уторак, 19.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 10.01.2021. у 08:57 Љиљана Вујић
ИНТЕРВЈУ: ЖАКЛИНА НОВИЧИЋ, научни сарадник Института за међународну политику и привреду

Брегзит је показна вежба демократије

Најбитније је да су Британци показали да може да се иде уназад и да политичка елита нема бланко чек, да може да поступа како хоће без последица
(Фото лична архива)

Процес раздруживања Велике Британије и ЕУ је без преседана, британска транзиција била је ход ка непознатом прожет блефирањем и балансирањем обе стране уз константни ризик да планирани „договорни разлаз” оконча Лондон без договора. Друга страна је, пак, ради јачања преговарачке позиције прибегавала чак и потпиривању сепаратизма. Брегзит је постао показна вежба демократије. Овако процес изласка Британије из уније и оно што га је пратило, у разговору за „Политику”, коментарише Жаклина Новичић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду.

Шта се може закључити из садржаја обелодањеног нацрта од 1246 страна, уз више од 50 анекса и протокола?

Неке области су се показале посебно осетљивим, попут субвенција, рибарења где је утаначен прелазни период до јуна 2026. године, финансијских услуга јер је Британија ипак изгубила одређени приступ европском тржишту,  јавних набавки, социјалног осигурања. Главне ставке тичу се трговине, транспорта, рибарења. Посебно се регулише статус робе, услуга, капитала, интелектуалне својине, малих и средњих предузећа, енергије. Анекси су склопљени за аутомобилски, хемијски, фармацеутски, вински и сектор органске производње. Одвојени споразум бави се сарадњом у нуклеарној енергији. Обезбеђена је трговина без царина и квота под условом поштовања такозваног правила о пореклу робе. Нове процедуре без сумње ће покренути потребу за новом папирологијом на коју ће грађани и бизнис морати да се навикну у кратком року.

Споразум је углавном економске природе иако се брегзит не своди само на економију. Британија није ни била чланица еврозоне, а лагодну позицију да остане изван политика ЕУ користила је и у области слободе кретања.

Брегзит се, заправо, одувек тицао директно суверенитета, како је скоро признала Урсула фон дел Лајен. За председницу Европске комисије, суверенитет у 21. веку значи могућност да се несметано ради, путује и послује у 27 земаља. Британци не мисле тако. Традицију евроскептицизма ове земље утабала је још Маргарет Тачер која се противила ерозији националног суверенитета и идентитета и њиховом пузећем преносу на ЕУ. Пренос надлежности са држава чланица на ЕУ убрзан је Лисабонским споразумом. У њему су остале бројне „рупе” за „тиху федерализацију”, односно извлачење суверенитета из руку држава чланица ка супранационалном нивоу, нејасних одговорности. Могућност да се фундаменталне одлуке доносе без демократског легитимитета као да је опила европску политичку класу да не види наступајуће политичке догађаје.

Брегзит је лекција Бриселу, али је и неповратно променио британску политичку сцену. Показао је да постоји цена игнорисања бирачког тела.

При чему су британски конзервативци успели да своју платформу прилагоде јавној подршци док су се лабуристи у основи држали технократског статуса кво. Период транзиције скоро је поцепао обе главне партије, на површину изнео „културне ратове” који ће се без сумње наставити. Брегзит је најважнији политички догађај за генерације Британаца и показна вежба демократије.

Овај демократски моменат пролази без јасног демократског покрета.

Да, али обећава могућност да се демократија обнови у овој земљи. Против „брегзиташа” били су сви, а страх од напуштања Европске уније ширила је готово комплетна политичка класа, експерти, тадашњи председник САД, међународне финансијске институције. Компромитован сумњама да иза њега стоје изборна превара и лажне вести, крајња десница, расизам, стари и људи који не разумеју ЕУ, брегзит је посао ипак коначно привео крају.

Зашто сматрате да је брегзит позитиван?

Зато што је показао да процес европске интеграције није иверзибилан, како се то представља. Најбитније је да су Британци показали да може да се иде уназад и да политичка елита нема бланко чек, да може да поступа како хоће без последица. Провера рада постоји и то је поента иступања ове чланице блока, а на ЕУ је да се побрине да се нешто слично не понови.

Коментари40
4ab1c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

God save Serbia
F.Miteran i H.Kol,su se zdusno zalagali da odobrovolje M.Tacer,da V.Britanija ucestvuje u izgradnji Eurotunela,kao simbolu pomirenja ,evropskih sila.Za pristojnu nadoknadu,dobili su dozvolu da tunel izroni u Engleskoj.Funta je bila zabranjena tema,tokom pregovora o stvaranju EU.Izlaskom iz EU,Engleska stice pravo na trzista,nezavisna od politike EU,i zadrzava trziste EU,s malim promenama u taksama.Skotska i Irska,postaju Trojanski konj,Engleske ekonomije,a Engleska ostaje nezavisna od EU.Cool!
Sofia
Norveska nije clan EU, i nista joj ne fali.
Дипломирани политиколог
Норвешка једино нема представника у ЕУ, иначе има отворене границе према ЕУ, политику производње роба и свих услуга је ускладила са ЕУ, тржиште је отворено за све робе из ЕУ, штавише радници из земаља ЕУ често иду у Норвешку да раде. Заправо, када анализирамо област по област, ВБ је била мање интегрисана као чланица ЕУ него Норвешка која није чланица (а уз то су богатији од већине земаља ЕУ). Тако да ни не морају да уђу у ЕУ- већ су тамо. Иста ствар важи и за Швајцарску и за Исланд.
Zeljko Adzic
Brexsit je sukob elita.Jedna je zakljucila da joj je bolje ici samoj.A rata nema jer bi bio porazavajuci za obe strane.Demokratski proces?Znaci rastegljiv kao i definicija demokratije.Svet bi bio mnogo prirodniji bez te reci.Brexsit gledam u kontekstu vremena..U pocetku bi VB puno gubila ekonomski...ali posle bi profitirala sa svim dubiozama u EU.Nemica na celu EU a francuskinja ECB je ako demokratski[haha] mogu reci vrlo sumnjivo..
Dusan
Cudni smo mi Srbi.Radujemo se izlasku V.Britanije iz EU i istovremeno prizeljkujemo otcepljenje Skotske i njen povratak u EU. Zluradost i nedoslednost ce nas skupo kostati.
Боро
Верово или не, таква је већина европских народа, злурада, поготово југ Европе, а не заостаји ни Балтички ни Скандинавски народи. Азијате и Блиски Исток, боље и да не помињем. Искрену простодушност можеш наћи само у Африци, и делом у Јужној Америци.
Zeljko
VB nista nije dobila izlaskom iz EU,cak sta vise sada je manje suverena nego pre,sada postoji carinska provera na robu koja se salje iz VB u Severnu Irsku,Boris Johnson je rekao da toga nece biti,VB je trazila 100% povratak kontrole nad svojim ribolovnim podrucjima,EU je ponudila 18 %,dogovor je na kraju samo 25%,trgovinski ugovor koji su potpisali pokriva samo robu u kojoj EU ima suficit sa VB,usluge u kojima VB ima suficit sa EU nije deo ovog sporazuma,funta je oslabila 15% naspram eura ...
Anon
Suverenitet nije isto sto i trgovinski dogovori. Sada ce Britanski narod birati svoje predstavnike i vladi i imati sansu da ih smene tokom sledecih izbora. EU jeste veliko trzista ali svet je jos vece. Osim toga Britanija kao jedan on najvecih zemalja u EU je placala 350 miliona evra nedeljno EU sto su placali njeni gradjani kroz poreze. To sada ostaje u zemlji. Ono sto je najvaznije je da je uprkos raznim smicalicama od strane EU Britanije upsela da se odvoji i ispostuje referendum. Bravo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља