понедељак, 25.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 08.01.2021. у 20:00 Мирослава Дерикоњић
ИНТЕРВЈУ: СНЕЖАНА БЈЕЛОГРЛИЋ, председница Друштва судија Србије

Одговорност за стање у судству сносе све три гране власти

Независни судија је гаранција да ће се закони примењивати једнако и непристрасно на све, па и на оне који су их донели
(Фото Медија центар)

Снежана Бјелогрлић, председница Основног суда у Ивањици и председница Друштва судија Србије, изабрана је с највећим бројем гласова за члана Високог савета судства (ВСС) из редова судија.

„Кандидовање за Високи савет судства није иницијално била моја идеја, али сам је прихватила јер сам се у Друштву судија Србије већ бавила оним што је у надлежности тог тела задуженог да обезбеђује и гарантује независност и самосталност судова и судија. То су вероватно проценили и они који су за мене гласали.

Залагаћу се за унапређење независности судства, избора и напредовања судија, њиховог стручног усавршавања, као и система вредновања рада и дисциплинске одговорности, као и самог изборног процеса за чланове ВСС. Мора почети с радом Етички одбор ВСС, грађани морају имати једнак приступ правди, што значи да се мора отклонити неравномерна и прекомерна оптерећеност судова и судија, почевши од Београда. Јавност рада судова, али и ВСС, мора бити много већа.”

Како коментаришете изјаву Владимира Ђукановића, члана Високог савета судства по положају, да „правосуђе не може бити независно од народа, а веза с народом је преко Народне скупштине”?

Делим став Друштва судија да јачање независности не значи удаљавање судства од народа већ то напротив значи удаљавање судства од политичког и свих других непримерених утицаја. Управо то омогућава свакоме да оствари правду, без обзира на порекло, друштвени статус или економску моћ. Независни судија је гаранција да ће се закони примењивати једнако и непристрасно на све, па и на оне који су их донели, да нема привилегованих учесника у поступку. Изгледа да је потребно подсећати и политичаре да је, у процесу евроинтеграција, политичка власт (Народна скупштина и Влада) та која се обавезала на промену Устава у делу који се односи на правосуђе, управо у циљу јачања независности судства и самосталности тужилаштва, као предуслова владавине права.

Иначе, јасно је да судство не да може, него мора бити изоловано од друге две гране власти. Сарадња државних власти је нужна и пожељна, али не и политичка контрола судства. Рецимо, код нас Народна скупштина бира судије на први мандат, председнике судова и чланове ВСС. Министар правде и председник скупштинског одбора за правосуђе су и чланови ВСС по положају. Не кажем да у другим државама не постоје сличне могућности избора судија, али су тамо стварне гаранције независности јаче, и те се могућности ретко злоупотребљавају.

Мислите ли да је право време за измену највишег правног акта у области правосуђа и која решења би, уколико промене буду усвојене, могла да престављају највећи проблем?

Не бих рекла да сада треба мењати Устав. А ако се томе и приступи, погрешно је што се полази од тога, чак и Европска комисија, да Народна скупштина само треба да усвоји последњу верзију нацрта уставних измена који је сачинило Министарство правде, за то иначе ненадлежни орган. Доношење и промена Устава је у надлежности Народне скупштине. Председник скупштине недавно је подсетио да је промена Устава сложен и дуготрајан процес и ја се надам да ће се тај процес вратити у уставни оквир. Сматрам да би надлежни скупштински одбор најпре требало да одлучи да ли ће уопште приступити промени Устава. Тек ако то одлучи, било би логично да формира радну групу за израду акта о промени устава и нацрта уставног закона у којој би коначно били угледни професори уставног права. Пошто квалитет устава зависи и од квалитета процеса у ком је донет, требало би о нацртима тих аката подстаћи најширу стручну јавну расправу, потом анализирати примедбе и изјаснити се о њима, па тек затим доставити Савету Европе на експертизу оба текста, дакле и нацрт уставног закона. Пошто је Венецијанска комисија у Савету Европе усамљена у својој позитивној оцени последње верзије уставних амандмана, експертизу би требало да дају заједнички и Венецијанска комисија и Консултативно веће европских судија, које се више пута изјашњавало о досадашњим верзијама уставних решења и ставило низ критичких сугестија. Такву експертизу би требало потом размотрити и с њом у складу израдити коначан акт за промену Устава и Уставни закон, увек наравно водећи рачуна и о нашим могућностима и традицији, као и да је циљ свега тога јачање независности правосуђа. Тек тада би требало да се о њима изјасне скупштина, па затим и грађани на референдуму. Досадашње верзије стварају нове могућности политичког утицаја на судство, нарочито парним бројем чланова ВСС, начином избора несудијског дела ВСС, могућношћу честог распуштања ВСС, начином уједначавања судских одлука путем нејасног успостављања судске праксе као извора права, онемогућавањем правног лека против већине одлука савета, „уградњом” новог пута политизације правосуђа путем Правосудне академије без формалних и стварних гаранција независности. Те замерке је ставила целокупна наша струка, али и поменута тела Савета Европе која формулишу европске правосудне стандарде.

Који су највећи проблеми српског правосуђа и шта би приоритетно требало поправити у њему?

Недовољна независност, неодговарајући и неусаглашени закони, неравномерна оптерећеност судова и судија и недостатак одговарајућег стручног усавршавања, што за последицу има неефикасност и неуједначену примену права. Квалитет судства се огледа у доношењу праведних, на добрим законима заснованих, јасних и аргументованих судских одлука, у разумном року, од стране независних и непристрасних судија. Политички део власти, али и медији, пажњу јавности усмеравају углавном на суђење у разумном року, занемарујући остале услове које је судству неопходно обезбедити да би било ефикасније. Важно је схватити да одговорност за стање у судству сносе све три гране власти. Такође, да је и пре промене Устава могуће поправити стање – законима изменити мрежу судова и њихову надлежност, увести процесне могућности за брже решавање репетитивних спорова, одредити мерила за потребан број судија и судског особља, прекинути са вишегодишњим радом на одређено време и волонтирањем, поверити одговорност савету да управља целином људских ресурса, обезбедити квалитетно стручно усавршавање, и многе друге мере.

Како оцењујете последњи извештај ГРЕКО да смо од 13 препорука испунили само две, а остале делимично и њихову оцену да су побољшани оквири, методе и јавност поступка именовања судија и тужилаца, али да преостаје још доста посла како би се побољшао систем вредновања рада судија?

Ту последњу замерку, с обзиром на то да је Србија подсетила ГРЕКО да одређени делови препорука захтевају измене Устава, могуће је отклонити и без те измене. Потребно је само да ВСС буде проактиван, што и јесте једна од препорука. Иначе, примедбе у погледу начина вредновања рада судија и његове последице идентичне су примедбама Друштва судија, а то је да се квалитет рада судије не може и не треба исказивати статистичким подацима. Занимљиво је и да препоруке ГРЕКО, у погледу нацрта уставних амандмана, упућују на мишљење Венецијанске комисије, и то на оно од јуна 2018. године, али и на критичко мишљење Консултативног већа европских судија Савета Европе.

Коментари27
50980
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SUDIJA
Može li neko narodo da objasni da ima samo tri hiljade sudija na nekolioko miliona predmeta.Da li neko misli da sudija treba da presudi istog momenta kada dobije tužbu.Sud mora da izvede sve dokaze koji budu predloženi i to traje jako dugo i treba imati u vidu nekoliko miliona predmeta.Ne mogu se donositi presude bez izvedenih dokaza.Ljudima treba objasniti da niko ništa ne čini da se smanji priliv predmeta.Pogledajte samo koliko hiljada predmeta imaju banke,Nisu za to sudije krive nego banke.
Киза
Поштовани, зашто се не залажете да терет доказивања пада на тужилаштво, одбрана на туженог, а ви само да одмеравате казну и "фик! готово!" Тако би судови били далеко ефикаснији, само кажем....
Јованка Вождовчанка
Не могу да буду независни од народа у чије име доносе пресуде. Тај исти народ сматра да треба да одговарају они који су "малчанском берберину" смањили казну, након чега је отео и малтретирао девојчицу; да треба утврдити разлоге због којих један наш суд, упорно, пресуђује у корист хрватске фирме у случају отете имовине српске фирме, и сл. Коме такве судије треба да одговарају? Господу Богу?
cjepidlaka
Izreka "U ime naroda!" treba da istakne sklad sa zakonom na osnovu koje je donesena i postupkom predviđenim za primjenu zakona.Razumijevati je kao obavezu sudije prema Skupštini,može biti dozvoljeno laiku,ali ne i pomenutom poslaniku SNS,inače dipl. pravniku.Osim ako se ne radi o "demokratskoj" namjeri da tim putem "narod uzme pravdu u ruke". To bi bilo tzv. "izvikivanje" pravde kao što je Toma Vučić Perišić,uz "narod", ali prije 150-tak godina, za kneza "izvikao" Aleksandra Karađorđevića.
Velimir
Jedan je jedini i isključivi razlog ovakvog stanja u pravosudju: odsustvo ličnog integriteta sudije. Daću i primer, da ne bi bilo zabune: dok je ministar pravde bio g.din koji je i sada ministar, advokatura je bila u protestu 6 meseci, i spremna da u protestu ostane 600 meseci ako treba. Kada sudije budu imale takav lični integritet, možemo da se nadamo nečemu.
Boza
Nasa vlast nema odgovornost. Samo interese.
milenko popić- etnoseljak
Gospođa Bjelogrlić niti na jednom mjestu nije upotrebila riječi "pravna država". S razlogom, u iz moje uvažavanje. Svako, naime, ko, na prvoj godini Prava, položi Teoriju države i prava, zna da država da bi postojala kao pravni pojam i institucija, mora biti pravna, ili ne postoji. Ako nema "političke volje" (ova odomaćena glupost ne postoji niti u jednom udžbeniku prava!) za primjenu zakona, država tada "postoji" samo na tablicama klimavo okačenim o javne zgrade.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља