Била је главни корзо престонице Србије пре него што су њом протутњали трамваји. Раширила се на територије Савског венца, Старог града и Врачара. У њој су Влада Србије и поједина њена министарства, стари и нови Генералштаб, бројне амбасаде, Музичка школа „Станковић”... До 1872. била је Топчидерски друм, а нови податак у личној карти Улице кнеза Милоша је да је уписана у регистар културних добара. Одлуком Владе Србије претпоследњег дана 2020. године подручје уз Улицу кнеза Милоша проглашено је 14. просторно културно-историјском целином. То између осталог значи да је обавеза свих корисника и власника здања у том делу Београда да се за све интервенције на објектима који се налазе у његовим границама обрате градском Заводу за заштиту споменика културе да би се утврдили услови и добиле сагласности за интервенције у тој заштићеној целини. Граница тог градског простора простире се следећим улицама: Кнеза Милоша, Крунска, Ресавска, Вишеградска, Дурмиторска, Сарајевска, Хајдук Вељков венац, Балканска, Адмирала Гепрата, Добрињска, Краља Милана, Андрићев венац, Кнеза Милоша.
– Целина представља простор посебне културно-историјске, архитектонске, урбанистичке, естетске, друштвене, социолошке и нематеријалне вредности. Важну карактеристику чини њено језгро са објектима државне управе, чиме се тај простор ослања на првобитну идеју кнеза Милоша о формирању новог управног центра – наводи Завод на чији је предлог влада заштитила део престонице између Мостарске петље и Булевара краља Александра.
Просецање и уређење Улице кнеза Милоша резултат је првог урбанистичког плана овог дела Београда четрдесетих година 19. века према нацрту Франца Јанкеа. План је представљао најмодернију урбанизацију која је увелико примењивана широм Европе
У горњем делу улице доминирају пословни објекти, док су између Немањине према Мостарској петљи већином стамбене зграде и амбасаде. Вредност простора употпуњују улични дрвореди, озелењени простори и паркови, наглашава Завод и додаје да се простор везује за значајне историјске догађаје и знамените личности из привреде, књижевности, уметности, политике.
– У оквиру овог простора биле су и налазе се значајне институције, он је важан за проучавање друштвене историје Срба због чега је утврђен за културно добро – истиче Завод.
У оквиру тог културног добра налазе се здања појединачно заштићена као споменици културе попут оба Генералштаба, Министарства финансија (зграде Владе Србије), Министарства шума и руда, пољопривреде и вода (Министарства спољних послова), куће архитекте Николе Несторовића, куће породице Петронијевић, Музичке школе „Станковић”, Дома Удружења југословенских инжењера и архитеката, Министарства социјалне политике и народног здравља (Министарства унутрашњих послова).
Жал за старим Београдом
Просторној целини „Подручје уз Улицу кнеза Милоша” припада и Улица адмирала Гепрата у којој је зграда из које је 2003. пуцано на премијера Србије Зорана Ђинђића. У претходне две године колико је градски Завод за заштиту споменика културе истраживао и вредновао тај део града пре него што је предлог одлуке о утврђивању простора за културно добро упутио Влади Србије, проценио је да зграда у Улици адмирала Гепрата 14 не мора да се сачува, односно да нема препрека за њено рушење. Објекат је практично изузет из целине, а да може да се уклони и на том месту гради пословна зграда потврђено је планом детаљне регулације за тај део блока око Владе Србије који је Скупштина града усвојила 29. децембра 2020. То је изазвало гнев дела јавности која се на друштвеним мрежама и форумима годинама противи уништавању старог Београда и прекрајању престонице по мери инвеститора.
