Државна матура неће бити део образовног система 2022. године, али је она, свакако, стратешки оријентир за неко будуће време, тврди у разговору за „Политику” Бранко Ружић, министар просвете, науке и технолошког развоја. Први пут за јавност, он каже да из објективних разлога, а зарад квалитета, не очекује да ће се друго пилотирање велике матуре реализовати пре последњег квартала ове године. То значи да се у оквиру припрема за увођење националног испита за крај средњег образовања у мају неће одржати ново пробно тестирање које је, према досадашњим најавама, требало да обухвати све школе.

Истина је да због неизвесне епидемиолошке ситуације отежано функционише образовни систем. Међутим, министар објашњава да су кључни разлози за одлагање – недовољна укљученост високошколских установа, потешкоће у технолошком делу припреме, дискутабилни резултати првог пилотирања због околности у којима је изведено. Док се ови проблеми не реше, сматра Ружић, државна матура не може постати валидан инструмент вредновања знања за упис на факултете, а резултат ће бити одлагање увођења овог испита и пребацивање одговорности унедоглед, што није решење.

– Корону на страну, иако је чињеница да отежава реализацију планова, имамо потешкоће у осталим деловима припреме. Постојала је радна група министарства која је имала задатак да прати реализацију пројекта, али састајала се веома спорадично. Недавно смо формирали нову чији је састав минимално измењен у складу с променама на руководећим позицијама у министарству. Од сада ћемо сваку фазу да анализирамо и пратимо, да се зна докле смо стигли. Тренутно смо пред чињеницом да имамо добар почетак, а немамо крај. Сваки факултет треба да се изјасни на који начин му државна матура може бити улазница. Док се то не деси, за епилог велике матуре нећемо имати консензус. Није исто знање потребно за упис ЕТФ-а, ФОН-а, Правног, Филолошког, Медицинског факултета... Зато ће се разликовати сложеност задатака на државној матури, али се око тога морају усагласити они који су власни у високошколским установама. Кад нема координације нема ни реализације ни резултата, нема ничега. Када већина факултета прихвати државну матуру, можемо да је уведемо – објашњава Ружић.

Када се буде знало шта је специфична разлика за одређене факултете и ученици ће знати шта је потребно да би студирали оно што желе. Онда мали матуранти неће имати дилему коју средњу школу да упишу.

– Најлогичније је да по угледу на модел мале матуре који је годинама био пилотиран покушамо да дођемо до идеалне ситуације у којој би она генерација која буде полагала државну матуру пре него што упише средњу школу знала шта је чека на крају средњошколског образовања. У овом тренутку тешко је да дамо јасну слику као што је и веома осетљиво када се у овако комплексном систему трасира олако обећана брзина. Морамо да радимо брзо, не и брзоплето. Државна матура је одлична идеја, део стратешке реформе, али искључиво када сазри – илуструје министар.

Досадашњи начин уписа на факултете, указује он, у сваком случају неће бити угрожен, а реформа треба да га унапреди. До тог циља предуслов је и постојање ИТ система за управљање спровођењем државне матуре на основу детаљног сагледавања потреба и могућности. За прикладан софтвер јавна набавка тек треба да буде расписана.

– Постоје и процедурални, али пре свега техничко-технолошки сегменти који захтевају време да би се добио жељени епилог. Уколико желимо софтвер који би дао квалитетан одговор на оно што јесте суштинска намера, а то је унапређење и реформа васпитнообразовног процеса, не можемо га добити у кратком року – објашњава Ружић.

Истиче да треба да будемо захвални Европској унији на драгоценој стручној и финансијског подршци да се до одређеног задовољавајућег нивоа уради део неопходних припрема. Али, напомиње да ако желимо да урадимо нешто квалитетно за образовање и осигурамо континуитет, то морају да раде државне институције и за то треба да буду испланирана средства у буџету Републике Србије.

– Имамо министарство, заводе, националне савете: просветни, за средње стручно, за високо образовање... Тражио сам да се прецизно уради план увођења матуре по фазама, да се сагледају ефекти свега што је до сада урађено. Ово је велики реформски рез за који систем мора бити потпуно спреман да би државна матура почивала на здравим темељима. А моја је намера да у овом ороченом мандату те темеље поставим, да би се одржао континуитет и да би се осигурао квалитет.

Имам у виду да у свакој генерацији има око 60.000 деце која пролазе своје средњошколско образовање и очекују да знају на који начин ће бити у прилици да упишу факултете. С таквим стварима се никада нећу играти – наглашава Ружић.