Због „но­ве нор­мал­но­сти” бо­ем­ска че­тврт оста­ла је без бо­е­ма. Сто­ло­ви за ко­ји­ма се увек тра­жи­ло ме­сто ви­ше, као и ка­фа­не из ко­јих је до­пи­ра­ла му­зи­ка там­бу­ра­ша звр­ја­ли су пра­зни. За­то су до­ви­тљи­ви му­зи­ча­ри об­у­че­ни у оде­ла Де­да Мра­за са­ми шпар­та­ли кал­др­мом у же­љи да одр­же тра­ди­ци­ју до­брог про­во­да у но­ћи из­ме­ђу 13. и 14. ја­ну­а­ра, по ко­јој је на­ша пре­сто­ни­ца на­да­ле­ко по­зна­та, па су ов­де ре­зер­ва­ци­ју има­ли и го­сти из ино­стран­ства.

Не­ма сум­ње – да ни­је пан­де­ми­је ко­ви­да 19, Ска­дар­ли­ја би „пла­ну­ла” од ве­се­ља, ко­ји су по по­себ­ном ре­цеп­ту зна­ли да при­ре­де до­ма­ћи­ни и да је „за­чи­не” сви они ко­ји су сла­ви­ли пра­во­слав­ну Но­ву го­ди­ну.

Ве­ру­је се да ће упра­во ова го­ди­на, тек сту­пи­ла на трон, до­не­ти бо­ље да­не и да ће се ово вре­ме за­тиш­ја ко­је мо­же да оправ­да са­мо бри­га за здра­вље – бр­зо про­ћи. Због то­га су се мо­жда и же­ље ни­за­ле као ђер­да­ни. Оне ће да по­пу­не сву бри­гу ко­јом смо би­ли око­ва­ни у про­те­клих 366 да­на. Иа­ко се у по­ноћ на­здра­вља­ло углав­ном у нај­у­жем по­ро­дич­ном кру­гу, здра­ви­ца је би­ла удру­же­на и гла­си­ла је „На мно­га­ја ље­та!”.