уторак, 19.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 13.01.2021. у 00:29 С. Ступарушић
ПРОШЛОГОДИШЊИ БИЛАНС НАШИХ БИСЕРА ПРИРОДЕ

Под заштитом 400 хектара

У Србији је по истеку 2020. године заштићено укупно 471 природно добро
Колонија белоглавог супа у СРП Увац (Фото Братислав Грубач)

Проглашењем заштићених подручја Специјални резерват природе „Осредак”, Строги резерват природе „Каленић” и Споменик природе „Тунелска пећинска прераст у кањону Замне”, у току 2020. године реализовани су стратешки државни циљеви у заштити природе.

– У Србији је по истеку 2020. године заштићено укупно 471 природно добро. Укупна површина заштићених природних добара износи 678.237 ха, што представља 7,66 одсто територије Србије, истиче директор Завода за заштиту природе Србије, мр Александар Драгишић и додаје да је у току прошле године под заштиту, проглашењем заштићених подручја, стављено 400 хектара.

(Фото Милан Јнковић)

– Посебно је значајно, за повећање површине под заштитом, стављање у поступак за добијањe статуса заштићеног подручја Парк Природе „Кучај-Бељаница”, на основу стручног предлога и Студије заштите природе сарадника Завода и објавом на сајту Министарства заштите животне средине. Треба имати у виду и то да и по светским стандардима ово подручје карактерише очувана природа – дивљина, са највећом шумовитошћу, наглашава мр Драгишић.

За потребе израде студија за нове просторе под заштитом Завод је реализовао истраживања на простору Горњачке клисуре, Долине Великог Рзава и Спомен парка у Чачку.

Стара планина (Фото Милан Јанковић) 

Ревизија постојећег заштићеног подручја Парка природе „Стара планина” довела је до територијалног проширења, а унутар граница до измењеног режима заштите одређених делова, како би се ускладиле потребе очувања природних вредности и развојних капацитета и потреба локалних заједница. 

Делатности на очувању природних добара реализоване су и стручним надзором којим је обухваћено 16 заштићених подручја. У сврхе издавања услова заштите природе, укупан број обрађених захтева, у форми услова заштите природе и мишљења, износи око 2.000 предмета, од којих се на заштићена подручја односило око 600 захтева.

Дрина (Фото Милан Јанковић)

На пољу истраживања, мониторинга и заштите биодиверзитета посебно је био значајан даљи рад на успостављању еколошке мреже Европске уније Natura 2000 као дела еколошке мреже Србије. Oва истраживања унапређена су успостављањем апликације за прикупљање података са терена, док је посебан сегмент у раду Завода био преузимање и збрињавање строго заштићених и заштићених врста, као и интервентних мера у сарадњи са Републичком инспекцијом за заштиту животне средине Министарства заштите животне средине.

Деловање у заштити различитих угрожених врста, по речима првог човека Завода, обележило је и доношење Наредбе о одређивању условно забрањених зона LY R10 Увац, LY R11 Трешњица и LY R12 Милешевка Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије.

Голија (Фото Милан Јанковић)

Поменута Наредба донета је уз сагласност Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова. Овом Наредбом одређене су условно забрањене зоне лета на подручјима станишта белоглавих супова у специјалним резерватима природе „Увац”, „Клисура реке Трешњице” и „Клисура реке Милешевке”.

У 2020. години добили смо и прво подручје у Светској мрежи геопаркова и 11. међународно значајно влажно подручје (Рамсарско подручје) – Ђердап.

Посебно је значајна номинација пет букових резервата у Србији, у оквиру Светске природне баштине за проширење добра под називом „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе”. Они се налазе у националним парковима „Фрушка Гора” (резервати Папратски до и Равне), „Тара” (резервати Звијезда и Рача) и „Копаоник” (резерват Козје стене).

Заовинско језеро, Тара (Фото Милан Јанковић)

Рад у вези са Програмом Човек и биосфера, укључивао је током 2020. године подношење ревизије Студије заштите Парка природе „Голија”, у оквиру којег се налази први Резерват биосфере у Србији – РБ „Голија-Студеница”, као и припреме за номинацију првог прекограничног Резервата биосфере у Србији – ПРБ „Тара-Дрина” између Србије и Републике Српске (БиХ).

Коментари2
2b493
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vitalij Lukić
Требало би обратити пажњу и на подручје у подножју и околини Ртња. Овде се пустоши шумско богатсво пошто је то најуноснији посао, који најбрже доноси новац. Читави предели и приватне шуме су посечене до последњег стабла. Колико времена треба да се поново успостави равнотежа?
cjepidlaka
Ponosni potomci čestitih predaka. Koji su, po dr Slobodanu Jovanoviću, u vremenu od 1830-1850, iskrčili i posjekli 50% šuma?! Tragovi ovog "podviga" još su uočljivi na nekim dijelovima državnog reljefa.Taksa države na dozvolu za sječu, iznosila je koliko i vrijednost papira na kojoj je ispisana?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља