среда, 21.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 13.01.2021. у 22:30 Биљана Баковић
У ЕВРОПСКОМ ПАРЛАМЕНТУ 385 АМАНДМАНА НА ИЗВЕШТАЈ О НАШОЈ ЗЕМЉИ

Критике Србији идеолошки и геополитички мотивисане

Из новембарског нацрта извештаја Владимира Билчика видели смо да се исте теме понављају годинама и остају трајна, надајмо се не и непремостива препрека ка чланству у ЕУ, каже Наташа Драгојловић

Владимир Билчик имаће пуно посла с обзиром на чињеницу да је на текст његовог нацрта извештаја о Србији стигло око 400 амандмана, знатно више него 2018, када је последњи пут израђен извештај Европског парламента о напретку кандидата ка чланству у ЕУ. Његов посао биће да одабере оне амандмане које је могуће усвојити и видећемо шта ће се у финалном тексту извештаја наћи у фебруару, указује Наташа Драгојловић, координаторка Националног конвента о Европској унији, коментаришући агилност европосланика у случају овог документа о Србији, који је Билчик представио половином новембра прошле године.

Овај извештај, уз прихваћене амандмане на седници Спољнополитичког одбора Европског парламента (АФЕТ) почетком следећег месеца, биће основ за усвајање резолуција ЕП за Србију на пленарној седници у Стразбуру у марту. На Билчиков извештај поднето је 385 амандмана. Портал „European Western Balkans” (EWB) наводи да су чланови посланичких група социјалдемократа, либерала и зелених предложили низ измена којима се стање демократије и владавине права у Србији критикује оштрије него у Билчиковом нацрту, док посланици мађарског Фидеса и део Европске народне партије (ЕПП) предлажу позитивније оцене рада Владе Србије. Када је реч о европосланицима из „комшилука”, у подношењу критичких амандмана предњачили су они из Хрватске и Бугарске.

„Извештаји ЕП су и до сада били доста оштрији, тон је повишенији него у извештајима Европске комисије, који су мање политички у оценама, више технички и усмерени на прецизну оцену напретка по поглављима. И извештај ЕК наравно садржи оцену политичког критеријума за чланство али извештаји ЕП су много детаљнији, са навођењем конкретних случајева”, истиче Наташа Драгојловић, додајући да су извештаји ЕП одличан извор информација о томе како ЕУ и различите политичке опције у ЕП виде ситуацију у Србији.

Све ово што сада видимо, напомиње социолог Владимир Вулетић, заправо није ништа ново, али је приметно да је оно што је у назнакама било и раније присутно сада јаче изражено, а у будућности ће, каже, бити и више. Вулетић издваја две линије критика, једна је првенствено идеолошки мотивисана, а друга – геополитички. „Наравно, и једна и друга се труде да у деловању и пракси Србије пронађу несклад са оним што су општа начела ЕУ, било да је реч о спољној политици, било владавини права итд. То су ствари које би се могле упутити, претпостављам, и многим земљама које су чланице ЕУ, и упућују се с времена на време. Али то има сасвим другачији тон и значај када се критике упућују земљи која има амбицију да буде чланица ЕУ. Они који су ушли унутра могу себи да приуште тај луксуз да буду неретко у том погледу можда чак и слабије рангирани од Србије, али на Србију и земље које покушавају да уђу гледа се кроз посебну лупу”, каже Вулетић.

Извештаји ЕП, истиче Наташа Драгојловић, остају као сведочанство о стању у државама кандидатима и учинцима сваке власти током процеса преговора. „Ништа није промакло европосланицима. Видимо из садржаја амандмана на колико конкретних случајева се инсистира да буду поменути и ако они заиста нађу место у финалном тексту Србија ће у наредном периоду морати да извештава о томе шта је по тим питањима урађено”, каже она и додаје: „Из нацрта текста извештаја у који смо имали увид у новембру видели смо да се исте теме понављају из године у годину и остају трајна, надајмо се, не и непремостива препрека напретку Србије ка чланству у ЕУ. То су питања владавине права, демократије, изборних услова, положаја и начина рада парламента, поделе власти, слободе говора и слободе медија, заштите права мањина, борбе против корупције и организованог криминала”.

Како примећује, странке леве, либералне оријентације и зелених оштрије су у оцени напретка Србије, врло добро информисане, до детаља упознате са случајевима који су доста буре и негодовања изазвали и међу грађанима Србије, док су посланици ЕПП, десно оријентисане политичке опције, понудили и амандмане у којима истичу и неке позитивне потезе Владе Србије, као противтежу оштрим критикама које долазе са супротне стране политичког спектра, истиче она. „Било је и неких анализа националне припадности европосланика и довођења у везу тог предзнака са ставовима које су изнели у предложеним амандманима али то, када је реч о Европском парламенту, заиста није пресудно. Европосланици су разврстани не по националном, већ по идеолошком кључу у политичке групације исте или сличне провенијенције”, истиче координаторка Националног конвента о ЕУ.

Говорећи о идеолошки мотивисаним критикама, Владимир Вулетић истиче да оне долазе од посланика либералне оријентације, који препознају да у Србији има конзервативних елемената више него што је то за укус либерала и социјалдемократа пожељно. Али тај идеолошки поглед је у великој мери и дефинисао оно што су копенхашки критеријуми и стога то не треба багателисати, закључује он.

Друга линија критика, у вези са геополитиком, представља притисак за усклађивање понашања Србије пре свега са спољном политиком ЕУ или најважнијих земаља ЕУ. „И ту ћемо увек имати проблем, јер једна од тих главних ствари везана је за дефинисање односа Косова и Србије, па се самим тим то повезује са улогом Русије и Кине, њиховим утицајем који имају или могу имати. А тај притисак пре свега је диригован из Немачке. Мада она често и нема потребу да ту буде прва и најважнија, јер има доста оних који су заинтересовани из других разлога, регионалних, и отуда не чуди да су те критике из региона с тим повезане”, наводи Вулетић и додаје да се таквим критичарима допада политика која би Србију видела пре свега без КиМ, са смањеним или ако је могуће без икаквог утицаја у региону, поготово у државама као што је БиХ, дакле без тих веза са Србима и са РС, или са мањим утицајем Србије на Србе у Црној Гори...

У аргументацијама критичара нећете наћи овакву отвореност, у њима се налазе формалности. „С друге стране, Србија и актуелна власт у Србији препознају да је то притисак из разлога о којима сам говорио, да попусти када је реч о стварима које се тичу Косова, али и односа према Србима у региону. И заиста се у том смислу види једна врста чак и лицемерја, али је то тешко показати и доказати”, истиче Вулетић додајући да смо „наравно, далеко од тога да можемо да кажемо да је у Србији све у складу са либерално-демократским начелима”.

Овакве амандмане он види пре свега као притисак на Србију, не толико као порука да нас у ЕУ не желе. „Мислим да немају ништа против нас, али под условима који су, бојим се, за Србију, не само данас, неприхватљиви. Наравно, ЕУ има своје проблеме и проширење им сад није баш најважније питање, али није то поента. Поента је да Србија може у ЕУ, али Србија која ће бити потпуно кооперативна, која неће водити независну политику, која ће једноставно пратити жеље, интересе и захтеве других. Признајте Косово, омогућите да се промени Дејтонски споразум, немајте никаквог утицаја у региону где Срби чине већину, не дајте им никакву подршку – и онда је све супер”, оцењује Вулетић.

Према његовим речима, амандмани европосланика представљају „извођење радова”. „То су формалне ствари, али ја видим да ће та ствар ићи тако да ће Американци сада подржавати ЕУ да настави у том правцу и да ће се ићи на још веће притиске на Србију”, оцењује Вулетић.

Коментари22
7eec8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jimmy
Trebali ste ovo ipak da okacite 16. januara, na godisnjicu ubistva Olivera Ivanovica, cisto ironije radi, posto najvise kritika dobijamo na racun vladavine prava.
Jovan
Prosle godine nije otvoreno ni jedno jedino poglavlje u pristupnim pregovorima. O zatvorenim poglavljima bolje je da ne govorim nista . Vec nekoliko godina uzastopce EU u svojim izvestajima ponavlja krizna cvorista u srpskoj politici: Nezvisno pravosudje, sloboda medija i borba protiv korupcije i orgaizovanog kriminala. I naravno nakon svake kritike nema nikakvog poboljsanja. Dakle ne vidi se nikakva ideoloska i geopoliticka motivisanost kritike srpskih vlasti, vec demokratska i principijelna.
Stefan Savić
Dodao bih da ćemo ceh zbog stagniranja i nazadovanja u dostizanju EU standarda platiti mi obični gradjani kroz manje plate, sporije i neefikasno pravosudje, loše zdravstvo i obrazovanje itd. Korist će imati političari koji u zemlji na začelju Evrope mogu da rade bukvalno šta hoće. Ne bih komentarisao izjave Vuletića, jer administrator ne bi objavio komentar.
Luis
Ukazali ste odlično na suštinske probleme pristupanja Srbije u EU. Dodao bih da se radi o ogromnom broju zakona, pravilnika,akata koje trba uskladiti. I uz to, nema nikakvih prečica.
BEOGRAĐANIN
Док је било ,,тоталитарног jugo-комунистичког режима" тај ЕУ- парламенат је био предмет нашег подсмејавања. И, били смо, међу средње развијеним земљама Европе. Јесте да је вањски дуг био 21.милијарда долара. А, сада? У Србији дуг 27. милијарди евра, Хрватаска много више... Тражили сте, ето вам ...
Đorđe
Strogo gledati svoja posla...
Gradjanin ovdasnji
Prodje me zelja komunistickih vremena: Kritikije se nesto (u ovom slucaju amandmani na izvestaj) ali se kritikovani dokumenti uopste ne citiraju. Medjutim, ti dokumenti su jako losi i "antisrpski" i za pisca clanka i njegove sagovornike pa i za komentatore. Smehotresno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља