„Бол који осећате сада снага је коју добијате сутра. Сваки изазов пружа шансу за развој.” Тако посматрам цео процес с којим сам се суочила. Ја сам Селена Рибић, студенткиња из Сремске Митровице. Почетак пандемије и карантина био је сам по себи чудан и тежак период, који су додатно отежали и необични симптоми. Болови у пределу бешике, надимање стомака и губитак апетита симптоми су који ми искрено нису указивали на гинеколошки проблем. Неспецифични симптоми су управо оно што ме је бунило и нисам знала ком лекару тачно да се обратим.
Ипак, нешто ми је говорило да би требало да одем гинекологу и проверим о чему се ради. Управо тај унутрашњи гласић ми је наговестио шта може бити проблем, те се овим путем обраћам свим девојкама и женама да ослушкују себе и своје тело.
На прегледу смо установили присуство страног тела забрињавајуће величине, те је лекар одмах упутио на туморске маркере. Резултати туморских маркера су нажалост били повишени, те смо посумњали на најгоре. Изабрани лекар се постарао да се не плашим и охрабрио ме је тако да се са овим животним изазовом суочим лице у лице. У овом целом процесу једини непријатељ себи сам могла бити само ја са својим страховима. Имати непуних 25 година у том тренутку и суочавати се с нечим попут рака јајника није нимало лако. Али, из искуства говорим, у целом процесу прегледа, дијагнозе, операције и опоравка – страху нема места!
Ипак, разумем присуство страха. Али страх би требало да вас погура да се одважите и одете на преглед, не да вас спутава у спасавању сопственог живота. Јер поред лекара који су ту да стручно одраде свој посао, ваш посао је да свој живот ставите на прво место. Као што сам то урадила и ја. Нема тог страха који је могао да ме заустави у овој борби и подршка Удружења грађана за борбу против рака јајника „Проговори” ми је и те како значила.
Болест не гледа годиште, те како сам млада тумор је растао невероватном брзином. Лекари у Сремској Митровици су врло озбиљно схватили моје стање и упутили ме у Београд, где сам већ крајем јуна успешно оперисана. Свака операција из које смо се пробудили је успешна! Нема тог органа који је одстрањен или ожиљка који дефинише вашу вредност. Понављам – свака операција из које смо се пробудили је успешна!
Пробудила сам се из анестезије и захвалила се Богу, лекарима, а и себи што сам жива. И знала сам да ме чека даља борба. Преписане су ми четири серије хемиотерапије и серију по серију сам другачије подносила. На опадање косе вас нико не може припремити. Ухватила сам себе да се у шетњи по дворишту некако мало сакривам, да ме можда неко не види са капије. Јасан ми је порив скривања, чак и стида. Човеку је некада лакше да се сакрије од свега, да га нико ништа не пита и ни са ким да не разговара. Али нисам себи могла то да дозволим. Управо зато сам своју слику објавила и своју причу делим. Зато наше Удружење „Проговори” и постоји, да бисмо једна другој биле подршка, али и да поделимо наше приче са светом и тако охрабримо многе жене које се суочавају с раком јајника. Ћелава глава нас не дефинише и она је симбол наше снаге и борбе за живот коју водимо. Ћелава глава ми је дала посебну слободу. Слободу да носим турбане од марама, велике минђуше које се пре не би ни приметиле од косе и посебну снагу сам осећала кад се погледам у огледало. Можда нисам личила на стару себе, али нека, и онако почиње нова ера мог живота.
Како су наступиле физичке промене, тако су и психичке. Тек када те живот стави на највећи тест, где је стварно питање живота и смрти, човек схвати колико је вредан сваки удах, сваки осмех и загрљај. Те и колико су многи проблеми свакодневнице мизерни, чак и небитни. Како су стресови свакодневнице луксуз који себи може да приушти здрава особа, али не и ми. Не ми, који се за здравље боримо или смо се изборили. Приоритет постаје брига о себи, здрава и избалансирана исхрана, физичка активност, али и здраво окружење, добри односи с пријатељима и породицом. Посветила сам се јоги, која ми је и те како помогла да се носим с боловима током хемиотерапије, а и утицала је позитивно на моје ментално стање. Молитва, медитација, разна духовна учења и професионална психолошка помоћ неизоставни су делови овог сложеног система који се зове – нова шанса за живот. Јер како стара кинеска пословица каже: „Сви имамо два живота, а други почиње кад схватимо да је живот само један.”
Веома је важно назначити и актуелну кампању „Нова реалност – исти канцер”, коју је наше Удружење „Проговори” покренуло заједно са Удружењем пацијената за борбу против рака плућа „Пуним плућима” и Форумом пацијената Србије, управо да би се људи упозорили и подстакли на одлазак на преглед.
Сваке године од рака јајника оболи око 800 жена у Србији, те иако је ретка и врло озбиљна болест у питању, исто тако је и излечива уколико се установи на време. У добрим сте рукама. Наши лекари су и те како посвећени, те и у овим незгодним условима успевају да раде свој посао стручно и успешно.
Свако има свој пут. Некоме живот протече глатко, док нас неке живот изазива, испробава, покреће или успорава... И тако све до оног тренутка док заиста не одлучимо да га живимо пуним плућима. Живот нам на тај начин говори да своје тело чувамо од штетних ствари, а свој ум чистимо од штеточина и токсичних односа с пријатељима, на послу или са самим собом.
