. „Шаховски информатор” је излазио два пута годишње и био најцењенија шаховска публикација у свету.

Централни шаховски дом (Фото/разгледнице из колекције Милоша Јуришића)

Жарић подсећа и да су медијске куће имале своје клубове:

– Почетком педесетих је постојао ШК Радио Београд, затим ШК Графичар у Цетињској, ШК Политика, а у близини, ШК Напредак у Светогорској и ШК Полет у згради ГСП-а.

Било је то време када је шах био у центру града и у приземљима, доступан и привлачан свима. Како се селио ка периферији и вишеспратницама, постепено је излазио из центра пажње, а данас је готово сасвим протеран из језгра некадашње светске шаховске метрополе.

Коментари5
9f5fd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SLOBODAN MIKAVICA
Danas su mnogo popularie sjediti u fotelji i gledati Parove, Zadrugu, Rijalitet i ostalo smece koje donosi novac njenim organizatorima, pa tako mladi svijet zaboravlja ili nema vremena za druge aktivnosti. Zalosno je ali je tako i pitam se kuda idemo. Znam, idemo u pasivizaciju, zagluoljivanje mladog narastaja. Pitam se zasto moramo kopirati SAD,Francusju ili Englesku i to bas u njihim najgorim izdananjima. .
Bez znak pitanja
Da li da se smejem ili plačem.
Pogled sa strane
Jugoslavija je bila šahovska velesila - druga u svetu. Šah je i danas popularan u Srbiji ali nemamo vrhunski šah- nemamo nijednog ili samo jednog međju 100 vodećih šahista sveta. Čini mi se da je sunovrat počeo 80-ih kada su se kod nas organizovali turniri za masovno dobijanje (i kupovinu) velemajstorskih titula. Dobili smo masu velemajstora koji su redovno gubili protiv majstora, naročito u Srbiji. Razoren je i sistem. Dobro bi bilo da se šah uvede u škole jer bez masovnosti nema vrhunskog saha
Stari Beogradjanin
Drago, mnogo me je obradovao tvoj osvrt na sahovski Beograd. I ja se rado secam tih starih dana u Beogradu. Drago mi je da si jos aktivan sto znaci da si dobro. Puno pozdrava iz Frankfurta od tvog druga Nikole iz Lamartinove.
Krle
Bravo, odlican tekst. Mislim da je Srbija, uz Jermeniju, zemlja sa najvise sahovskih velemajstora po glavi stanovnika i bilo bi lepo da se sah ponovo popularizuje jer je zaista divna igra.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља