Ових дана поново смо могли чути и прочитати изјаве министра одбране о потреби поновног увођења обавезног служења војног рока у Војсци Србије. И председник Србије приликом посете самохраној мајци деветоро деце Јованки Ђурић у Лаћарку говорио је о потреби увођења обавезног служења војног рока.

Србији би највише одговарао мешовити систем попуне људством у одбрамбеноим систему државе. За формацијска места која захтевају високу стручност и специфичну обуку држава треба да обезбеди буџетска средства за професионалне војнике, а сва остала фрмацијска места би се попуњавала кроз обавезно служење војног рока.

Мешовити систем попуне постоји у Немачкој, а обавезно служење војног рока у Швајцарској, Русији, Аустрији, Данској, Шведској, Финској, Норвешкој, Турској, Кипру, Грчкој, Украјини, Белорусији и Молдавији. Обавезан војни рок је у Израелу за мушкарце три године, а за жене две. У јануару прошле године и бивши министар одбране Александар Вулин спомињао је поновно увођење обавезног служења војног рока. Није се конкретно изјашњавао јер је то  по њему, озбиљна политичка и економска одлука у којој мора да учествује цело друштво.

Садашњи министар одбране Небојша Стефановић изјавио је да лично подржава идеју обавезног војног рока, јер сматра да ће на тај начин наша војска бити јача и ефикаснија. Овде долазимо и до приче још једног бившег министра одбране Драгана Шутановца који је својевремено тврдио да се укидањем обавезног војног рока иде професионалној, јачој и ефикаснијој војсци Србије. Време је показало ко је у праву, јер да се то питање озбиљно анализирало, о њему расправљало стручно и компетентно не сада би било потребе да се поново разматра. Пре доношења одлуке о обавезном служењу војног рока треба свестрано анализирати све последице које су настале због одлуке о укидању те обавезе и ко је одговоран за такво стање.

Прошло је десет година и верујем да су последице најизраженије у области занављања и попуне ратних јединица. Ту се поставља и питање колико су тачне евидентиране оцене оперативних способности војске до сада. Мислим да то најбоље знају и осећају њени припадници који радећи даноноћно покушавају да надокнаде мирнодопску непопуњеност, па и неадекватну обученост понуђеног професионалног кадра. Олаке оцене о потреби увођења обавезног служења војног рока показују и непознавање законске и друге регулативе из домена одбране земље.                                                                                                                                    Већина грађана који се изјашњавају за увођење војног рока размишљају о војсци као животној школи, али већина њих не подлеже тој обавези. Такође се поставља питање да ли би  подршка обавезном  служењу војног рока у пракси могла доследно реализовати. Стиче се утисак да се размишљање о враћању војног рока разматра као одговор на један од горућих проблема са којима се војска бори, а то је одлив кадра свих профила. У новинама сам прочитао да је из војске отишло неколико хиљада људи свих профила, а посебно професионалних војника. Војници одлазе незадовољни условима и обимом обавеза, висином примања и шансама за напредовање. Интересантно је и то да те кадрове не можемо наћи на бироу за запошљавање, јер се они морају обучавати и производити за потребе Војске Србије.

Драган Паскаш,
генерал у пензији