недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 08.01.2021. у 21:00 Миленија Симић-Миладиновић

Континуитет у одлагању државне матуре

За две деценије девет министара просвете није успело да пријемне испите за упис на факултете замени великом матуром
Пријемни испит на Правном факултету (Фото Р. Крстинић)

Најава просветног врха да није извесно оно што је доскора помпезно најављивано – да ће државну матуру ученици полагати 2022. године, потврђује да је овдашњи систем и даље неспреман за национално тестирање по уједначеним мерилима које треба да замени пријемне испите за упис на факултете, објективно вреднује знање ученика, омогући им једнаке шансе за наставак школовања, на видело изнесе све мањкавости и драстично унапреди квалитет предуниверзитетског образовања. Oдлука о одлагању велике матуре још није коначна, али јој у прилог иду отежавајуће околности које намеће пандемија. Уколико увођење велике матуре и званично буде одложено, неће бити први пут. У ствари, у дводеценијској тежњи да се поставе ваљани темељи ове провере знања, Србија је доследна у континуираним припремама и одлагању увођења велике матуре.

Стручњаци који тај процес од почетка прате знају да је још 2001. године, када је министар просвете био Гашо Кнежевић, постојала намера да прва генерација која на основу положене мале матуре изађе из клупа осмолетки буде и прва која ће за завршетак средње школе полагати велику матуру. Прву малу матуру, претходницу садашњег завршног испита за крај основног образовања, ђаци су положили 2011. На путу од замисли до реализације велика матура до тада није много одмакла, што значи деценију, у којој се променило шест министара просвете. Озбиљније кораке реформе гимназијског образовања као и повратак велике матуре наговестили су кормилари просветног система у време министровања Жарка Обрадовића. Део тадашњег тима гласноговорника државних стремљења у правцу државне матуре и данас има утицај на судбину тог испита. Рецимо, Радивоје Стојковић, који је тада био, а и данас је, председник Заједнице гимназија Србије, а сада обавља и још важнију функцију председника Националног просветног савета, још почетком 2010. говорио је да велика матура не треба да буде формалност која једино значи да је неко завршио гимназију, да мора подразумевати екстерно вредновање, као и да би општа матура требало да значи директан пролаз за упис на било који факултет. Исте године започет је двогодишњи и два милиона евра вредан пројекат „Подршка осигурању квалитета система завршних испита на националном нивоу у основном и средњем образовању”. Финансирала га је Европска унија. У оквиру тог пројекта урађен је концепт велике матуре. Никада није објављен, али је служио као темељ за израду сличних докумената касније.

А ево сада, донација ЕУ вредна 3,7 милиона евра потпора је актуелном трогодишњем „Пројекту државне матуре”, који се ове године завршава. Сврха му је допринос припреми система да уведе проверу знања којом се увезују крај средњег и почетак високог образовања. Већ је јасно да су шансе мале да ће недуго по окончању овог пројекта прва велика матура заживети у Србији. Још је јасније да је усаглашавање средњошколских матурских и високошколских пријемних испита, неостварена жеља за сада једине српске Стратегије развоја образовања, чији је рок истекао кад и последњи дан прошле године.

Али, вратимо се хронологији. Крајем 2011. године Зоран Костић, тада помоћник министра просвете Жарка Обрадовића, а данас посебни саветник првог човека тог ресора Бранка Ружића, објашњавао је да су измене просветних прописа у то време предвиђале укидање пријемних испита, осим за уметничке факултете, као и увођење опште и стручне матуре. Законодавни оквир тада је налагао да матурски испити први пут буду уведени на крају школске 2014/15. године. Међутим, просветна власт одлучила је да се велика матура одложи за три године, зато што нису били усвојени стандарди за општеобразовне предмете у средњем образовању, како је објаснио Костић пролећа 2013. Исте године, после фијаска просвете на малој матури, проваљивања тестова у знаној „брусхалтер афери”, због које је и смењен министар Обрадовић, остала је на нивоу најаве идеја да ће министар просвете до почетка школске 2016/17. донети програм завршног испита у средњем стручном образовању и годину дана касније програме опште, стручне и уметничке матуре, да би се прва велика матура полагала у лето 2018.

Томислав Јовановић, наследник Обрадовића на просветном трону, није се бавио питањем велике матуре, али није дуго ни био министар (од септембра 2013. до априла 2014) Кад се те дужности латио Срђан Вербић, обећавао је да ће генерација ученика који буду уписивали средњу школу 2015/16. на почетку знати како ће изгледати завршни испит за крај средњег образовања, те да ће се држава матура полагати од 2019. године. И то се није обистинило.

Чини се најагилнији поборник увођења велике матуре, за коју и данас тврди да је једна од најважнијих полуга драстичног унапређења квалитета образовања, до сада је био Младен Шарчевић. Чим је именован за министра просвете оформио је радну групу са задатком да изради нову верзију нацрта велике матуре. Континуитет с пређашњим Вербићевим радом осигурао је тако што му је доделио статус саветника – без права гласа. На почетку министарског мандата 2016. и Шарчевић је оптимистично уверавао да ће се велика матура полагати за крај школске 2018/19. године. У марту 2017. усвојен је концепт испита за крај средњошколског образовања, што је био предуслов да Србија добије новац за поменути, још актуелни, „Пројекат државне матуре”. Он је започет у јануару 2019. и план је био да се велика матура коначно уведе од школске 2020/21. године. И то је лане одложено за годину дана. Као најважнији разлог одлагања истицало се то што генерација која је виђена да прва полаже овај испит није обухваћена новим планом и програмом, као да то није било јасно и када се утврђивао првобитни датум.

Од поласка у средњу школу садашњи ђаци трећег разреда образују се по реформисаним програмима, учествовали су првом пилотирању државне матуре крајем октобра прошле године и чекају резултате, као и нову пробу заказану за мај ове године. Следеће школске године они ће бити матуранти, што није гаранција да ће у јуну 2022. уместо пријемног полагати велику матуру, иако се за то спремају.

Коментари8
e47c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

много незнањa
Другде се верује испитима у средњој школи. Али, тамо имају бар два пута мање предмета у завршним годинама, тако да за завршне испите ученици имају велики број часова из предмета које су ИЗАБРАЛИ из области коју намеравају да упишу за студије. Све логично и нормално. Како мислите да власт која је купила своје дипломе и не познаје систем направи бољи систем?
држава нула
Држава - још мање Министарство просвете - не може да уведе ред ни у упис у средње школе; и даље има бар десет посто оних који се упишу преко везе и на лажне потврде и за 100 посто снижавају квалитет рада. Нити су способни да доследно спроведу закон о службеном српском језику, тако да је комунистичка српско-хрватско-југословенска идеологија у школству у одличном здрављу и пуној снази. Само је држава болесна и на коленима.
анђелка
Школство је дуги низ година уназад умирало,а силом прилика када је прешло на онлајн наставу , сахрањено је.Оно сада постоји само да деца добијају сведочанства,а наставници плате.Друго не постоји.Ако се прилике промене доста тога у школству треба променити,а државну матуру да полажу ђаци који од првог основне иду нормално у школу.Ако се извуку поуке,све може да дође на своје место.
Стефан Милошевић
Мислим да се ове не ради о квалитету средњошколског образовања, већ о томе да су факултету веома обазриви и нису спремни да прихвате резултате велике матуре, кад знају да ни мала није заживела. Друга ствар, није лако прећи на тестовско "учење" са уобичајеног система. Поготово што се већина предмета на том нивоу учења и не могу добро на тај начин спремити, а при томе изазивају стрес и код родитеља, и код ученика, и код наставника...
коло врзоколо
Сем тога, поједини факултети масно зарађују на пријемним испитима. На ФОНу само пријава за мастер студије кошта 10.000 динара, без икаквог испита, само пријем докумената. А мастер држава прописује као обавезан за рад у државним системима.
Коза и рог
Због разноразних завршних испита, школе су се претвориле у тренинг центре за полагање испита, уместо да су образовне и васпитне институције.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља