Уобичајени назив за електричну енергију произведену из обновљивих извора енергије је зелена енергија. Под тим термином се углавном подразумева производња струје  из постројења изграђених у последње време  и чија је цена неколико пута већа од тржишне цене електричне енергије. Инвеститорима који изграде таква постројења (мини-хидроцетрале, соларне и ветро-електране) гарантује се откуп по договореним ценама 12 година.

Одлуке које иначе доносимо могу имати  своје исходиште у здравом разуму, стручном знању или научним методама. Међутим, енергетска политика Србије и Републике Српске не делује као да је утемељена ни на једном од наведених приступа. Ако је научно необориво доказано да је електрична енергија више него дупло енергетски вреднија од топлотне, зашто се у наведеним друштвима она и даље троши рецимо за загревање топле потрошне воде. Инвестиције у постројења за претварање сунчеве енергије у топлотну путем колектора се исплате за период краћи од шест година. И уместо да прво свуда њих применимо, ми правимо она постројења која производе струју са највишом ценом (да би напунили нечије џепове) и опљачкали властите грађане. То је најбоља потврда оне, могло би се рећи пророчанске Сорошове тврдње: да овде транзиција реализује друштвени модел „пљачкашког капитализма”. Зато грађани са обе обале Дрине све више троше и плаћају зеленашку енергију.

Др П. Петровић,
Бања Лука