Идеја да се у Борчи и на Чукарици постојећа атомска склоништа надзидају и да се око њих формирају стамбени комплекси изазвала је прошлог месеца буру негодовања житеља ових делова града, али и појединих еколошких и цивилних организација. Многи из ових удружења тврде да ће на тај начин утицати не само на смањење постојећих зелених површина и дрвореда у граду, већ да ће бити нарушена и статика и сигурност постојећих атомских склоништа.

– Ако буде уклоњено по два метра земље која се сада налази над склоништима, то значи да ти објекти неће бити сигурни као што је пројектима предвиђено. Осим тога, ако буду надзидани, питање је да ли ће у случају евентуалне опасности уопште моћи дa се користити – рекли су из Удружења „Еко-Панчевачки рит” које се противи надзиђивању склоништа у улицама Беле Бартока, Јулије Делере и Ратних војних инвалида у Борчи. На том месту планирана је изградња стамбених зграда на око 6.000 квадрата и пословног комплекса од око 500 квадрата.

Ово није први пут да се у граду ради надзиђивање атомских склоништа, иако се многима чини да је тако. Од 2004. године у престоници је, како кажу у „Јавном предузећу за склоништа”, надзидано осам објеката намењених заштити становништва у случају атомског напада.

Зашто је дата сагласност да се над склоништима грађеним за евентуални нуклеарни напад може градити и шта то у реалности значи, да ли ће та заиста склоништа остати недоступна у случају потребе одговорили су у „Јавном предузећу за склоништа”.

– Наше предузеће уз сагласност Владе Србије, односно Републичке дирекције за имовину, власника склоништа, планира да надзида полуукопане слободностојеће двонаменске објекте насутe земљом погодне за доградњу, намењене за коришћење у време мира, а која се у време рата могу користити као складишта за заштиту становништва од ратних дејстава. Надзиђивањем се ни на који начин не умањује заштитна својства склоништа нити се на било који начин доводи у питање сигурност објеката и коришћење у ратним условима. Пошто су наведени објекти изграђени седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, на њих је утицало време па је хидроизолација углавном оштећена или уништена. Због тога се доградња намеће као трајно решење да би се склоништа заштитила од прокишњавања – кажу у „Склоништима”. Они истичу да је израда планских докумената и пројектно-техничке документације за надзиђивање склоништа у складу са Законом о планирању и изградњи и да се на овај начин доприноси урбанистичком унапређењу одређених локација. Јер, полуукопани „бункери” постају репрезентативни објекти пре свега од користи за локално становништво.

Осим склоништа која се налазе на отвореном простору, постоје и склоништа у подземним етажама стамбених зграда. У Београду и једних и других, према извештају из 2016. године, има 1.023, у Новом Саду 196, у Нишу 109 и Крагујевцу 114. Укупна површина свих објеката којима „Јавно предузеће за склоништа” располаже је 286.143 метра квадратна, а од тога 279.480 квадрата чини склонишни простор.

После укидања накнаде за изградњу и одржавање склоништа 2012. године, ово јавно предузеће се финансира од прихода од издавања у закуп склоништа и пословног простора. Од тих прихода, како стоји у извештају из 2016, предузеће не може да се издржава у потпуности, да финансира изградњу, одржавање и техничку контролу склоништа. Посебно када је реч о склоништима у зградама. Она се најчешће налазе један или два нивоа испод земље, подложна су плављењу и немају потребне инсталације. И они објекти чија је висина у просторији око 2,3 метра, немају санитарни чвор или имају лоше прилазе, само у одређеној мери могу да се користе за издавање. Од укупне површине склонишног простора пре шест година само је 24 одсто било погодно за комерцијално коришћење, стоји на сајту овог предузећа.

Због тога се највероватније прибегло и овом решењу и давању могућности да се над склоништима зидају зграде. Да ли је овај потез прави, да ли ће донети новчану сигурност, колико ће будући инвеститори имати обавезу према овом предузећу, односно држави, и да ли се на овај начин излази у сусрет појединцима показаће време. У „Склоништима” су рекли да ће се надградња погодних двонаменских објеката планирано радити „суинвестирањем према претходно изграђеним студијама оправданости и исплативости и у складу са очекиваном добити јер се надзиђивањем увећава имовина Републике Србије”.