четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 12.01.2021. у 18:15 Далиборка Мучибабић

Улица кнеза Милоша и њена околина – културно добро

Влада Србије заштитила тај део града као просторно културно-историјску целину што значи да се све њене вредности морају чувати
(Фото: Завод за заштиту споменика културе)

Била је главни корзо престонице Србије пре него што су њом протутњали трамваји. Раширила се на територије Савског венца, Старог града и Врачара. У њој су Влада Србије и поједина њена министарства, стари и нови Генералштаб, бројне амбасаде, Музичка школа „Станковић”... До 1872. била је Топчидерски друм, а нови податак у личној карти Улице кнеза Милоша је да је уписана у регистар културних добара. Одлуком Владе Србије претпоследњег дана 2020. године подручје уз Улицу кнеза Милоша проглашено је 14. просторно културно-историјском целином. То између осталог значи да је обавеза свих корисника и власника здања у том делу Београда да се за све интервенције на објектима који се налазе у његовим границама обрате градском Заводу за заштиту споменика културе да би се утврдили услови и добиле сагласности за интервенције у тој заштићеној целини. Граница тог градског простора простире се следећим улицама: Кнеза Милоша, Крунска, Ресавска, Вишеградска, Дурмиторска, Сарајевска, Хајдук Вељков венац, Балканска, Адмирала Гепрата, Добрињска, Краља Милана, Андрићев венац, Кнеза Милоша.
– Целина представља простор посебне културно-историјске, архитектонске, урбанистичке, естетске, друштвене, социолошке и нематеријалне вредности. Важну карактеристику чини њено језгро са објектима државне управе, чиме се тај простор ослања на првобитну идеју кнеза Милоша о формирању новог управног центра – наводи Завод на чији је предлог влада заштитила део престонице између Мостарске петље и Булевара краља Александра.

Просецање и уређење Улице кнеза Милоша резултат је првог урбанистичког плана овог дела Београда четрдесетих година 19. века према нацрту Франца Јанкеа. План је представљао најмодернију урбанизацију која је увелико примењивана широм Европе

У горњем делу улице доминирају пословни објекти, док су између Немањине према Мостарској петљи већином стамбене зграде и амбасаде. Вредност простора употпуњују улични дрвореди, озелењени простори и паркови, наглашава Завод и додаје да се простор везује за значајне историјске догађаје и знамените личности из привреде, књижевности, уметности, политике.

– У оквиру овог простора биле су и налазе се значајне институције, он је важан за проучавање друштвене историје Срба због чега је утврђен за културно добро – истиче Завод.

У оквиру тог културног добра налазе се здања појединачно заштићена као споменици културе попут оба Генералштаба, Министарства финансија (зграде Владе Србије), Министарства шума и руда, пољопривреде и вода (Министарства спољних послова), куће архитекте Николе Несторовића, куће породице Петронијевић, Музичке школе „Станковић”, Дома Удружења југословенских инжењера и архитеката, Министарства социјалне политике и народног здравља (Министарства унутрашњих послова).

Жал за старим Београдом

Просторној целини „Подручје уз Улицу кнеза Милоша” припада и Улица адмирала Гепрата у којој је зграда из које је 2003. пуцано на премијера Србије Зорана Ђинђића. У претходне две године колико је градски Завод за заштиту споменика културе истраживао и вредновао тај део града пре него што је предлог одлуке о утврђивању простора за културно добро упутио Влади Србије, проценио је да зграда у Улици адмирала Гепрата 14 не мора да се сачува, односно да нема препрека за њено рушење. Објекат је практично изузет из целине, а да може да се уклони и на том месту гради пословна зграда потврђено је планом детаљне регулације за тај део блока око Владе Србије који је Скупштина града усвојила 29. децембра 2020. То је изазвало гнев дела јавности која се на друштвеним мрежама и форумима годинама противи уништавању старог Београда и прекрајању престонице по мери инвеститора.   

Коментари4
43437
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

лицемери
Ових дана је објављено да је издата дозвола за рушење жуте зграде у Адмирала Гепрата, познате као зграде из које је пуцано на З. Ђинђића. Па ти сад види шта они раде.
Божа
Ала је то некада лепо изгледало. - Шта ли се налази у првој овалној куполи данашње зграде владе Србије и шта се некада налазило у тој згради.
Robert
Zašto bre ta zgrada ne zaslužuje da bude sačuvana. Nije mi jasno uopšte. Pa nemoze svaka zgrada u BG da izgleda kao SANU pa da ima pravo da bude sačuvana. A zašto na planu sajta zavoda ta zgrada označena kao bitna zgrada a sada kao nije. Ludnica šta se radi. To ne sme tako da prodje. Moramo da sačuvamo nas kulturu i tradiciju i da volim nas grada i našu istoriju. Molim Vas ljudi dajte da šaljemo primedbe. Nemoze to tako.
Саша Микић
Још давно сам чуо, од наших грађевинара, који су радили по Москви и другим градовима СССР-а, да у старим деловима града, где су наместо старих зграда градили нове, једини услов је био да фасада мора да остане иста, а иза фасаде може се градити према потребама и захтевима инвеститора. На тај начин су сачували пређашњи изглед града и није им се дешавало да, као код нас, у сред Кнез Михаилове улице настане ругло од стакла и метала, потпуно одударајући од осталих зграда. Зар то није могуће код нас?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља