уторак, 20.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 13.01.2021. у 18:15 Бранка Васиљевић

Атомска склоништа – места изнад којих ће се зидати зграде

У „Јавном предузећу за склоништа” тврде да ће се изградњом зграда изнад нуклеарних склоништа она штитити од прокишњавања и да се неће умањити њихова заштитна својства. – Удружења грађана тврде супротно – да ће надградња утицати на стабилност бункера
У току зимских дана брдашце изнад новобеоградског склоништа постаје санкалиште (Фото: М. Јанковић)

Идеја да се у Борчи и на Чукарици постојећа атомска склоништа надзидају и да се око њих формирају стамбени комплекси изазвала је прошлог месеца буру негодовања житеља ових делова града, али и појединих еколошких и цивилних организација. Многи из ових удружења тврде да ће на тај начин утицати не само на смањење постојећих зелених површина и дрвореда у граду, већ да ће бити нарушена и статика и сигурност постојећих атомских склоништа.

– Ако буде уклоњено по два метра земље која се сада налази над склоништима, то значи да ти објекти неће бити сигурни као што је пројектима предвиђено. Осим тога, ако буду надзидани, питање је да ли ће у случају евентуалне опасности уопште моћи дa се користити – рекли су из Удружења „Еко-Панчевачки рит” које се противи надзиђивању склоништа у улицама Беле Бартока, Јулије Делере и Ратних војних инвалида у Борчи. На том месту планирана је изградња стамбених зграда на око 6.000 квадрата и пословног комплекса од око 500 квадрата.

Ово није први пут да се у граду ради надзиђивање атомских склоништа, иако се многима чини да је тако. Од 2004. године у престоници је, како кажу у „Јавном предузећу за склоништа”, надзидано осам објеката намењених заштити становништва у случају атомског напада.

Зашто је дата сагласност да се над склоништима грађеним за евентуални нуклеарни напад може градити и шта то у реалности значи, да ли ће та заиста склоништа остати недоступна у случају потребе одговорили су у „Јавном предузећу за склоништа”.

– Наше предузеће уз сагласност Владе Србије, односно Републичке дирекције за имовину, власника склоништа, планира да надзида полуукопане слободностојеће двонаменске објекте насутe земљом погодне за доградњу, намењене за коришћење у време мира, а која се у време рата могу користити као складишта за заштиту становништва од ратних дејстава. Надзиђивањем се ни на који начин не умањује заштитна својства склоништа нити се на било који начин доводи у питање сигурност објеката и коришћење у ратним условима. Пошто су наведени објекти изграђени седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, на њих је утицало време па је хидроизолација углавном оштећена или уништена. Због тога се доградња намеће као трајно решење да би се склоништа заштитила од прокишњавања – кажу у „Склоништима”. Они истичу да је израда планских докумената и пројектно-техничке документације за надзиђивање склоништа у складу са Законом о планирању и изградњи и да се на овај начин доприноси урбанистичком унапређењу одређених локација. Јер, полуукопани „бункери” постају репрезентативни објекти пре свега од користи за локално становништво.

Осим склоништа која се налазе на отвореном простору, постоје и склоништа у подземним етажама стамбених зграда. У Београду и једних и других, према извештају из 2016. године, има 1.023, у Новом Саду 196, у Нишу 109 и Крагујевцу 114. Укупна површина свих објеката којима „Јавно предузеће за склоништа” располаже је 286.143 метра квадратна, а од тога 279.480 квадрата чини склонишни простор.

После укидања накнаде за изградњу и одржавање склоништа 2012. године, ово јавно предузеће се финансира од прихода од издавања у закуп склоништа и пословног простора. Од тих прихода, како стоји у извештају из 2016, предузеће не може да се издржава у потпуности, да финансира изградњу, одржавање и техничку контролу склоништа. Посебно када је реч о склоништима у зградама. Она се најчешће налазе један или два нивоа испод земље, подложна су плављењу и немају потребне инсталације. И они објекти чија је висина у просторији око 2,3 метра, немају санитарни чвор или имају лоше прилазе, само у одређеној мери могу да се користе за издавање. Од укупне површине склонишног простора пре шест година само је 24 одсто било погодно за комерцијално коришћење, стоји на сајту овог предузећа.

Због тога се највероватније прибегло и овом решењу и давању могућности да се над склоништима зидају зграде. Да ли је овај потез прави, да ли ће донети новчану сигурност, колико ће будући инвеститори имати обавезу према овом предузећу, односно држави, и да ли се на овај начин излази у сусрет појединцима показаће време. У „Склоништима” су рекли да ће се надградња погодних двонаменских објеката планирано радити „суинвестирањем према претходно изграђеним студијама оправданости и исплативости и у складу са очекиваном добити јер се надзиђивањем увећава имовина Републике Србије”.

Коментари18
958fd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin
Unosan posao. Zgradu rade bez klasicnog temelja jer vec imaju skloniste, mogu da idu dosta u visinu jer je ploca sklonista veoma armirana, a cene jednake trzisnim za novogradnju. Profit? :)
Официр
Градња изнад атомских склоништа би била одраз бесомучне борбе за профитом по сваку цену. Таква склоништа више не би била склоништа већ би то биле гробнице затрпане рушевинама од зграда. Где је ту мишљење стручњака Грађевинског факултета или у крајности војне службе за АБХ одбрану !?
Jedna mama
Nemam ništa protiv izgradnje i modernizacije ali kada bi barem bilo nekih pravila, da se te zgrade uklapaju u okoliš. Umesto reda, magacin pored stambene jedinice, izlaz na trotoar, zid o zid i tako dalje. Ruglo. Pogledajte recimo Amsterdam, sredjen kao šibica.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
@Братимир Погледао сам и ради се о ЈЕДНОМ месту, а не о серијском урушавању, како сте Ви написали. Дат је новински извештај, са видео-извештајем и то у делу града где су старе грађевине, БЕЗ икакве надоградње. Никаква "западна пропаганда" ништа није сакрила, као што ни Краљ Виљем Александер неће доћи на "свечано отварање", кад тај ДЕО канала буде био обновљен.
Братимир
Зоране потражите на интернету "kade ingestort Amsterdam". Догодило се 1. септембра 2020. Велики број зидова канала је подупрт већ годинама... Имате видео снимке урушавања на интернету, но Западна пропаганда то наравно неће да шири на сва уста...
Прикажи још одговора
gorans
Jesmo li bas vse popunili , pa nigde meste osim nad sklonistima ? Bice da neko nece da placa sirenje komunalne infrastrukture vec da se ovajdi na brzinu.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Зидови склоништа која су прављена БЕЗ НАДГРАДЊЕ, по статичким прорачунима, по логици, не могу да издрже надградњу, поготово не после 50 година. А што се тиче прокишњавања, ми у нашој згради нисмо могли да користимо склониште 1999. јер је и пре тога (а и данас) под водом. Не долази вода само "одозго". У овом случају, подземне воде су у питању. Много ствари треба решити, пре него што се поставе мешалице за бетон!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља