Борис Џонсон први је „Фајзеровом” вакцином пелцовао своје грађане против вируса корона, али тиме није изградио имунитет на своје друге потезе који ће му, како ствари сада стоје, врло могуће измаћи премијерску фотељу. Да се сутра одржавају избори премијер би изгубио подршку коју је хтео осигурати вакцином обезбедивши је Британцима пре осталих. To je, ипак, незнатно у односу на то колико му не опраштају затварања и друге ригорозне мере које је уводио у борби против пандемије која их је упркос томе довела на прво место у Европи по црним рекордима.

Прво подробно истраживање о томе како виде свог премијера урађено у децембру каже да Британци немају антитела на његово управљање недавно окончаним преговорима о разлазу са Европском унијом, потом руковање пандемијом која им је дозлогрдила када је пре Божића затворио људе у кућама претходно им уливајући наду у то да ће након ригорозних мера моћи да се састану са најближима за време празника.

Помно рађено четворонедељно анкетирање јавног мњења показало је да је Џонсон на добром путу да више не води земљу. Да сада гласају грађани, ниједна од две водеће партије не би освојила већину. Анкете указују на то да би владајућа Конзервативна партија узела свега 284 док би опозиционим лабуристима припала 282 места у парламенту, што значи да би власт изгубила предност од 80 представника које су осигурали у децембру 2019. 

Добар резултат може да очекује једино шкотска национална странка која се кани отцепити од Уједињеног Краљевства. Предвиђа се да ће освојити чак 57 од 59 места у Шкотској, што значи да ће потенцијално имати крупну улогу у формирању следеће владе. Единбург је стамен у намери да након неуспелог референдума о отцепљењу из 2014. године, Шкотима обезбеди ново изјашњавање поводом овог питања.

Тамошње расположење грађана даје им за право да верују да ће у другом покушају Шкоти изгласати суверенитет јер сецесионисти сада у рукама имају карту више. Брегзит их је избацио из јединственог европског тржишта и царинске уније, а они више од тога да су део УК желе остати у ЕУ. Уз већи преговарачки потенцијал након следећих избора Единбург ће задавати озбиљну главобољу премијеру, био то Џонсон, био неки његов торијевски колега. 

Борис Џонсон ризикује, ако тамошњи грађани брзо не заборављају, да изгуби подршку у традиционално лабуристичким изворима моћи који су му дали глас на минулим изборима обезбедивши му победу која му је омогућила да Острво извуче из орбите уније након 48 година блиских веза. Реч је о регијама најтеже погођеним пандемијом која је у Британији већ однела 74.000 живота, а које су уједно претрпеле економске ударе, губитке радних места и жешће рестриктивне мере у односу на остале делове земље.

Стога премијерову позицију, према анкети, понајвише дефинише одговор на пандемију која је сломила економију. „Фајзерова” вакцина ту није помогла иако су насловнице острвских таблоида писале о томе да је њихов премијер обезбедио цепива пре свих – као да је добио рат. Вакцине јесу прво стигле на Острво учинивши их првом западном земљом која ће имунизовати своје грађане, али је славу угасило то што су убрзо потом ЕУ и САД одобриле примену цепива. 

Истог месеца горак укус оставило је свеже напуштање блока иако је окончано трговинским споразумом с Бриселом којим је Лондон избегао увођење квота и царина. Осим Шкота, огорчени су британски рибари, али и сви они који 23. јуна 2016. нису били убеђени у приче главних протагониста брегзита, међу којима је био и Џонсон, о томе како ће се напокон истргнути из канџи уније, преузети кормило своје земље којој ће обезбедити контролу над сопственим границама, законима, вратити послове које им отимају придошлице, а новац који дају Бриселу убризгати у свој здравствени систем.

Примамљива понуда изнедрила је брегзит који је, након четири и по године, окончан споразумом који нису прославили ни они који су тада свој глас поверили Џонсоновој екипи. Тек ће уследити анализа услова под којима је прва чланица напустила унију али већ је јасно да ни сада, као ни у наредних пет и по година, а можда и дуже, Британци неће контролисати своје границе, првенствено своје воде које ће моћи да експлоатишу европски рибарски бродови. Управо је право на рибарење тачка у којој се ломи суверенитет обећан брегзитом. Уједно је гарантовано да ће се са Вашингтоном изнедрити далеко уноснији трговински споразум, али он тек треба да се обезбеди код Џозефа Бајдена, који сигурно неће тапшати Џонсона по рамену, бар у мери у којој је то радио Доналд Трамп.