понедељак, 19.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 09.01.2021. у 09:35 Јована Цветковић

Цар Душан ‒ несуђени предводник крсташког похода

(Принтскрин)

Јутјуб канал „Слушате Коларац” обогаћен је снимком предавања „Цар Душан ‒ несуђени предводник крсташког похода”, последњим у циклусу „Срби и крсташи” др Александра Узелца.

Детаљима „Душанове бурне и славне епохе” предавач се овом приликом није бавио, већ само указао на „ову често занемарену, али врло интригантну епизоду која се одиграла пред крај његове владавине” ‒ када је на лето 1354. српски цар упутио своје посланство у Авињон (тадашња енклава на граници између Француске и Римског царства).

Његови чланови путовали су преко Венеције, а папа Иноћентије Шести, који је био изузетно мотивисан идејом уједињења цркава и настојао да своју суприматију наметне православној цркви, примио их је у резиденцији „Вила Нова” на левој обали Роне.

Обавестили су га да је „њихов господар спреман да призна папу као оца хришћанства и заступника Светог Петра”, а оно што заузврат тражи било је да га папа именује за заповедника свеопште хришћанске војске која ће да поведе рат против Османлија.

Претпоставља се да је у Душановим преговорима са папом одређену улогу играо и тадашњи венецијански дужд Андрија Дандоло, али и вођа најамника, витез Палман из Летимберга, који је заповедао Душановом гардом од 300 Немаца.

Папа је царевом посланству одговорио да је спреман да прихвати предлог и да ће у најскорије могуће време послати своје легате у Србију да утаначе договор, што је и учинио. Пре тога послао је и писмо Душану, као и другим угледним личностима на српском двору ‒ царици Јелени, патријарху Јоаникију, деспоту Јовану Оливеру...

Међутим, према записима Филипа де Мезијера, долазак папског изасланика Пјера (Петра) Томе у Србију није протекао у пријатном тону. Он је најпре одбио да српском владару целива ноге, због чега је овај својим поданицима забранио да присуствују служби коју врши сваког дана, запретивши казном ослепљења.

Али касније су њихови односи отоплили и Тома је остао више од шест месеци у земљи, где је темељно расправљано о могућем крсташком походу. Ипак, недуго пошто је Тома кренуо пут Венеције, цар Душан је преминуо.

Коментари29
fe4b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

djordje
Slazem se sa dr Milanom! Cak sam ubedjen u totalno suprotnu teoriju u kojoj je papa ponudio to caru Dusanu a da je car odbio.
Kopernik
Nego, kad će se Politika vratiti na visoke standarde predratnog novinarstva? Mislim da su svi ljudi i čitaoci već umorni od stalnih transcendentalnih nagadjanja o Dušanu, Đokoviću, Knezu Milošu.
Велики Владар Срба
Каква салва пљувачких коментара. Душан је био Цар, имао је јаку државу, није имао срећу да је утврди и одржи али нама је важан јер је наш, Србин и говори нам да је могућа јака држава Срба, ако се поштује та држава, њени закони и ако сви тежимо ка једном циљу. То су закључци историје а не таблоидни небитни детаљи ко је коме и како нешто урадио. Не схватамо средњи век, нити ћемо, важни су закључци и примена за боље данас.
Драган П.
Дејане, шта сте ви све натрпали у 2 коментара... И Русију и Монголе и Душана... Ух. И какве везе имају Чешка и Словачка са Душаном???
Дејан Р. Тошић
@Поштовани,зар не појмите да је Цар Душан "крсташки рат" желео повести против Царства Монгола који су од почетка 13.в.покорили Кијевску русију све до половине 15.в.и били су претња остатку Европе. Цар Душан није могао да освоји сам Солун и Константинопољ и прогласи себе за цара источног римског царства које тада ни није било заинтересовано да поведе крсташки рат против Монгола ради ослобађања Словена у Кијевској русији а Франачка, Ђенова, Венеција нису ни помишљали о таквом "крсташком рату".
Прикажи још одговора
др Милан Лекић
Душан није имао намеру покретања крсташког похода на Цариград. О томе нема података у домаћим изворима, али г. Узелац је, игноришући то и "не бавећи се критиком детаља" порекла западних извора где се то чита, некритички препричао део поглавља "О Душану" из Јиречекове Историје Срба (стр. 231-235). Да је анализирао референце у фуснотама, закључио би да су A. Theiner, М, Wertner и Šime Ljubić у 19.в. са два лажна писма, и Душана учинили поклоником уније, што би било противно његовом Законику...
др Милан Лекић
Немачки витез Палман није био командант Душанове Гарде. Податак о њему као „пратиоцу Отонове делегације у посети Дубровнику и Котору“, и ништа више, не потиче из неког историјског извора, већ из италијанског витешког романа FG Noti-a "Fortunatus Siculus ossia`L`Avventuroso Ciciliano" (1832). Ко је и како Палмана учинио „командантом Душанове гарде“, и на основу чега је то закључио Јиречек, видети код М. Динића, Нешто о Палману (Прилози за КЈИФ, XIII, Београд, 1933) и самог К. Јиречека.
Дејан Р. Тошић
Тачно др. Лекићу. Душанов Закон забрањује "латинску јерес". У 14.в.било је троје папа у исто време, два у Риму и један франачки у Авињону,значи, поставља се питање, са којим папом од три тадашњих би Цар Душан преговарао о "унијаћењу". Цар Душан је желео обнови "латинског царства" са Дондолом, али под својим православним вођством.Нормани то нису желели јер су претходно већ одбили женидбу Душанову са норманском принцезом због Душанове православне вере. Мотив за убиство Душана имали су Византинци.
Дејан Р. Тошић
Треба схватити да Цар Душан никад није освојио град Солун и Константинопољ.Зашто? Зато што је целокупна територија око Солуна и Константинопоља обичан крас,кречњак,без воде и обрадиве земље.И данас кад пролазите колима ка Грчкој кроз Македонију имате утисак као да сте на планети Марсу, нигде живе душе ни данас а камоли тада пре 670.година. Осим града Сарда, Цар Душан није освојио ни један други значајан град за источно римско царство.Османлије су биле небитне до освајања града Константинопоља.
Pavle
I Grcka i Makedonija zbog sedimentnih i jos vise magmatskih i metamorfnih stena, kao i zbog klime, cesto izgledaju kao da ste na Mesecu. Solunska ravnica je medjutim (sub)recentna delta koju hrane 2 velike reke i nema veze sa krasom. Pogledajte pod Thessaloniki plain na netu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља