уторак, 20.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 13.01.2021. у 21:40 Биљана Митриновић

Шта Москва очекује од Бајдена

У Русији верују да ће се односи са САД ресетовати на оне из доба владавине демократа, што значи наставак спровођења спољнополитичке стратегије која је у време Трампа била утишана
Путин, Лавров и Бернс 2008. године (Фото Кремљ)

Да је Вилијам Бернс предложен за државног секретара, како је у први мах било говора, то би значило да изабрани председник Џозеф Бајден планира према Русији да заузме конструктиван и одмерен став. Пошто је транзициони тим најавио Ентонија Блинкена за место државног секретара, а бившег амбасадора у Русији и Јордану за шефа ЦИА – у Русији не очекују било какво ресетовање него „крв, зној и сузе”. У Кремљу нико званично не каже да их чека ова Черчилова прогноза пред Други светски рат, али они тако живе и раде без обзира на то како се према њима опходе партнери, ривали или непријатељи.

Блинкен се залаже за веће ангажовање САД у светским конфликтима и задржавање Русије „на свим фронтовима”, захтевао је и оштро кажњавање Русије због мешања у америчке изборе 2016. и најављивао да би са Путином могао да сарађује ако би се заједничким снагама супротставили Кини. Пошто је одговорио да Русија не прави савезе с непријатељима својих партнера, Kремљ је наставио своју вербално уздржану и стратешки непромењену политику.

Дакле, Бајденова администрација ће и према избору кадрова и према основним поставкама спољнополитичког курса представљати континуитет политике Барака Обаме и Џорџа Буша млађег. Извесно је да ће Вашингтон обновити фокус на Москву уз приоритетно економско и безбедносно хватање у коштац с Кином. На то указује и промена у структуру Савета за националну безбедност. За разлику од администрације Доналда Трампа која се Русијом бавила у одељењу за Европу, предлог за именовање бивше службенице америчких специјалних служби Андрее Кендал Тејлор на чело одељења за Русију и Централну Азију указује на обнављање овог одељења и промену приоритета. Заправо, однос према Русији ће бити ресетован на време владавине демократа.

Судећи према написима медија идеја о реформи Савета за националну безбедност, у којој је Русији поново враћено засебно важно место, била је замисао новоименованог саветника за националну безбедност Џејка Саливена, блиског сарадника бивше државне секретарке Хилари Клинтон и Бајденовог саветника за спољну политику у време када је био потпредседник САД. Пре него што је транзициони тим објавио састав будуће владе, Бајден је његов избор образложио речима да нема времена за губљење када је реч о националној безбедности и спољној политици и да му је потребан тим који ће од првог дана бити способан да му помогне да се „домогну места у челу стола”. Саливен је, као и Блинкен и Бернс, имао важну улогу у склапању међународног споразума са Ираном, а говорио је и о плановима нове администрације да преговара са Русијом о продужењу Уговора о мерама за даље смањење и ограничавање стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ).

Поводом реорганизације у Националном савету за одбрану у руском јавном простору постоје два става. Један гласи да за САД Русија и државе Централне Азије нису виђене у блиској будућности као превише перспективне у погледу увођења и ширења западних вредности, за разлику од западне периферије бившег СССР: Украјине, Молдавије и Белорусије. Овај став је мањински заступљен.

Бернсова улога у побољшању односа са Русијом
Уколико Сенат одобри именовање Бернса (64), за кога се верује да је својим знањем о Русији и одмереним ставом био један од оних који су наговорили Белу кућу да ресетује односе са Москвом – обавештајну агенцију предводиће првенствено професионалац, а не политичар. О овом историчару са докторатом са Оксфорда, познаваоцем арапског, руског и француског језика и немалим даром за књижевност, добро мишљење имају и руски политиколози који тврде да је Бернс дао значајан допринос побољшању руско-америчких односа и то не само у време дипломатске службе у Москви од 2005. до 2008.

Међуваријанта између ове „оптимистичне” и оне друге „апокалиптичне” визије је став да нова именовања неће утицати на билатералне односе Москве и Вашингтона – јер у САД постоји политички консензус у погледу на Русију. Заговорници оваквог мишљења сматрају да су све кључне одлуке у вези са Русијом одавно донете и да нису ревидиране. Стратешки гледано, Русија је била и остала за САД потенцијална претња и главна препрека апсолутној америчкој доминацији у свету, уз у последње време растућу економску претњу Кине.

Што се тиче „песимистичне” верзије, како у Русији нема опуштања – опрез је константа у односима са Вашингтоном. Москва никада, чак ни у време када је Трамп говорио да су оптужбе демократа за везе и руски утицај на његову администрацију бесмислене и да им се у Кремљу смеју, није очекивала смањење тензија. Напротив, зацртана стратегија је корак по корак спровођена без обзира на понеко вербално релаксирање односа.

То што Трамп није говорио о Русији као о непријатељу и то што Москва Трампа није „спотицала” покушавајући да му олакша унутрашњу борбу, не значи да је умањен опрез према „глобалној коалицији демократија”. У том контексту се тумачи и изјава Владимира Путина који је на годишњој конференцији за новинаре упитан како ће градити односе са Бајденом одговорио да у значајној мери односи зависе и од тима, да су они сви Русима познати, да су радили с њима и да не очекују изненађења.

Они који исту ствар кажу непосредније тврде да у новој доктрини америчке спољне политике постоји спој агресивно либералних и неоконзервативних ставова и да је Русија претња САД без обзира на промене администрације. Стога првенствено очекују покушаје елиминације утицаја Москве у Централној Азији и Јужном Кавказу, али и осталим постсовјетским просторима.

Коментари10
220eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan lala
Sve sto se moglo protiv Rusije vec je upotrebljeno, ostala je samo primena vojne sile. No za takav scenario oni nisu sposobni. Vreme njihove globalne hegemonije je bespovratno proslo. Vreme je za otreznjenje i novu svetsku real-politiku gde su oni samo jedan od tri jednaka .
Aluvial
Agenada USA se ne menja, vracaju se stari istroseni kadrovi, ali sustina je osetno smanjena moc USA i nemogucnost da sprovedu bilo koji plan, bar ne do kraja. Vremena su se mnogo promenila, a ubrzano se i dalje menjaju - na stetu USA, svejedno ko je na vlasti u Vasingtonu, taj ce te promene morati da uzme u obzir , jer ukoliko te promene u svetu ne sagledaju realno preti im opasnost po odrazanje USA i to veoma ozbiljna. USA prvo moraju da se okrenu unutrasnjim problemima kojih imaju jako puno.
damjan
Zna Rusija da se sa Bajdenom vracaju jastrebovi,ali niko ne moze direktno nista protiv Rusije.Trazit ce druge puteve,unutrasnje protivnike i naravno gurace susedne zemlje protiv Rusije,naoruzavat ce ih i pojacavati ekonomske sankcije.Nadam se uzalud.
Миодраг Стојковић
Ратови невидљивом микро стратегијом .
Миодраг Стојковић
Најгоре у целој причи , што ће Србију и даље притискати због ИСТОКА , а на запад несмемо јер смо за запад лоши , тако да нам остаје свакојако "РВАЊЕ".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља